Одлука о буџету за 2015

Предлог одлуке о буџету града Београда за 2015. годину (и спојене тачке). 12. седница, 30.12.2014.

Добар дан, даме и господо одборници, поштовани гости. У овим данима пред Нову годину и пред празнике, ево, принуђени смо да мало окаснело дискутујемо о буџету, односно по 10 буџетских тачака, говорим сликовито, (показује обимни материјал од више стотина страница) као што видите и сви претходни говорници, с обзиром да је време ипак ограничено, не стижу да говоре о било чему другом сем о Одлуци о буџету. Ту имамо и Одлуку о ребалансу буџета од ове године, што је прилично интересантно и неколико битних одлука о којима нико не стиже да говори.

Не желим заиста да одговарам на смишљене провокације претходног говорника, очигледно је у питању управо цео наступ, навео је господин Прелевић, преношење атмосфере из Републичке скупштине и покушај да се увредама, изношењем неистина, монтираним некаквим оптужбама, инсинуацијама, изазову реплике и да се сада направи ту некаква атмосфера која неће бити добра. Али, на неке очигледно изречене неистине, можда чак нема ни сврхе одговарати. Нас овде има, колико нас има – 22. Значи, нисмо добили 6%, него 16%. То је тачно. Јер, наравно, неки који су у два парламента, изгубе се, па не знају у ком су у том тренутку, али у овом имамо 16, ово је Градски.

Мост преко Аде, мост на Ади је коштао 146 милиона евра, по налазу Државне ревизорске институције, што се налази на сајту Државне ревизорске институције, што је приближно исто као и мост преко Дунава, који јесте мало дужи, али нема железничку пругу по средини. Два колосека пруге, да ли разумете, то вам је као два моста. По конкретном мосту и по ономе шта он носи, по ономе шта он значи, јер поред моста који је путни, морате да направите још један који је железнички, овај мост је много јефтинији од оног моста. Није спорно, људи, мостови коштају онолико колико коштају. Нико на свету не прави мост који кошта дупло више него што треба. Цене су ту јасне и приближно су исте, по квадратном метру, наравно, као и за сваки други објекат и то је у питању. Знате, стотину пута поновљена лаж полако постаје у нечијим очима истина. Али, добро.

Да пређемо на оно што јесте тема. Овде није била тема – напади на Демократску странку, увреде и инсинуације, него буџет и тачке које прате доношење овогодишњег буџета.

И слажем се са господином Прелевићем да већина одборника овде нису стручни људи, нису економисти и не обраћамо се Фискалном савету и да треба гледати на буџет мало једноставније да би и одборници могли боље да схвате о чему се овде ради. Али, то заиста није олакшано начином на који је буџет припремљен, одштампан, образложен, заиста није олакшано.

Ово јесте по први пут у историји програмски буџет. И за то су заслужне све власти од 2006. године до данас. Први пут је 2006. године уведен програмски буџет, у 5 министарстава експериментално, а 2009. године, када је усвајан Закон о буџетском систему, унето је у тај Закон да ће овај буџет од 2015. године на нивоу Републике и локалних самоуправа бити уређен и по овом програмском начину представљања, што је јако добро и за одборнике који треба да одлучују о томе, и за саме грађане, наравно, уколико грађани имају приступ и могућност да тај буџет негде виде. Неке општине су, наравно, водиле јавну расправу о буџету.

Буџет је на сајтовима неких градова и општина. Али у Београду просечан грађанин не може да види буџет на сајту, пошто га нема. А управо то је један од разлога зашто је програмски буџет и уведен, да би омогућио и грађанима и одборницима да боље виде и боље разумеју како се троше буџетска средства, за шта се троше буџетска средства, на шта ће она бити утрошена, који су то сектори где се употребљавају средства која грађани издвајају, који су то програми, програмске активности, пројекти, оно што је дефинисано овим начином представљања буџетског система.

Овај буџет је, као што смо чули од претходних говорника и од градоначелника и од свих осталих, већи од прошлогодишњег буџета. Значи, приходи су већи за неких 4-5 милијарди динара, што у суштини значи да је више новца приходовано и добијено од привреде и од грађана Београда, јер нема одакле другде тај новац да дође.

Како? Када стандард грађана пада, када плате и пензије падају, када су сви наши кућни буџети мањи, јер нема породице у Београду која нема ни пензионера или неког ко ради у државној служби и они који раде у приватним фирмама осетиће, наравно, пад промета и осетиће смањењем својих прихода ово смањење зарада. И то је евидентно, јер је у овом буџету предвиђено да приходи које Град Београд има из пореза на зараде, значи пореза на доходак грађана, као што знате, порез на зараде је 10%, од чега 80% припада локалним самоуправама, Београду 70%  и то ће ове године бити мање наплаћено него прошле, што је логично. Значи, зараде су смањене, стандард грађана пада, а како је онда буџет већи?

Повећани су порези и повећани су приходи из пореза који не зависе од зараде грађана. На пример, порез на имовину који зависи од имовине грађана. Значи, нама свима, грађанима Београда, којима је кућни буџет мањи, кроз порез на имовину који од тога уопште не зависи, Град узима више. И пошто је буџет већи, сложићете се, више може да се потроши од стране градских власти, више се приходује и где је ту штедња? Ту никакве штедње нема. Штедња је преваљена на грађане. Штедња је преваљена са државе, са Града на грађане. Грађани штеде. Они добијају мање приходе, а плаћају веће порезе.

Пошто то није било довољно, пронађен је још један начин да се новац грађана убаци у буџет, односно да се један порез који у ствари није нигде прописан законом, а то је парафискални намет, да се добије нови парафискални намет да би се буџет попунио. И то је оних 4-5 милијарди, којима се и градоначелник похвалио, које су овде предвиђене у буџету, која ће комунална јавна предузећа града Београда да зараде, да профитирају и да тај профит, ту добит у износу од 85% од тога уплате у буџет Града. Значи, тог тренутка то постаје парафискални намет, јер парафискални намет је по дефиницији НАЛЕД-а, а то је Национална агенција за локални економски развој, парафискални намет је када држава наплаћује неку услугу, а ту услугу наплаћује више него што она вреди, па онда остатак уплаћује у буџет, значи, то је порез, дакле грађани комуналну услугу плаћају, и то одношење смећа, вода, превоз, погребне услуге и све оно што су комуналне услуге које су наравно монополске. Цене одређује Град. То могу да раде само јавна комунална предузећа и логично је да се узме од грађана онолико колико те услуге коштају. Ако буџету треба више, нека повећа порез. Уколико имамо сада добит комуналних предузећа, онда је то могуће остварити само на два начина.

Један начин је да се смањи оно што се пружа грађанима. Значи, да се смањи број полазака, рецимо, градских аутобуса. Да се ређе празне контејнери, да се ређе шиша трава. Све то можемо да приметимо да се заиста и догађа. На тај начин се остварује уштеда, односно профит. Грађанима се даје мања услуга. Ако је време лепо, онда се мање греје, па Београдске електране постају врло профитабилно предузеће. Шта онда радити са тим новцем ако га има?

Jедна могућност је, нормално, да та предузећа уложе тај новац у опрему, у возила, у побољшање те комуналне услуге коју грађанима пружају. Ако нема у шта да улажу, значи, све је завршено у граду, што није, али рецимо, онда се стварају услови да се смањи цена. Да се каже грађанима, нама не треба, у ствари, оволика цена за ту услугу, за одношење смећа или за грејање и створили су се услови да то мало падне. Не, уместо тога, ова градска власт је одлучила да тај вишак претвори у парафискални порез и да га убаци у буџет и да тиме повећа буџет. Значи, да превали штедњу на терет грађана, терет кризе, терет реформи, на грађане, а сама да има већи буџет него што је имала пре. То је оно што се овде ради и што нам овај буџет показује.

Ове године, по овом ребалансу који усвајамо овде, та добит је била 698 милиона, мада су неки говорници, конкретно господин Јовичић је рекао да је то 800 милиона, односно скоро милијарда, а ове године је предвиђено да то буде 4,860 милијарди, значи 4,860 милијарди вишка, значи грађани плаћају комуналне услуге, добијају мање услуга или лошије услуге него пре и тај вишак служи за пуњење буџета.

Програмски буџет је оно што омогућује вама одборницима да можете да видите мало боље, мало јасније на шта ће се трошити средства. Ја вам сад ту скрећем пажњу, а можемо сви заједно да погледамо на страни 181. Ту почиње расходна страна буџета са аспекта програмске структуре.

На страни 182, ту имамо локални развој, просторно планирање, израда планова итд. и на шта ће се и колико ће се ту трошити. Па онда имамо комуналне делатности. То су ти програми. Ти програми су иначе дефинисани. Стална конференција општина и градова је дефинисала, ја мислим, 15 програма за локалну самоуправу. То је био пројекат УСАИД-а, значи порески обвезници Сједињених држава су ту помогли, а наравно и наши, кроз чланарину коју градови и општине плаћају Сталној конференцији градова и општина, а Београд као највећи град понајвише.

И ево, на страни 193, Програм 3 – Локални економски развој. Која је његова сврха? Обезбеђивање стимулативног економског оквира за пословање и адекватног привредног амбијента за привлачење инвестиција.

учешће у буџету тог Програма је 0,06%!? Значи, невидљиво, статистичка грешка. Које приоритете има, шта су приоритети?

Развој пољопривреде 0,30%. Имате Програм за основно образовање 3,37%, социјална и дечја заштита 4,68% од буџета, 0,63 за примарну здравствену заштиту – за домове здравља, клиничке центре. За културу 3,75%. То можете да видите. То је 181. страна. Који су приоритети ове градске власти и колико се на шта троши?

Градоначелник је рекао да ће 20,6% овог буџета бити за капиталне инвестиције. То је у реду. Као што видите, ја вам увек кажем која страна и табела, где то можете да видите. Ја то нисам видео. Где то пише у програмском буџету? Где је списак тих капиталних инвестиција где ће бити 20,26% што је рекао на почетку свог излагања? Пред крај свог излагања је рекао да је то 20,8%, а онда је господин Јовичић рекао да је то 20,5%. Овакве грешке су логичне, с обзиром да сам пажљиво слушао и записао у вези са овим податком, зато што тога у ствари нема у програмском буџету, па онда то људи изговарају напамет.

Знате, у програмском буџету имате, а то ће бити на страни – Комунална делатност, и ту је највеће учешће комуналних делатности 24,64%. И на први поглед бисмо рекли: ево, то је то. Можда су то те капиталне инвестиције, улагања у комуналне делатности. Али, онда кад погледате на 188. и 189. страни шта је то, онда видите да је у ствари већина од тих 19.773.000.000 да иде заправо у субвенције за јавни превоз. Значи, чак 6.650.000.000 за ГСП, 4.890.000.000 за приватне превознике. Ту онда остаје неких 3.700.000.000 за програме одржавања кишне канализације, јавних чесми, јавних фонтана, изношење комуналног отпада са Аде Циганлије итд. Али, углавном редовни послови, програмске активности одржавања.

Прави програмски буџет и оно што је најинтересантније за одборнике је оно што се налази у члану 15 од 90. стране. Али, ја сад претпостављам да је то мало ко читао, јер то је практично невидљиво у овом материјалу. Значи, ово је, како да вам кажем, ја могу да видим да читам и још не носим оне наочаре за читање, али ово стварно тешко могу да видим. То је јако важно, јер овде су набројани, циљеви у програмима, програмске активности, пројекти и индикатори. Индикатори за наредне три године. Значи, базна година је ова. Ви имате за сваки програм и сваку програмску активност циљану вредност 2015, 2016. и 2017. Ту можете да видите шта ће Град да ради са овим новцем из буџета. Ништа не значи да ми причамо: милијарда оволика, милијарда онолика.

Ово је програмски буџет где то треба да се види, а то се практично не види, јер то што треба да буде најтранспарентније је одштампано невидљиво и ситно. Ви упорно одбијате да то пошаљете у електронском облику. Но, ја сам се снашао и купио сам лупу код Кинеза, јер то је једини начин стварно да се чита програмски буџет у овом граду. И требала је једна оваква лупа и нису скупе и да се поделе свим одборницима заједно с овим.

ПРЕДСЕДНИК:

Господине Алимпићу, имали сте на порталу и само увећате и видите. Не треба вам лупа. (АПЛАУЗ)

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Не одузимајте ми време, господине председниче, и ја бих вас замолио да ми дозволите да кажем.

ПРЕДСЕДНИК:

Извините, али то ћемо рефундирати, трошак времена.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Добро. Ту сада имамо веома занимљиве ствари. Имамо циљану вредност за 2015. на 90. страни – просечно потребно време за издавање грађевинских дозвола треба да буде 30 дана, па да знате да је то предвиђено, па ћемо онда касније моћи да видимо да ли се то и дешава. Имате предвиђени Програм донетих урбанистичких планова за 2015, 2016, 2017, колико ће бити донето.

Ево нешто занимљиво на страни 95, циљ – канализација – одвођење отпадних вода. Сви знате да трећина Београда нема канализацију, што је јако лоше и да то треба поправити.

Индикатор се зове – број прикључака на канализацију, у базној години, у овој години је 69.277 прикључака. Циљана вредност за 2015. је 69.477 прикључака. За 2016. опет 200 прикључака више. За 2017. двеста прикључака више. Двеста прикључака годишње више на канализацију. Толико се, у ствари, објеката изгради, толико се изда употребних дозвола просечно. То значи да није предвиђено никакво ширење канализационе мреже у Београду.

Људи који сада немају канализацију, немају је. Ја сам јутрос случајно чуо на Студију Б жену која је позвала и рекла да су је обавестили да неће више бити оног програма да Београдски водовод и канализација бесплатно једном годишње празни септичке јаме и да ће то морати грађани да плате. Пражњење септичких јама које кошта око 2.500 динара, а од јануара ће да кошта 4.500 динара. И онда је та жена, која се јутрос јавила у програму, практично најавила да ће да проспе садржај септичке јаме на улицу, тако да ово што ви планирате је баш нешто нагоре.

Погледајте на дну 95. стране – планирани број полазака у Интегрисаном тарифном систему. Значи, број полазака јавног превоза. Он је сада 2.366 – број полазака. За 2015. годину је 2.364, исто, за 2016. мало мање, 2.300, за 2017. још мало мање. Значи, предвиђено је да превоз не буде бољи. Превоз ће да буде гори, а поскупеће. То што је поскупљење прикривено, па се не може видети, то је, како да вам кажем, сасвим јасно да ће поскупети и да ће пензионери морати да плаћају.

Много овде има индикатора које вам препоручујем да погледате. Интересантно је то што је индикатор – колико ће возила бити купљено за 800 милиона динара, није било стављено, па се испоставило да је то грешка, па ће бити 80, али тих 800 је било у збиру, што онда доводи до Амандмана који смо на почетку добили, а тај Амандман није само за то. Добили сте сви Амандман. Ту се мења, ова ставка није оволика него онолика, ова оволика него онолика и ту са лупом треба наћи где је шта и променити. Ја морам да кажем, то је као када онај шибицар са оним кутијицама испред вас помера, па не знате где је лоптица, тако сад просечан одборник више не зна шта је овде усвојено, шта није усвојено, шта колико кошта.

Овај буџет је лош. Не можемо за њега да гласамо. Постоји лош буџет. Лош буџет је онај који није у интересу грађана. Грађанима се њихови приходи смањују. Грађанима се стандард смањује. Смањују им се комуналне услуге, смањује им се квалитет превоза. Нема никаквог напретка у инфраструктури, а са друге стране повећава се буџет Града, више има градска власт да троши, не знамо на шта. Хвала.