Одлука о зоохигијени доноси се без јавне расправе, консултовања јавности и цивилног сектора.

Расправа о 12. тачки Дневног реда: ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ОБАВЉАЊУ ДЕЛАТНОСТИ ЗООХИГИЈЕНЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА. 35. седница, 30. новембар 2016.

Захваљујем се Нини Јандрић на овом уводном излагању и додатним објашњењима. Неке одговоре на питања која сам имао намеру да поставим, практично сам већ добио. Али, имам пар других питања. Прво, имам примедбу, која је више принципијелног типа, а односи се на то да ипак овај пропис је нешто што интересује и тиче се великог броја грађана у Београду, који су посебно осетљиви на ову тематику. Мислим да је требало негде објавити Нацрт одлуке или спровести неку врсту јавне расправе или обавити неке консултације са Удружењима за заштиту животиња. Мислим да у Београду има око 50 удружења која су регистрована за заштиту животиња. Требало би да се мало укључи и то цивилно друштво у процес доношења овако важних општих аката Града. Скренућу вам пажњу да постоји чак и један Закључак Владе, који је потписао председник Владе Александар Вучић из августа 2014. године, где пише „Препоручује се органима Аутономне покрајине и органима јединица локалне самоуправе да у поступку припреме прописа, за чије су доношење надлежни, обезбеде учешће организација цивилног друштва, у складу са смерницама из тачке 1 овог члана.“ Дакле, чак и Влада ваша је дала ту смерницу да се укључе и организације које се баве добробити животиња и заштитом животиња када се одлучује о оваквим стварима.

Ту је сада још једна моја примедба – госпођа Јандрић је навела да је основ за ову Одлуку Закон о комуналним делатностима. Јесте, али ово није ма каква комунална делатност. Основ за ово би требало да буде и Закон о добробити животиња, који свакако треба узети у обзир. С тим у вези имам још једно конкретно питање за Вас, а тиче се ове Одредбе у члану 28, где је предвиђена надлежност градског комуналног инспектора и новчана казна од 15.000 динара, „ако физичко лице, односно власник, односно држалац, изгуби животињу и ако тај губитак најкасније у року од три дана не пријави Предузећу“. Прва моја примедба је да би било боље да овде стоји „паса“ или „паса и мачака“, а не „животиња“, јер мислим да нема много сврхе претити и кажњавати људе са 15.000 динара ако нису пријавили да им је нестао хрчак или папагај. Не знам ни које све животиње људи држе, али не односи се то дефакто на све животиње, па нема разлога да тако и пише. Ова слична обавеза већ постоји у Закону о добробити животиња. Мислим да је то у члану 69. Предвиђена је тамо надлежност републичког ветеринарског инспектора за контролу овог члана. Дакле, ветеринарска инспекција, односно ветеринарски инспектор покреће прекршајни поступак по Закону о добробити животиња, а овде је прописана надлежност комуналног инспектора, односно комуналне полиције. Да ли је могућ тај сукоб надлежности, односно да ли је ово републичка или локална надлежност? То је неко питање где може, по мени, доћи до неких проблема код примене ове мере, за коју мислим да је рестриктивна. Ја имам мачка. Долази зимски период и свакако ће, као и сваке године, да одлута мало и дуже од три дана и знам да ће се вратити, неће му бити први пут. Нећу га пријавити, али немојте да ме казните због тога са 15.000 динара. Ни мене а ни остале грађане, јер је одредба заиста рестриктивна и неспроводива. Осим ако се не односи само на псе, а то не пише већ пише „животиње“.