О трећем ребалансу буџета града Београда за 2017. годину.

Расправа поводом тачака Дневног реда од 3. до 9: 3. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О ОБИМУ СРЕДСТАВА ЗА ВРШЕЊЕ ПОСЛОВА ГРАДА И ГРАДСКИХ ОПШТИНА И УТВРЂИВАЊУ ПРИХОДА КОЈИ ПРИПАДАЈУ ГРАДУ, ОДНОСНО ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА У 2017. ГОДИНИ. 4. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О РЕБАЛАНСУ БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА ЗА 2017. ГОДИНУ. 5. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ФИНАНСИРАЊУ ПРОГРАМА, ПРОЈЕКАТА И АКТИВНОСТИ КОРИСНИКА СРЕДСТАВА БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА У 2018. И 2019. ГОДИНИ. 6. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ОДРЕЂИВАЊУ ЗОНА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА. 7. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ОДРЕЂИВАЊУ ЗОНА И НАЈОПРЕМЉЕНИЈИХ ЗОНА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ. 8. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ВИСИНИ СТОПЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ. 9. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О УТВРЂИВАЊУ ПРОСЕЧНИХ ЦЕНА КВАДРАТНОГ МЕТРА ОДГОВАРАЈУЋИХ НЕПОКРЕТНОСТИ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПОРЕЗА НА ИМОВИНУ У 2018. ГОДИНИ; 42. седница, 7. новембар 2017.

Даме и господо, имајући у виду да данас, сада, расправљамо о седам тачака повезаних у једну дискусију, и да је на предлог председника Скупштина одлучила да имамо двоструко време трајања за ову дискусију, није ни лоше што се дискусија развила и што већ дуго дискутујемо. Томе ћу дати свој мали прилог, као и обично, јер је ово једна од најважнијих тема коју Скупштина Града може да има, а то је питање буџета. Није крај године па да усвајамо буџет за 2018. годину, ми сада усвајамо чак трећи ребаланс буџета за 2017. годину, што значи да већ на четвртој седници расправљамо о буџету за ову годину. Подсетићу вас да је 29. децембра 2016. био усвојен буџет за 2017. годину и у том буџету је био превиђен суфицит, дакле вишак прихода над расходима од 3.240.294.000 динара. Већ 26. јануара 2017. смо имали први ребаланс. Ту се сада појавио планирани дефицит од 5,5 милијарди. Други ребаланс смо имали 29. јуна, па се појавио још већи дефицит од 7,5 милијарди. Сада имамо трећи ребаланс, где се дефицит нешто мало смањује. Колико смо чули од представнице предлагача, пошто се у материјалима не дају проценти, мислим да је сада планирани дефицит око 8,5%. То је много више него што је, на овај исти начин, по овој истој методологији, био израчунати дефицит 2013. године, када је дефицит био 6,36%. То пише у Службеним листовима града Београда и то сви могу да виде, а овај ваш измишљени дефицит који стално помињете од преко 20%, – то не постоји, то нигде не пише у папирима. То служи некој вашој маштовитој предизборној кампањи.

Прва тачка, пре Одлуке о буџету, је Одлука о измени Одлуке о обиму средстава за вршење послова Града и градских општина – колико припада Граду, колико градским општинама? Имамо поново промену у смислу да се сада уносе у те предвиђене обиме и трансфери, нека врста донација које је Град давао градским општинама за разне пројекте из њихове надлежности. Поново можемо да видимо, као што је било и када смо усвајали други ребаланс у јуну, да све градске општине имају нека повећања, једино општина број 17 вама по важности – Нови Београд, и овај пут нема никакав предвиђени трансфер и нема никаквог повећања буџета. Дакле, имали смо тај случај у јуну, а имамо га и сада. Све општине добијају могућност да кроз те додатне трансфере испуњавају одређене надлежности, а једино Нови Београд то нема и не постоји образложење за то. И поред неких покушаја које смо чули, да се то објасни – ту рационалног објашњења нема. То квази објашњење: „Зато што Град на Новом Београду врши неке своје надлежности, па зато једино Новом Београду не треба повећање буџета, а другима свима треба“? Градња обданишта, реконструкција парка, поправка моста и то што се ради на територији Новог Београда, то је градска надлежност. То никакве везе нема са буџетом општине који служи иаскључиво за обављање општинских надлежности. То све што сте набрајали, Град ради и на свим другим општинама. Овај буџет, дат градским општинама, је за надлежност градских општина. Све градске општине су добиле, у складу са својим предлозима, по својим захтевима, за разне пројекте, могућност да их и остваре, а једино Општина Нови Београд није добила ништа. Једино рационално објашњење, које сви знамо да је тачно, јесте да се кажњава та Општина и кажњавају се грађани општине Нови Београд.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Господине Алимпићу, молим Вас да не износите такве неистине, јер то није тачно.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

То је очигледно.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

То је Вама можда очигледно, али то није тако и немојте говорити да се неко кажњава.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Не постоји ниједан други разлог зашто су грађани Новог Београда мање важни и зашто су грађани другог реда.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Молим Вас, сви грађани су подједнако важни и нико није грађанин другог реда. Ја Вас молим да поштујете то и да наставите да образложите и не износите неистине.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Нисте рекли шта је разлог, али ја то од Вас и не очекујем. Очекујем то од представнице предлагача.

Да не понављам, доста тога је речено у претходној дискусију колеге Божовића, који је доста детаљно анализирао ове тачке. Ја ћу поставити пар питања. Страна 205, на више места стоји да су одвојена средства за пројекат јавно-приватног партнерства за пет подземних гаража. Очигледно је, из текста ребаланса, да се тај пројекат зове „Пет подземних гаража“. Моје питање је за аутора овог документа – којих је тих пет гаража? На прошлој седници смо усвојили Одлуку за јавно-приватно партнерство за четири гараже, чега се сигурно сећају одборници. Мислим да је чак и пре неки дан расписан и конкурс. Дакле, у питању су четири гараже – у Влајковићевој, Фрушкогорској, на Тргу Републике и на Студентском тргу. Која је то пета гаража? На страни 205. појављује се нека пета гаража, то сте могли да видите. Надам се да ћу добити одговор од представника предлагача када буде одговарао одборницима на постављена питања.

Ако погледамо на 2. страни Предлога одлуке о ребалансу – приходи и примања буџета, пало ми је у очи ово смањење предвиђених средстава за озакоњење. Дакле, средства превиђена за озакоњење када смо први пут усвајали буџет за 2017. годину, а у првом ребалансу, било је предвиђено да Град приходује 650.000.000 динара. У јуну, када је био други ребаланс, смањен је тај предвиђени износ на 350.000.000 динара. Сада се смањује на 220.000.000 динара. Питање је за извршне органе Града: шта се дешава са озакоњивањем? Шта се дешава са реализацијом тог закона? Да ли грађани из неког разлога не озакоњују своје објекте? Право да вам кажем, када погледамо неке друге цифре овде, можда је и јасно зашто није успела та акција озакоњивања. Вероватно због тога што нема санкција, не руше се у међувремену бесправно саграђени објекти. Сигуран сам да нико овде међу вама неће рећи да нема овде нових бесправно саграђених објеката и да се они више не граде, јер то можете чак и у медијима да видите по разним локацијама, зградама, крововима. Прошле године град Београд је за рушење бесправно саграђених објеката из своје надлежности, а то су објекти са површином преко 800 метара квадратних, значи да су у питању озбиљни објекти, планирао 19,5 милиона динара, а у завршном рачуну смо видели да је утрошено свега 597.000 динара. Практично, прошле године Град није ништа рушио. Логично би било, ако нема бесправне градње, па је зато било потребно само 600.000, да се у овој години планира мање, али ове године је планирано још више него прошле године, планирано је 22.200.000 динара. А утрошено је 659.000 динара. То знамо, пошто имамо онај извештај о реализацији буџета до 10. месеца. Ту сам нашао да је утрошено свега 650.000 динара за читаву ову годину на рушење бесправно саграђених објеката. У ребалансу, на страни 215. пише да се та предвиђена средства од 22.000.000 умањују за 21.000.000. Значи, практично, одустаје се од рушења бесправно саграђених објеката. Дакле, озакоњење очигледно подбацује и то три пута у односу на планирано. Рушења нема. Ваша стратегија борбе против бесправне градње очигледно је доживела колапс и очигледно је пропала. Подсетићу вас да сам о томе говорио на Скупштини града у време када смо доносили одлуке о тим таксама за озакоњење и када смо расправљали о томе. То на шта сам упозоравао се сада очигледно, на жалост, остварује.

Господин Божовић је набројао један прилично велики списак пројеката и објеката од којих се практично одустаје, односно средства су била резервисана до сада у буџету Града, а сада се одустаје од тих средстава. Господин Божовић је говорио о Насељу Камендин, о одлагању изградње основних школа на Чукаричкој падини и Батајници итд. Тај списак је заиста дугачак. Можемо да расправљамо и волео бих да расправљамо о томе да ли се ради о коначном одустајању од неких од ових пројеката или о њиховом одлагању, у шта бих више волео да верујем. То би требало да знамо за неких месец дана и више, када будемо усвајали буџет за 2018. годину, да ли ће се ти пројекти поново наћи у буџету за 2018. годину? То би онда значило нешто друго. То би указивало на лоше планирање, и на још лошије извођење планираних пројеката на терену, на једно лоше вођење Града, јер се очигледно нешто испланира, па се онда види да то не може да се спроведе, па се повлачи из буџета уз помоћ ребаланса.

Оно што није најзначајније, али је за медије врло атрактивно, па ћу и ја то да поменем – то су ови чувени јарболи. Јарбол од 130 метара – јарбол од 2.000.000 евра који треба да буде на Ушћу и још 30 мањих јарбола на 10 локација који ће да коштају 134.000.000 динара. То сте унели у буџет приликом прошлог ребаланса као велику симболичну ставку. То се свуда рекламирало. То је убачено у јуну у буџет, а сада се то избацује из буџета. Моје питање за предлагача је – да ли се тиме одустаје од бесмисленог пројекта и бесмисленог трошења пара грађана Београда или је и овде у питању неспособност да се уопште почне да се темељно направе ти јарболи и онда се читава та ствар само одлаже за 2018. годину? Било би лоше да је у питању само одлагање за 2018. годину, али у овом тренутку то не знамо, док не видимо предлог буџета за следећу годину. У сваком случају, у овом буџету те глупости више нема.

Скренуо бих вам пажњу, мени је то запало за очи – на 217. страни предвиђају се солидна средства за један нови пројекат – реконструкција Трга Николе Пашића, уређење и поплочавање отворених јавних простора. Право да вам кажем, мени не делује да је потребна реконструкција Трга Николе Пашића и поновно поплочавање? Видим да је овде повећано за 60.000.000 динара за ту намену. Не видим потребу да се тај трг реконструише, али такве неке нелогичне реконструкције су примећене и на другим местима. Подсећам вас на реконструкцију Херцеговачке улице, која је потпуно реконструисана и уређена и стављен нови асфалт. То је све објављено и рекламирано на телевизији у септембру 2015. године, значи пре две године, а сада је та улица поново раскопана и опет се све то реконструише, што је опет једна ствар која указује на лоше планирање, лошу координацију између служби које раде у Граду, које планирају и изводе радове. Колико сам видео, испод тог новопостављеног коловоза и асфалта тек сада се стављају неке цеви, што је могло да се зна да ће брзо доћи на ред и те 2015. године, када је та улица комплетно реконструисана. То је једна ствар која се и раније догађала и за коју се добро сећам да се рекло да се неће више догађати. Ево, скрећем вам пажњу да се догађа. Мислим да још једном свакако треба размотрити ово раскопавање Трга Николе Пашића.

Претходни говорници су доста причали о проблему субвенционисања Градског саобраћајног предузећа. Овде је навођено као веома похвално и добро што се још 735.000.000 динара повећавају субвенције за ГСП. Покушао сам да те бројке анализирам у буџету. Морам да признам да нисам баш сасвим сигуран да је то тако као што пише у буџету, сувише ми је невероватно, па бих волео и за то да добијем, када дође време за одговоре на питања, неко објашњење, односно потврду или деманти овога што ћу вам сада прочитати, јер је то сигурно најважнији део буџета. Субвенције и јавни градски саобраћај су четвртина градског буџета и то четвртина укључујући и дефицит. Значи 25.000.000.000 динара у буџету је практично за јавни градски превоз, а ту не улази оно што се наплаћује од грађана, оно што се наплати од грађана, мислим на наплату од карата за превоз. Раније је било 9.000.000.000 годишње, а ове године ће вероватно бити 8.000.000.000 динара који се наплате у Интегрисаном тарифном систему преко система „Бус-плус“. Да, то стоји сада у буџету да уместо раније планираних 9.000.000.000 динара, а план се прави на основу онога што је било претходне године и што је раније наплаћивано, а то се показало да подбацује и да ће бити преко ИТС наплаћено свега 8.000.000.000 динара. Зашто је дошло до тог великог пада од 1.000.000.000 динара? Објашњење је тотално бесмислено, које смо малопре могли да чујемо од једног одборника, да је то зато што је 2011. и 2012. године направљен уговор са „Бус-плус“-ом?! Да, „Бус-плус“ јесте приватни партнер који оперативно то наплаћује, али грађани који не плаћају превоз могу и да настрадају, јер ако их контролори ухвате без карте, комунална полиција им наплати прекршајну казну или им да прекршајни налог да плате казну. Ја се возим редовно јавним превозом и одмах да вам кажем да ни ја можда не бих плаћао када не би било тих контролора. Сам систем „Бусплус“ није направио тај проблем. Да ли ћете да прислоните картицу на оверивач, или ћете, као раније, да убаците папирнату карту у отвор на оверивачу, грађанима је то свеједно. Чак је и много лакше са електроником, али је проблем у кажњавању. Шта је оно што сви ми који се возимо превозом можемо да видимо последњих месеци? Да је евидентно да су контролори и комунална полиција добили налог да гледају грађанима „кроз прсте“. Добили су налог да више не буде никаквих инцидената или било каквих проблема са тим и једноставно, када наиђу на некога без карте, ако тај хоће да плати казну хоће, а ако неће – они га пусте. То је врло примећено код грађана и то је разлог зашто је наплата „пала“. Сви ми остали, грађани Београда, из градског буџета сада то морамо да надокнадимо ГСП-у и приватним превозницима, јер је то пад прихода. Ја сам сигуран да се то ради због предстојећих избора, да се грађани не би љутили, а када избори прођу, сигуран сам да контролори неће више бити тако попустљиви и гледати грађанима „кроз прсте“.

Шта је ту оно што ја мислим да је крајње нелогично? Градски превоз у Београду обавља ГСП и приватни превозници. Када кажем приватни превозници мислим ту и на тих девет композиција БГ воза, мада то није приватно. Приватни превозници имају тренутно око 460 аутобуса који возе, 60 мини бусева, 42 возила на ноћним линијама и ту је и тих девет композиција БГ воза. Они ће од тих 8.000.000.000 који се наплаћују кроз ИТС добити око 3.000.000.000 динара, и то им није довољно. С друге стране, ГСП има 841 аутобус, значи дупло више него што имају приватни превозници, али и 241 трамвај, 119 тролејбуса, пет електричних аутобуса. Дакле, ГСП обавља две трећине превоза у Београду, а ови остали једну трећину. ГСП од ИТС ће да добије 5.000.000.000 динара, што је сразмерно његовом учешћу у саобраћају. Али, ни ГСП-у 5.000.000.000 динара није довољно, већ ГСП-у за функционисање треба најмање 14.000.000.000, као што и овим другима није довољно 3.000.000.000. Остатак град Београд даје из буџета преко ових средстава која су предвиђена за Секретаријат за јавни саобраћај. Пошто ГСП-у треба 14.000.000.000 а 5.000.000.000 ће добити од ИТС, ГСП-у се субвенционише 9.000.000.000. Било је планирано мање, а сад повећавате. Ови други, приватници који обављају ноћни превоз, приградски и БГ воз, добијају 3.000.000.000 од ИТС и добиће још 15.000.000.000 динара субвенција?! Или, уговорене накнаде, како се то већ зове. Дакле, они који обављају једну трећину превоза добијају 15.000.000.000 динара из буџета, а ГСП који обавља две трећине добије 9.000.000.000? Мени је ово потпуно нелогично и нисам сигуран и не верујем својим очима, па тражим да ми се ово објасни односно демантује, да видимо да ли је то могуће да је тако, јер сећате ли се дискусија када смо расправљали о томе? Рекли сте да је то јавно-приватно партнерство у концесији на 10 година за приватне превознике повољно за град, и рекли сте да је то јефтиније него да вози ГСП. Цифре кажу да није. Ови имају 460 аутобуса и 60 минибуса а ови имају 840 аутобуса и 240 трамваја и 120 тролејбуса и овима дајемо из буџета 9.000.000.000 а овим другим 15.000.000.000? Дакле, или неко са тим приватним превозницима има некакав аранжман и њима се даје више пара него што то треба да кошта, или нешто није у реду са функционисањем јавног превоза у Београду. Пошто је у питању четвртина градског буџета, сматрао сам да је врло битно да се скрене пажња на то и да се о томе мало детаљније говори.

Београд је у једном тренутку морао да тражи од Министарства финансија Републике Србије финансијску инјекцију од 100.000.000 динара да би плаћао своје доспеле обавезе, тако је то образложено овде у буџету. Право да вам кажем, 100.000.000 динара за београдски буџет је ситница. Не знам како смо дозволили да дође до тога и због чега нам је Република дала тај новац. Не могу да верујем да је то то што пише у образложењу. А пише:  – „извршавање обавеза Града“. Испаде да ће Град да банкротира ако му Република не достави тај новац? Подсећам да је Град Београд једина локална самоуправа која не тражи и не добија од Републике Србије трансфере и помоћ те врсте. Град Београд је најбогатија општина. Град Београд има најбоље своје изворне приходе. Град Београд је увек могао до сада сам да се финансира. То што Град Београд тражи и добија те „инјекције“ помоћи и те трансфере помоћи може само да учини да се запитамо какво је онда катастрофално стање у локалним финансијама у целој Србији? Шта је онда са другим општинама? Колико тек њима треба помоћи и у каквом су они тек проблему када је овде Град Београд у таквом проблему?

Неки овде мисле да је ово нека добра предизборна кампања да, када се говори о буџету за 2017. годину, а за месец дана иде и 2018. година, а они говоре о буџетима за 2012. и 2013. годину и враћају се у прошлост?! Ми овде не говоримо о претходном мандату, него о овоме који је скоро већ и прошао. Већ четири године је ова Скупштина у мандату и треба да говоримо о томе шта сад не ваља. А не сада подсећати на давну прошлост и овде пред говорницу и иза говорника стављати неке слике контејнера и ђубрета? Па се види као на слици да није испражњен контејнер? Па што га нисте испразнили за четири године? Што га нисте поправили? Што га нисте заменили за четири године? Да ли схватате да када се преузме власт мора и да се одржава инфраструктура. Тачно, Београд је прљав, то сви грађани могу да вам кажу.

ВЛАДИМИР ОРЛИЋ (с места):

Погледајте следећу слику.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

То што сте ви показивали тамо у ходнику је ваша срамота. Ви показујете да је Београд прљав. Нема никакве потребе за нервозом, изгубићете изборе, а то сте и заслужили. И каква је то тактика да се хвалите тиме да нисте испразнили контејнере и да их не поправљате? То је потпуна бесмислица. Сада ћу вам рећи шта је још било 2013. године. Порез на доходак грађана, чувени порез на зараде, којим се хвалите, већи је сада наводно него икада? Погледајте ребаланс, страна 2, стоји 34.553.000.000 динара, а 2013. године порез на доходак грађана је био 34.907.000.000. Био је чак за пола милијарде већи. Можемо сада да причамо зашто, како, мењали су се закони итд, али наплаћено је више за буџет, то је чињеница. Накнада за уређење грађевинског земљишта 2013. године – звала се тада накнада, а сада се зове допринос – у завршном рачуну за 2013. годину, што је тачније од пројектованог буџета, је 4.351.000.000 динара, а ове године, у другом ребалансу је било планирано 4.000.000.000 а сада је у трећем ребалансу 4.500.000.000. Износ је отприлике исти. Пре неки дан се похвалио градски менаџер, који сада није присутан, како је у време претходног градоначелника, пошто је то помињање претходног градоначелника једини начин вођења кампање код вас, да је буџет био 87.000.000.000 а сада је 100.000.000.000. Тако је рекао и то можете проверити. Сви ми знамо да јесте буџет сада 100.000.000.000 али са урачунатим дефицитом од 7,5%. На 1. страни пише, приходи и примања су ове године 88.000.000.000. А тада тих 77.000.000.000 то није био буџет са дефицитом. То су била само примања и приходи. Ви кажете да је дефицит тада био 20%? Па онда би тадашњи буџет са дефицитом био и већи од 100 милијарди? Значи, разлика у приходима је неких десетак милијарди динара прихода. Значи, тада су били приходи мањи за десетак, једанаест милијарди него сада. 77 – 2013. према 88 – 2017. Нека ми неко каже колика је кумулативна инфлација за четири године? Да није можда најмање 10%? То је исто – ако урачунамо инфлацију. И одакле вама сада тих 10.000.000.000, ако су приходи били пре четири године 77.000.000.000 а сада су 88.000.000.000? Па ево одакле: Порез на имовину је био 5.574.000.000 по завршном рачуну 2013. године, а сада по овом ребалансу 14.000.000.000. Променили су се закони, али на штету грађана, а ја то и говорим.

ПРЕДСЕДНИК:

Ви намерно злоупотребљавате време, а добро знате да се накнада за коришћење земљишта плаћала кроз „Инфостан“. Молим вас да будете коректни, а знам да Ви то можете.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Једина разлика у приходима, која је већа од 10.000.000.000, којом се хвали градски менаџер је разлика у наплаћеном порезу на имовину. Раније су грађани плаћали 5,5 милијарди а сада плаћају 14.000.000.000. Ако на то додамо и онај део пореза на имовину који припада градским општинама, то је 17,3 милијарде, колико је предвиђено да ће се узети од пореза на имовину грађанима. Да, ове и прошле године смо ограничили раст тог пореза на 2% јер иду избори, али пар година пре тога сте ограничили раст пореза на 80%, јер другачије не бисте могли да стигнете до ових цифара. Немојте се хвалити повећањем прихода, ако бројке кажу да је то повећање остварено на рачун више наплаћеног пореза на имовину грађана. Зашто власт, ваша, па и свака власт, више воли порез на имовину од пореза на зараде? Зато што за порез на зараде грађани морају да буду запослени, морају да имају већу плату, јер од тога зависи тај порез, а порез на имовину не зависи од тога. Порез на имовину морају да плаћају и пензионери којима сте смањили пензије за 10%, као и незапослени и они који су наследили куће, па немају да плате толики порез па морају да продају куће и да се пребаце у јефтинију зону. То је прича о порезу на имовину. То је најгори порез за грађане који због тога у неким државама и не постоји.

Тачно је да се мењају закони, али мењају се на штету Града и локалне самоуправе. Када је СНС дошла на власт, смањила је порез на зараде са 12% на 10%, а 70% пореза на зараде припадало је тада граду Београду, а другим општинама 80%. Значи, Републички парламент је одлучио да се смањи порез на зараде са 12% на 10% и тиме су се смањили и буџети локалне самоуправе. Шта су они рекли тада локалној самоуправи – „повећајте порез на имовину, надокнадите то“. Да се не преваримо да је грађанима остало тих 2%, пошто је порез на зараде био 12% а сада је 10%. Није им остало. Повећан је ПДВ за 2%. Сећате се да је са 18% повећано на 20%, а нижа стопа са 8% на 10%. Значи, добијете 2% више као зараду, а онда када било шта платите тим парама, дате 2% више и то му дође на исто из угла грађана, али није из угла локалне самоуправе, јер је локална самоуправа изгубила око 20.000.000.000 динара својих прихода због тога, а Република их је добила јер је ПДВ искључиво републички приход. Дакле, може још доста да се прича око тих измена закона, али да сада не улазимо у то. Прошле године смо имали промену Закона о финансирању локалних самоуправа, па је и тих 70% од наплаћеног пореза на зараде који припада граду Београду спуштено на 66%. Значи, и ту смо имали смањење буџета. Локалним самоуправама је речено – ако желите и то да надокнадите, још подигните порез на имовину – и то је то што се десило. Како је повећан порез на имовину? Не бих волео да неко изађе и каже да није повећана стопа. Стопа пореза на имовину је 0,4% а то је и максимална стопа коју закон дозвољава. Стопа заиста није повећавана. Повећан је порез тако што су грађанима смањени попусти, тзв. порески кредити за старе куће, старе зграде, старе станове. Попуст је могао да буде и до 80% на име амортизације, па је смањен на максимално 40%. Раније се није плаћао порез на окућницу, на двориште, а сада се и то плаћа на преко 10 ари. Промењене су зоне. Било је 9 зона а сада има 15 зона.

ПРЕДСЕДНИК:

Промењене су да би било праведније.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Видим колико је праведније, са 5,5 милијарди дошло је до 15.000.000.000.

ПРЕДСЕДНИК:

Тај закон сте донели ви.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Нисмо, али све и да јесмо, како не разумете да је прошло четири године у Граду, а у Републици шест година откад сте ви са СНС-ом на власти? Дакле после шест година генијалне, најбоље власти, не знам каквих генијалаца, ви ми кажете – „ви сте променили закон пре икс година?“ Па што га нисте за шест година променили? Како можете да се жалите, нису ти закони у камен урезани па да не можете да их мењате. Ја овде сада критикујем вас. Ви можете да критикујете историјски кога хоћете, Бранка Пешића, краља Милана, а ја критикујем вас који сте сада на власти и говорим зашто вас критикујем и шта овде није у реду и због чега треба гласати против овог ребаланса буџета. Имам овде још доста папира, али превише сам причао, па нећу да искористим све време моје одборничке групе. Жељан сам да чујем одговоре на нека битна питања која сам поставио.

* * *

ПРЕДСЕДНИК:

Изволите, господине Алимпићу. Морате да ми кажете на шта се односи реплика.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Да ли вам је довољно „лоповска“, „буразерска“, „спиновање“ и остало што су ми упутили одговарајући на мој говор? На то имам права да реплицирам. Реплика ће бити врло интересантна и поставићу још једно питање, које сам пропустио мало пре да кажем. Господин Рајковић, за разлику од мене, износи неке цифре, милијарде, милионе, и то чита са неког папира или говори из главе, али не каже где то пише. Господине Рајковићу, ја желим да проверим то што говорите, само кажите где то пише, који је то „Службени лист“, одлука та и та, страна та и та. Овако, морам да вам кажем да измишљате. Дајете из главе те цифре и то не треба узети у обзир. То је право спиновање. Нека господин Рајковић каже да ту и ту пише да није порез на имовину наплаћен 5,5 милијарди 2013. године, а сада је 14.000.000.000. динара. Ја сам навео где то пише, у ком броју“Службеног листа“ је објављено. Тамо где су објављени завршни рачун за 2013. и у овом ребалансу. Ту пише. Морате да се позовете на конкретан документ да би смо могли да упоредимо и да би Ваша и моја тврдња имале исту тежину.

Што се тиче пореза на имовину и ових утврђених 2% – тачно је да је повећање 2% и у овом папиру који смо добили – Одлука о утврђивању просечних цена квадратног метра – прва зона, рецимо квадратни метар станова, сада је 181.730 дин/М2 прва, друга зона је 136.120 дин/М2. Прошли пут када смо усвајали ту Одлуку за 2017. годину, било је 133.000 за станове у другој зони. 2016. је било 127.000. Значи, цена расте. Пораст цене је око 2%. Али. Ми смо усвојили једну Одлуку 15. јуна ове године (Одлука о допуни одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта) да опраштамо оним, ви би рекли тајкунима – инвеститорима и да им дајемо попуст од 40% ако плате одмах, са образложењем, над којим сам се ја чудио и крстио, да су цене некретнина у граду Београду порасле 22,8% само у другом полугодишту 2016. године!? То вам је било образложење да дате попуст за 500.000 квадрата.

ПРЕДСЕДНИК:

Знате и сами да основица нема везе са повећањем.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ви то не разумете о чему ја говорим?

ПРЕДСЕДНИК:

Ви не разумете шта вам причам. Основица нема везе са повећањем. Основица за порез се обрачунава у односу на просечну цену квадрата у првих 9 месеци у датој години за идућу годину, а ми одлуком ограничавамо.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

А ја говорим о порасту цена квадрата у граду за које сте ви 15. јуна ове године тврдили да је то наводно тада порасло за 23%. Ја не кажем да је то било тачно, а да ова два одсто нису тачна. Напротив. Ова два одсто су реално стање. Ово 23% нико ми никада на тој седници није објаснио – одакле 23%? Ништа у овој земљи није порасло 23%. И сами се хвалите курсом. То је тада искоришћено као лажно образложење да би се дао попуст инвеститорима који нису платили.

* * *

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Захваљујем се г-ђи Танасковић. (Известилац по овим тачкама је била – Јелена Танасковић, секретар Секретаријата за финансије).

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Ни на једно питање нисам добио одговор!

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Г-ђо Танасковић, г-дин Алимпић је имао пар питања адресирано ка Вама док је био за говорницом.

ЈЕЛЕНА ТАНАСКОВИЋ:

Извините, остала сам дужна одговор за ГСП, ако причамо о њему – 735.000.000 што је издвојено у овом Предлогу плана ребаланса, а од тога је 650.000.000 издвојено за плаћање обавеза насталих у претходном периоду, а пре свега обавеза на основу лизинга, а онда и позајмица које је то предузеће направило. Значи, око 600.000.000 одвојено за плаћање ових обавеза.

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

А Нови Београд, пета гаража, озакоњење, 15 милијарди за приватне превознике, да ли је било повећања цена станова за 23%?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Г-дине Алимпићу, имате могућност да поставите одборничко питање на крају и добићете у писменој форми уколико нисте задовољни овим одговором. Прелазимо на одлучивање.

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Па чему онда расправа о буџету ако све треба да расправимо преко одборничких питања? Нисам ни на она ранија још добио одговоре!