Одлука о јавном превозу 2

Расправа на тему: Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о јавном линијском превозу путника на територији града Београда. 13. седница, 21.1.2015.

Ваша заменица је, наравно, прихватила и ја се извињавам ако сам је увредио, и ако сам деловао превише агресивно. Но, да пређемо на аргументе – Одлука о јавном превозу, која се поново мења. Недавно смо је мењали. Ја ћу и овде имати пар техничких питања и заиста бих замолио да добијем одговор од представнице предлагача шта је тачно и да ли сам ја ту нешто погрешно разумео. Притом, пошто сам на претходну тачку дневног реда добио одговор од представника предлагача у стилу, „…али то је и пре тако било…“ Право да вам кажем, то није одговор који ја могу да прихватим и није одговор који вам иде у прилог, јер ваљда је јасно да оно што је пре било да то није било добро и да су грађани зато гласали за вас да ви то промените, а не да понављате то.

Значи, одговор типа – па и у ваше време је то тако било и ми сад то исто радимо, вас води, верујте, ка губитку следећих избора. Не треба исто да радите, треба да поправите. Значи, ако је нешто пре тако било, не значи уопште да је добро. Ви сте рекли своје – да то пре није било добро и ви треба да мењате. Значи, не желим уопште да прихватим одговор који је дат и да је тако било у ваше време, па сад, ето, ми радимо исто. Па, нисте ви зато дошли овде.

Дакле, има и у овој Одлуци ствари које нису логичне. Да ли су пре биле или нису биле, то сада није тема.

Скрећем вам пажњу да погледате члан 4 Одлуке, који каже да се члан 36 мења и он сада добија нови текст који гласи, па онда почиње заиста са необичном реченицом коју многи грађани не би разумели, али она јесте сада по новом Закону о друмском саобраћају: „Уговор о превозу се закључује моментом уписивања карте у меморију бесконтактне смарт картице, односно моментом куповине картице“. Дакле, сада када грађанин купи карту у аутобусу, путник, или своју бесконтактну смарт картицу, ону на коју је имао, рецимо, месечну претплату, када она уђе у меморију система, он је тиме склопио уговор о превозу. Уговор подразумева обавезе и права две стране. Сада идемо у том истом члану 4, дакле, члан 36 мења се и гласи, па став 3 каже: „Путник је дужан да бесконтактну смарт картицу валидира при уласку у возило и исту на захтев овлашћеног лица уступи ради провере“. Ако се у поступку провере утврди, а они који се возе аутобусом знају, то је оно када ви дате вашу картицу контролору, а он је прислони на свој уређај, онда се деси нешто – пип – и види се да ли је то валидирано или није. „Ако се деси да није извршена валидација возне исправе, приликом уласка у возило, контролор ће возну исправу блокирати“, односно то ће вероватно да уради тај његов апарат који он носи са собом око врата и „дати путнику упутства у погледу начина деблокаде, након чега путник може да заврши започету вожњу“.

Да ли смо се погрешно разумели, или сам то добро разумео? Ја, који имам смарт месечну карту, кад уђем у возило, без обзира што је моја карта за цео месец, ја морам сваки пут да се валидирам. Ако се не валидирам, а контролор наиђе, ја нисам без карте. Ја имам карту, али пошто се нисам валидирао, он ми блокира карту и ја морам после кад изађем из аутобуса, пошто имам право да завршим вожњу, да одем на некакав шалтер да бих тамо то деблокирао. И то је, како да вам кажем, један проблем и једно малтретирање путника. Сваки пут, када су гужве, на улазу, на степеницама, сваки путник, запослени, студенти који то имају, пензионери који имају те картице које нису за оне што су на киоску 75 динара, мора да се валидира на улазу и онда чека се на ред, гужва се прави и сви се валидирају. Јер, ако вас нађе контролор да се нисте валидирали, онда ће да вам блокира картицу, па ћете морати да идете на шалтер да је деблокирате. Овде не пише да ли ће то нешто да кошта. Али, свеједно, то је малтретирање.

Ако је то тако, то је врло важна промена у начину коришћења градског превоза и у животима милион грађана Београда који користе градски превоз, па би било добро да се то јавно и каже и објави да морате да се валидирате или ће вам бити блокирана карта. Ако није тако, онда дајте да ово упишемо да овај став 3 не важи за месечну карту или за годишњу, него само за оне који се допуњавају. Битно је шта пише. Јер, као што кажем, ако није јасно у Одлуци, онда се оставља администрацији да сама тумачи, што иначе није добро.

У истом овом члану, у последњем ставу доле на страни 2 стоји ко не мора да има возну исправу. Значи, уопште не мора да има исправу: припадник полиције, војске и комуналне полиције у униформи и деца до 7 година. Значи, деца до 7 година не морају да имају код себе карту. Деца старија од 7 година морају да имају код себе карту. Значи, основци и средњошколци морају да имају карте, односно те бесконтактне смарт картице. Шта ако немају? Ако је у питању петнаестогодишњак који нема карту, дође контролор, он нема карту, или тринаестогодишњак. Није дужан да има ни личну карту. Нема ништа и готово.

То у члану 7 овде каже да новчаном казном од 6.000 динара казниће се лице које се налази у возилу јавног линијског превоза без важеће картице или купљене посебне картице. То се односи на ова лица од 7 до 18 година.

Па онда последњи став члана 7 каже: „За прекршај из става 1 овог члана, комунални полицајац издаје прекршајни налог у складу са законом“. Значи, комунални полицајац издаје прекршајни налог и он се онда плаћа у складу са законом. Претпостављам да је то Закон о прекршајима.

Ја сам погледао Закон о прекршајима и видео сам да тамо постоји члан 168, који каже: „Прекршајни налог не може се издати малолетнику“. Члан 168 Закона о прекршајима каже, а то је оно што комунални полицајац издаје на лицу места, на основу чега кажњава: „Прекршајни налог не може се издати малолетнику“. Колико ја знам, малолетник је свако млађи од 18 година. Ово дефакто значи да путници између 7 и 18 година, значи средњошколци и основци, практично не морају да имају карте, не могу бити кажњени. Имају бесплатни превоз, сви до 18 година. Не мора да има ни ту карту. Нема начина да буде кажњен. Никако не може да буде кажњен, јер комунални полицајац не може да му изда прекршајни налог, нема казне за њега, може да носи онако, али не мора. Тако испада из овога. Ја се надам разјашњењу. У том случају, када је то већ тако, што онда не напишемо? То би било у духу залагања господина Профира Ранчића и ПУПС-а да превоз буде бесплатан, да кажемо да је превоз бесплатан за све испод 18 година, јер они не могу бити кажњени по Закону о прекршајима.

Ја се надам да ћу да добијем објашњење и појашњење по ова два питања. Значи, да ли сад морамо да се валидирамо сваки пут приликом уласка у возило или ћемо да будемо блокирани, па ћемо морати да идемо на шалтер да се деблокирамо? И два, како ће да се кажњавају малолетници? Хвала.