Одузели улицу Јовану Дучићу па је после два месеца враћају

Расправа о  ПРЕДЛОГУ РЕШЕЊА О ОДРЕЂИВАЊУ НАЗИВА УЛИЦА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДСКИХ ОПШТИНА ЧУКАРИЦА, ВОЖДОВАЦ И БАРАЈЕВО. 21. седница, 15. септембар 2015.

Даме и господо, имамо данас промену имена једне улице и доделу имена за три улице које до сада практично нису имале име.

Оно о чему бих хтео да кажем неколико речи је  ова прва одлука, која се односи на општину Чукарица, насеље Репиште у Жаркову. Ту се догодио један необичан случај који овај високи дом не би смео себи да дозвољава. Шта се догодило?

На нашој 18. седници,која је одржана 23. јуна, дакле не тако давно, донели смо Одлуку, коју имам испред себе,  да  улици Јована Дучића од улице Миле Јефтовић до улице Стојана Чоле одредимо нови назив – улица Ивана Табаковића. То је био предлог. О њему смо гласали и то смо одлучили. Не знам да ли су у међувремену замењене табле и да ли су грађани већ почели да мењају своја лична документа. Искрено се надам да није било беспотребних трошкова. Шта се дешава у међувремену?

У међувремену се грађани те улице обраћају новинарима и сазнаје се да је то једина улица Јована Дучића у Београду, да је цела дужина те улице описана тим описом од улице Миле Јефтовић до улице Стојана Чоле, да је Јовану Дучићу одузета улица и да је то сада улица Ивана Табаковића.

Логично би било да је то урађено са намером, да је Скупштина Града то желела, да је Комисија за именовање улица то желела, али дешава се обрт. Председница Комисије, која на жалост сада није овде, обраћа се медијима и каже да је то грешка и да ће та грешка бити исправљена на првој следећој седници на којој то буде могуће, а то је ова седница. Значи, после месец и по дана ми доносимо супротну одлуку да Улицу Ивана Табаковића од Миле Јефтовић до Стојана Чоле преименујемо и доделимо јој назив који је раније имала –  Улица Јована Дучића. Љиди, о чему се овде ради? Ово указује на невероватну неозбиљност, аљкавост и непажњу када је у питању не тако небитна ствар, када  име улице таквог великана као што је Јован Дучић за час одузмемо, па се предомислимо па је вратимо.

Моја претпоставка је била, пошто нисам члан те Комисије, када смо усвајали ту одлуку, да није у питању комплетна улица јер бих реаговао да сам знао.  Ми смо тада, ако се сећате, делу Мачванске улице дали име на прошлој или претпрошлој  седници  по Моми Капору, али не целој Мачванској улици него једном делу, који функционише као издвојени део, односно посебна улица. И овде  је изгледало да је то у питању, значи не цела Улица Јована Дучића већ један крак те улице. Често се дешава да улице имају и попречне кракове, који носе исто име и које треба другачије именовати.

Шта то значи? То значи да нико у Комисији, нико у стручним службама није гледао  мапу, нити је био на лицу места, нити проверавао шта ми то радимо, односно  шта Скупштина Града ради. Мислим да је то јако погрешно, недопустиво и неозбиљно и да овако нешто не би требало да се дешава.

Навешћу вам пример из прошлог мандата када сам био члан те Комисије. Председник Комисије, господин Станимировић, а они који га знају више га познају по надимку „Струја“, био је тада члан Демократске странке а сада је члан Српске напредне странке, као председник  Комисије имао је обичај, ако му случајно нешто није било јасно, да седне у кола, провоза се и прошета том  улицом, да види како то изгледа. То мора да се ради. Не мора баш председник Комисије да иде. Он је ишао, али бар да иде неко. Значи, треба да имамо информацију шта ми то радимо.

Овај скандал, када је град Београд на једно време одузео  Јовану Дучићу улицу па је сада враћа, не би никако смео поново да се догоди. То само показује како ради наша Скупштина и наша градска Управа.

Шта је допринело овоме?  Сигурно једна невероватна брзина и брзоплетост којом ми, ви, ова скупштинска већина је  кренула у промену имена улица, и у постављање споменика. Значи, није то посао који се ради на брзину, „преко колена“, брзо пред изборе итд. Име улица стоји деценијама, вековима. Дакле, полако треба да размислимо, да промислимо, да видимо шта радимо. Оваква брзоплетост није добра и доводи до оваквих грешака.

Између осталог, грешка је изгледа и оно што смо урадили тог истог дана када смо  по проф. Бахтијару Вагабзадеу  дали име улице. У духу српског језика је да се и страна имена, када странцима дајемо имена улица, мењају по падежима. Ако се тај човек зове Бахтијар Вагабзаде, мада нико није сигуран, онда његова улица треба да се зове Улица Бахтијара Вагабзадеа. Видео сам на телевизији свечано отварање плоче, коме  су присуствовали представници Општине и Града, као да се отвара не знам шта, где пише „улица Бахтиара Вагабзаде“. Значе, име је у падежу а презиме у инфинитиву, што је очигледно погрешно. Требало би и о томе повести рачуна, бар када су ове нове табле у питању, јер има грешака на тим  старим таблама, али требало би да водимо рачуна  када то будемо убудуће радили. То говорим уколико се човек зове Вагабзаде, можда се чак зове Вагабзад, а то треба неко да провери са њиховом амбасадом, јер име не знамо, његових књига нема у Србији и нисмо их читали. Још немамо праксу изговрања тог имена.

Наравно, гласаћемо за исправку ове грешке, али мој апел који остаје члановима Комисије је, пошто председница није присутна, а можда и намерно није ту да не би присуствовала овој срамоти, надам се да је то у питању,

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Господине Алимпићу, ја Вас молим, госпођа Јасмина Марић није ту. Њен заменик је овде као њен представник. Мислим да није коректно са Ваше стране да прозивате председника Комисије која није присутна.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Добро,  молим  заменика председника Комисије да од сада  пажљивије воде рачуна о тим предлозима. Знам да Комисија добија предлоге. Свако може да буде предлагач, што је јако добро, као што по Уставу свако може да буде оснивач медија – а испаде да ми не можемо, али не морамо свакоме да верујемо на реч. Људи, проверите увек шта је у питању.  То је моја сугестија.