Огласни простор у Београду на 25 година унапред добија баш она фирма за коју сам најавио да се тендер намешта.

Расправа поводом 34. тачке Дневног реда: ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА КОНАЧНИ НАЦРТ УГОВОРА О КОНЦЕСИЈИ ЗА УРБАНУ ОПРЕМУ, 36. седница, 29. децембар 2016.

Имам питања за представника предлагача, г. Ненезића. Ово је једно питање за које видим да је деловао „изненађено“ да се јавио само један понуђач иако је „интересовање било велико“. Игром случаја, то је баш онај понуђач о коме сам ја говорио да се за њега намешта овај посао, када смо усвајали Одлуку о концесији. И, ево, то је врло брзо спроведено. Дакле, „Алма Кватро“, (Alma Quattro) је добила ову концесију, односно преко „Almе Quattro“ њени страни власници, „Жсидеко“ (JCDecaux) i „Афишаз“ (Affichage) холдинг, фирме које ће по овом концесионом акту уплатити 10.000.000 евра у буџет Града одмах, а нешто око три милиона, тачније 3.147.414 евра ће исплатити током дужег времена у натури, односно у опреми као што су клупе, корпе за отпатке, портабл wc-и које они производе и још нешто од урбане опреме. Ту долазимо на оно што у овом тренутку ја највише желим да питам. Прво питање: ми сада одобравамо овај концесиони акт, по коме фирма која је добила концесију, а добила је право на огласни простор, на билборде веће и мање у центру града и сити лајт на аутобуским станицама итд, дакле то је нешто што ће њима донети јако велики новац, а све то добијају на 25 година? Дакле, овај мандат Скупштине града, ово мало одборника што је сада остало на крају заседања и којима је као досадно и сморно, донеће једну одлуку која ће обавезивати Град будућих 25 година!? Шта се обавезао концесионар? Концесионар се обавезао да нам исплати тих 10.000.000 евра у новцу и ових 3.147.414 евра у тој опреми. У табели на страни 10, прилог 1, може се, наводно, видети која је то опрема. Одборници се неће сетити, али то су ознаке из Каталога урбане опреме, који смо усвојили пре пар седница. У том Каталогу, који смо добили и у електронском облику, што је врло необично у односу на ове остале тачке, имамо нацртане те клупе и канте за ђубре и те елементе које они нама треба да дају. Дакле, то су те ознаке да можемо да знамо шта је то и како ће то да изгледа. Оно што не знамо и како изгледа нећемо ни сазнати јесте – колико комада? Ми сада треба „на слепо“ да кажемо – „супер, пристајемо на цену од 3.000.000 евра за икс комада нечега“?! Како то може? Да ли је то 13 канти за ђубре или 3000? Мислим да би било неопходно да добијемо информацију или бар да кажемо где се та информација може наћи, да одборници знају да ли је овај посао добар и повољан за Град или није и да ли неко уместо да нам плати све у кешу, “уваљује“ трећину цене у некој прескупој роби, која можда одговара Каталогу, али ми цену у овом тренутку не знамо. Значи, знамо шта, али не знамо колико комада? То је један важан елемент који би требао да определи одборнике да ли ће да гласају за ово или неће.

Друго питање је много једноставније за одговор и мислим да ћете ми лако одговорити. Тих 10.000.000 евра, који треба ба буду уплаћени, а пошто сам данас понео оба буџета видео сам да се они налазе у овогодишњем буџету, а не у буџету за 2017. годину, закључујем да то треба да буде уплаћено сутра? То би било лепо да видимо. Немојте се ни „чудити“ што су се само они јавили. Поставили сте услове које заиста мало ко за један овакав посао може да изведе, што потпуно јасно говори да је овај посао договорен раније, негде на високом нивоу, а онда ми то овде физички спроводимо. Да ли ће и како ће ово да буде, добро или лоше по град, имамо 25 година да видимо. Али, није једино питање то колико ми добијамо тих канти за ђубре и клупа за 3.000.000 евра него је питање – колико они за тих 10.000.000 плус та 3.000.000 подељено на 25 година, билборда могу да имају? На којим локацијама? Колико већих, колико мањих, колико оних филмских, колико само са сликом? То су изузетно важне ствари, да бисмо ми знали, да би било ко, кога то занима, транспарентно знао шта смо ми то продали за 13.000.000 евра. Најгоре би био да ми кажете да ћемо ми тек да одлучимо, да ћемо тек донети одлуку о локацијама на којима ће да поставе билборде. То је онда чиста и очигледна корупција. Некоме нешто продате, па му тек онда мењате услове. Да се јавила нека друга фирма, са којом се ви нисте договорили, добила би мање билборда, али пошто су се ови ваши јавили добиће више. То вам је слично као неки „непознати“ људи који купују нпр. зграде на Зеленом венцу, па ће сада да се промени Урбанистички план да они на том месту могу да изграде много више квадрата него што је могло раније и много мање паркинг места да су дужни да изграде, што је прешло у праксу да се тако ради. Дакле, прво се некоме да као по једним условима, а онда му се мења план. И данас смо овде имали два таква плана – за Савезни МУП, где дозвољавамо кулу од 150 метара на месту где ће то апсолутно да изазове велике проблеме и у саобраћају и паркирању и блок 25 и 26, али у том тренутку нисам био у сали и нема смисла више дискутовати. То је начин рада ове власти. На прошлој седници сам дискутовао о Плану Врачарског платоа, где се свесно умањује за 1.500 паркинг места претходни постојећи План, а онда се на примедбе у јавној расправи грађанима одговара да је то зато што желимо да грађане на Врачару одвикнемо од коришћења аутомобила?! То је један начин да се омогући што већи профит инвеститорима, са којима је унапред то договорено, који су унапред познати и по мом очигледном закључивању, ово је чист криминал и корупција и за ово ми не можемо да гласамо. Хвала.