Обећавали су у кампањи да са њима неће бити задуживања Београда али – ипак ће бити

Расправа о ПРЕДЛОГУ ЗАКЉУЧКА О УСВАЈАЊУ ИНФОРМАЦИЈЕ О ПОТРЕБИ ДОБИЈАЊА КРЕДИТНОГ РЕЈТИНГА ЗА ГРАД БЕОГРАД. 21. седница, 15. септембар 2015.

Даме и господо градски одборници, данас  усвајамо овај  Закључак о потреби добијања  званичног кредитног рејтинга за град Београд, значи кредитног рејтинга који ће нам дати нека од реномираних светских агенција које се тиме баве.

Наравно, ми можемо да се задужимо и без тога. И до сада смо могли да се задужујемо без тога, тако да тај трошак који сада неминовно имамо, јер је тај поступак доста скуп, указује да је у питању одређена одлука која је тек донета или формално тек треба  да је донесемо – да се издају муниципалне обвезнице града Београда.

Овакав начин добијања кредитног рејтинга је предуслов за  улазак у тај поступак издавања муниципалних обвезница, што је један од начина да се локална самоуправа задужује. Дакле, осим оног уобичајеног начина да се подигне кредит од банке или неке међународне финансијске институције, други начин је да се издају градске обвезнице. То је начин који није још довољно заживео код нас, мада има неких градова који су то урадили, Нови Сад, Крушевац и Шабац. Дакле, то се већ ради.

То је начин који треба применити онда када се може на тај начин добити нешто нижа камата него на тржишту, па чак и уколико не, јер камате одређује тржиште, одређује их стање на тржишту, на светском финансијском тржишту, не одређује ни Мирко Цветковић ни Александар Вучић колике ће бити камате које дају међународне финансијске организације и банке него то одређује тренутно стање на тржишту.

Чињеница је да су  у периоду од пре три, четри године камате биле високе а да су сада ниже и да има смисла узимати нове кредите за  рефинансирање старих кредита и на тај начин ту камату  прилагођавати тренутном стању на тржишту. То је логично, то треба радити и то на сваки начин поздрављам.

Дакле, овај део који овде стоји да смо ми размотрили издавање муниципалних  обвезница добар је, али секретар ће то вероватно боље да зна да  ли  је сада законом дозвољено да и грађани откупљују те обвезнице или то могу само правна лица и банке?

СЛОБОДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ (С МЕСТА):

Могу и грађани.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Раније је било да су само банке могле да откупљују, па је у случају Новог Сада откупила све једна банка, тако да је то de facto  био кредит од те банке, али то је био неки почетни период. Сада постоји могућност да се и грађанима понуде те обвезнице, да  на тој камати и грађани а не само банкари нешто зараде. Неко мора да заради  на тој камати, па што не би зарадили домаћи привредници, грађани који имају паре. Обично се каже да је то начин да се извуку паре из „сламарица“, мада мислим  да су те „сламарице“ сада доста испражњене, али да се те паре уложе у оно у шта Град треба да улаже – у инфраструктуру и рефинансирање тих  старих кредита. То у овој Информацији овде и пише.

Дакле, пише да постоји могућност да се у току следеће године путем издавања муниципалних обвезница део кредита града Београда рефинансира, што не представља ново задуживање. Ми бисмо и даље били задужени око 400.000.000 евра, као што смо и сада задужени, само би део камата био мањи. Међутим, даље пише веома стидљиво “као и за будуће инвестиционе пројекте“. Дакле, размишља се,  наравно, и о новом задуживању за неке будуће инвестиционе пројекте. И то је сасвим у реду.

Господине Рајковићу, не критикујемо ми то јер тако се води Град. Ако ћете да правите тај тунел или метро, морају се позајмити паре, не може се то радити из годишњег буџета или да се штеди и да се сачека 30 година. Кредити морају да се дижу.

Ми вас критикујемо што сте ви само пре годину дана причали сасвим супротно, да је то погрешно, да то не сме да се ради, да ви нећете никада задуживати Град. Клео се градоначелник, градски менаџер и сви ви остали, „ми се задуживати нећемо“, итд.  Наравно да ћете се задуживати. Кредити су на 25 година, није то „Београд на води“ па да чекате не знам шта. Наравно да ћемо се и даље задуживати.

Није ни тачно то што сте рекли у Вашој реплици, али  сада није битно  да полемишемо, да се највећи део буџета града Београда даје на отплату камата. То апсолутно није тачно.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Господине  Рајковићу, господине Алимпићу, да ли је ово ваша дебата или Ви господине  Алимпићу ово објашњавате свим одборницима?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

У Скупштини Града одборници воде дебату. Наравно да се одборник који говори следећи може осврнути у свом излагању и на излагање претходног говорника, иначе бисмо вам предавали унапред снимљене говоре.  Наравно да могу да променим своју планирану дискусију на основу онога што сам чуо од претходног говорника, али свакако  му нећу одговарати директно, јер то није у реду. Гледао  сам да избегнем да га директно прозовем јер разумем да страхујете да ће се он јавити за реплику.

Свакако је да ће град Београд  на овај или онај начин до краја мандата, уколико овај мандат потраје до краја, повући неки кредит ако овај састав Скупштине жели било шта конкретно да уради, ако се  не буде све свело на празне приче, обећања, откривање спомен плоча или промене имена улица. Да би се нешто направило, мораће да се повуче неки кредит. Дакле, једини проблем је да грађани у међувремену  некако забораве  шта сте ви причали када сте дошли на власт, зашто су они гласали за вас. Гласали су за вас јер сте причали да је то страшно дићи кредит.

Зашто нам сада неопходно треба врло стручна агенција да  процени рејтинг? Јер сте ви потпуно безобзирно, водећи кампању и долазећи по сваку цену на власт, срозали кредитни  рејтинг Београда. То није тек тако да се нешто каже, да каже градоначелник, да каже менаџер да је Београд дужан три пута више него што јесте.

То плаши инвеститоре. Зато нема инвестиција. Кажу Београд је дужан 1.000.000.000 евра, рекао је градоначелник, а то није истина. Сада је то проблем. Сада нам треба неко ко ће рећи да то није то што је причао градоначелник, не зна он, нема појма, каква 1.000.000.000 евра, то је уствари 400.000.000 евра. И 400.000.000 ће итекако да се гледа зашто и како су узети, у шта су инвестирани, јер то је новац  који смо инвестирали у добре инвестиционе пројекте, предвиђене Генералним урбанистичким планом, Просторним планом града Београда, Стратегијом града Београда. Прво смо имали План и Стратегију и знали смо шта треба да се ради, па смо онда узимали кредите да то и урадимо, обрнуто од овога што се сада ради.

Овде  се не зна никакав план, никаква стратегија, како коме шта падне на памет – хајде да  правимо. Тамо се прави зграда па се то сутра поништи јер нећемо ту него на друго место, итд. То срозава кредитни рејтинг.

Од тих 400.000.000 евра, ево, да ми сами почнемо да разматрамо тај рејтинг, 220.000.000 узето је од Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке, уговорено је још 2001, 2003. и 2006.године. Значи,  то је уговорено за обнову возног  парка ГСП, за део изградње Фабрике воде у Макишу,  за инфраструктурна улагања у Београдске електране, због чега оне сада послују много ефикасније, много боље и боље је грејање, за реконструкцију оних важних улица у центру, за Немањину, Булевар краља Александра, Пожешку, Савску, Стари савски мост и кредит за нови Мост на Ади, који је узет на 25 година, који је решио саобраћајне гужве у Београду и који је направио предуслове за неке нове инвестиције. И ваше инвестиције као што је прилично неуспешна обнова улице Војводе Степе и предстојећа реконструкција Славије биће из тих кредита који су раније уговорени.

Данас не би могло да се разговара о новим инвестицијама и инвеститорима да није тог Моста на Ади и те петље тамо. Дакле, сва та улагања, свих тих 400.000.000 евра тачно се зна где су уложени и  шта је од њих изграђено. И генерације грађана које ће сада користити то што је набављено, изграђено, уложено, временом ће то и да отплаћују. То је сасвим нормално и то тако функционише.

Београд ни тада, 2013. године, ни сада није достигао неки свој дозвољени максимум за задуживање и то је управо то што ми сада желимо да добијемо потврду од „Standard&Poor`s“ на пример.

Шта нама сада ту прави проблем? Нама прави проблем што је кредитни рејтинг Београда бољи у овом тренутку од рејтинга Републике Србије. Град Београд је много мање задужен од Републике Србије и то мора да се узме у обзир. Београд је главни град Републике Србије. Београд производи 40% GDP  Републике Србије.  Значи, када би се Београд гледао сам за себе, он би могао да има много бољи рејтинг него што ће овако имати, јер све ово што сам  говорио о Београду не може да се каже за Републику Србију у протекле три године.

Када су били избори 2012. године, дуг Републике Србије је био негде око 55% GDP и био је око 15.000.000.000 евра, када је Влада Дачић – Вучић, Вучић – Дачић почела да влада. Та информација је са сајта Министарства финансије, Управе за јавни дуг.

Тај дуг је порастао. На сајту нема података за август месец, али 31.07. ове године је био преко 24.000.000.000 евра. Значи, дуг је порастао за 9.000.000.000 евра.  У овом објашњењу које смо ми добили пише „ако се  узимају кредити за рефинансирање старих дугова то не представља ново задужење“, а овде имамо „црно на бело“ у Извештају Министарства финансија Републике Србије, Управе за јавни дуг да је у том трогодишњем периоду најновије Владе порастао дуг Републике Србије са 15.000.000.0000 на 24.000.000.000. Значи, нови додатни дуг, драстично је увећан.

То је срозало кредитни рејтинг Србије и он јесте сада ББ минус и то јесте јако лоше. Зато нам се сада и не исплати да изађемо на тржиште и да узимамо кредите него наш премијер путем приватних, личних, пријатељских веза  покушава да добије кредит где год може. Супер ако у томе успе, јер то није тржишно, то је ризик тог човека, шеика који ће наводно да нам да те паре, а нисам сигуран да ћему се то исплатити.

Дакле, сада имамо ситуацију да после годину и по дана, колико је прошло од ове нове Скупштине Града можемо да констатујемо да Београд није презадужен, да Београд може и мора да узима нове кредите на овај или онај начин, да је Београд био раније добро вођен, да је дуг у тренутку када сте ви преузели власт био 395.000.000 евра. Свакако, када дођу овде ти људи са скупом сатницом из тих агенција, нећете им рећи оно што је са ове говорнице говорено одборницима и грађанима о дугу, јер то није била истина него ћете им рећи истину. Значи, 395.000.000 евра.

Дакле, и Београд има шансу да добије солидан рејтинг. Искрено желим да се то заврши са издавањем градских муниципалних обвезница. Добро би било да оне буду заиста намењене за рефинансирање и смањење камата претходног дуга, то је добро и то ћемо да поздравимо. Није ништа страшно и да се узме кредит и за неко будуће инфраструктурно улагање, али не ако је то „бацање пара у бунар“, звани промашена инвестиција „Београд на води“, што никоме не треба, где се праве милиони квадрата које нико неће да купи и не постоји за њима потреба на тржишту него да се заиста уложи у инфраструктуру корисну за грађане Београда.

Ако тако  буде, у сваком случају ћемо  то подржати, дакле, ако наставите да спроводите планове и стратегије које је оставила власт која је била пре вас. Драго ми је да најзад долазите на та наша становишта, јер је то добро за Београд. Хвала.