Планира ли Београд да смањи емисију гасова стаклене баште?

Други део расправе о Урбанистичким плановима, тачке од 5. до 9.

– Расправа о о изради Плана генералне регулације за објекте Термоелектране „Никола Тесла А“ са припадајућом депонијом, градска општина Обреновац. 35. седница, 30. новембар 2016.

Следеће о чему желим да говорим је Одлука о изради Плана генералне регулације за објекте Термоелектране „Никола Тесла А“, односно проширење депоније пепела, која се планира. На претпрошлој седници у септембру, усвајали смо Измене и допуне Просторног плана градске општине Обреновац. Сећате се да сам говорио о томе да одређени воћњаци и пољопривредне површине које су у време када је лепљен онај знак „Мерцедеса“ биле обећане Арапима. Најављивано је да ће нека „Ал Дахра“ то да преузме и да ће тамо да се производи воће итд. На жалост, на крају, тих 150 хектара је пренамењено у пепелиште. А сада имамо План, по коме ће 626 хектара зелених и пољопривредних површина, постати депонија пепела и шљаке. По овој скици, коју можемо да видимо на крају, у графичком прилогу, види се постојећа депонија и види се да се она утростручује у односу на оно што је до сада ту планирано. И прошли пут сам говорио о томе шта ту видим као проблем. Видим као проблем нешто што превазилази само одлуке Скупштине Града. Ради се о томе да ми пројектујемо будућност енергетике у Београду и у Србији у лигниту, односно у спаљивању лигнита, који производи огромне количине гасова који изазивају ефекат „стаклене баште“, угљен диоксида, сумпор диоксида. То није нешто што ми званично признајемо него стално причамо, тј. ви причате супротно, а онда ово сада није у том правцу. Ниво инвестирања у Србији у обновљиве изворе енергије је јако мали, практично занемарљив. Париским споразумом, који су прихватиле 193 земље, па и Србија, а усвојен је у децембру прошле године на Светском климатском самиту, све земље су се обавезале да ће прогресивно смањивати емисију гасова „стаклене баште“. Наша политика је супротна, а потписали смо тај споразум. Једноставно, Србија мора да мења своју енергетску политику. Читав свет је мења. Управо је Кина прекинула планирану изградњу великог броја својих пројеката на угаљ. Канада је планирала да у наредних 15 година затвори све своје термоелектране. Српске термоелектране се налазе међу највећим загађивачима у Европи, са годишњим емисијама од 284.000 тона СО2 и процењује се да то ствара и велике здравствене трошкове. Здравствени систем Региона и Србије то оптерећује са милијарду евра годишње. Ово су процене стручних институција. Ово су врло озбиљне теме. Ја ово читам и увек се позивам на праве цифре и не измишљам као ви и нема потребе да добацујете с места као необичну чињеницу да читам. Наравно да читам, па дали сте нам толики материјал. Значи, 40.000.000 тона угља годишње планирано је да се ископава и спаљује у термоелектранама Србије. То је у супротности са Стратегијом борбе против климатских промена. Значи, ово што ја говорим је јако важно. Према подацима Српског Министарства пољопривреде и заштите животне средине, климатске промене, периоди суше и обилних падавина су нашу државу у последњих 16 година коштали 5.000.000.000 евра. И ми сами због овога имамо штету и патимо. Ово је ствар о којој морамо да говоримо. Ми смо одборници Скупштине Града и није ово само нека тамо „зелена прича“. Ја овде говорим о званичним међународним уговорима и споразумима који нас обавезују. Значи, треба да мењамо планиране изворе енергије, а не, као што сада радимо, да планирамо да будемо и даље највећи загађивач на Балкану, јер у једном тренутку, када се буде преговарало Поглавље 27, ми као средина и као Град бићемо принуђени да ову нашу политику променимо, па је ред да неко на време на то упозори. Хвала.