Одузимање пословног простора градским општинама – наставак централизације града.

Расправа о 12. тачки Дневног реда: ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ O НАЧИНУ ПОСТУПАЊА СА НЕПОКРЕТНОСТИМА КОЈЕ СУ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ ГРАДА БЕОГРАДА ОДНОСНО НА КОЈИМА ГРАД БЕОГРАД ИМА ПОСЕБНА СВОЈИНСКА ОВЛАШЋЕЊА. 31. седница, 22. јун 2016.

Даме и господо одборници, ово је изузетно значајна тачка и изузетно важна одлука. Још један акт централизације Београда. Овај пут драстично. Дакле, централизација Београда – нешто што је заиста велики удар на градске општине, на њихову самосталност, на њихово финансирање. Град Београд овом одлуком узима пословни простор из надлежности градских општина које су ту надлежност имале негде од почетка 90-их година дакле још од времена изласка из социјализма.

Дакле, још од времена када смо изашли из тог система самоуправног социјализма, градске општине у Београду су тада од 1990. до 1992. године, углавном све формирале своја јавна предузећа за управљање пословним простором и добиле су ту надлежност. Сада се тај посао, та локална надлежност централизује. Пословни простор се узима општинама, предаје се у надлежност града, односно, колико сам разумео из Одлуке, неће се формирати градско предузеће за управљање пословним простором по угледу на општинска предузећа која постоје, већ ће се тиме бавити градска управа. Можемо да видимо и на који начин. Члан 20. каже „градоначелник, на предлог Комисије за пословни простор доноси Одлуку о давању у закуп пословног простора којим управља организациона јединица Градске управе града Београда надлежна за закуп зграда и пословних простора“. Дакле, Градске управе ће припремати те материјале, а градоначелник је тај који лично одлучује о давању у закуп сваког пословног простора. Још је интересантнија одредба 21. члана да градоначелник на предлог комисије која му припрема предлог доноси одлуку о умањењу закупнине закупцу који је извео радове на инвестиционом одржавању на закупљеној пословној згради, односно пословном простору у јавној својини града. То је нешто што је на неким општинама било забрањено, на некима није, у сваком случају врло проблематична ствар и потенцијално велики извор корупције. Тамо где се то радило, градске општине су имале надзорне одборе, комисије које су се тиме бавиле, дакле, сада ће градоначелник доносити одлуку о томе, а то значи да ће неки закупци бити ослобођени закупа на основу инвестиције у тај свој локал, а неки неће. Дискреционо право одлучивања о томе има градоначелник. Члан 22. прелазним одредбама даје рокове да се овај посао централизовања надлежности спроведе и рок је до 1. децембра 2016. године. До тог рока општине треба да дају документацију, кључеве и све што је потребно и у децембру ће овај пословни простор бити централизован, преузет од општина, прећи ће у надлежност града. Оно што је интересантно и зашто очекујем да добијем ипак мало појашњење од представнице предлагача, то је на крају, последња ставка, римско пет – очекивани ефекти повећања прихода од закупнине. Ту стоји да би доношењем одлуке садашњи приходи који се остварују давањем у закуп пословног простора на коме право јавне својине има град Београд, реално увећали у 2017. години за најмање милијарду динара. Шта није јасно сад из овога? Није јасно да ли се предвиђа неко осетно повећање овог закупа, па ће приходи на основу тога порасти или се заправо мисли да ће приходи града бити за милијарду динара већи, а приходи општина за милијарду динара мањи. Онда би било лепо да то и пише, овако није сасвим јасно, пошто су и приходи општина и њихови буџетски оквири саставни део буџета града и прихода града.

Овде се ради о још једном удару на буџете градских општина, пре свега централних општина, јер се, на крају крајева, одлука и не односи на приградске општине, а од тих централих општина, ја мислим да је већина овог пословног простора, свакако највећи део прихода доноси пословни простор на две општине, то су Стари град и Врачар, и потпуно је јасно шта је намера централизаторске градске власти која из седнице у седницу централизује овај град и преузима надлежности од општина, а нарочито оних општина у којима не успева да дође на власт. Зато ћу, наравно, гласати против ове одлуке.