По којим правилима ће се одлучивати о додели новца за конкурсе из области саобраћаја?

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О ФИНАНСИРАЊУ ИЛИ СУФИНАНСИРАЊУ ПРОЈЕКАТА ИЗ ОБЛАСТИ УНАПРЕЂЕЊА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА КОЈЕ РЕАЛИЗУЈУ УДРУЖЕЊА. 29. седница, 28. април 2016.

Ово је једна у низу одлука које прецизније дефинишу процедуре и начине на које ће се спроводити градски конкурси у одређеним областима и то је добро. Такве одлуке треба да постоје и треба да прецизније дефинишу процедуру спровођења тих конкурса, критеријуме и услове да би и учесници знали мало прецизније по каквим правилима и у складу са каквом одлуком ће конкурс из одређене области бити спроведен.

Овде је сада у питању област унапређења безбедности саобраћаја на путевима, где ће такође град Београд једном годишње спроводити конкурс и удружења грађана, невладине организације које се тиме баве, моћи ће да конкуришу за средства.

Моје мишљење је да би ова одлука могла бити много боље припремљена и прецизније и да овде постоје неке ствари које је чине отвореном за, да тако кажемо, корупцију.

Прво, имате у предлогу одлуке, у члану 3. се дефинише ко има право да конкурише за доделу ових средстава. Као што сам и у претходним јављањима говорио о оним становима, пада у очи да овде недостаје једна забрана, једно ограничење, да лица која учествују на овом конкурсу, односно удружења грађана која учествују на овом конкурсу не могу да буду удружења у којима су одговорно лице или лице које је члан тог удружења, истовремено члан Савета за безбедност саобраћаја, који има одређену улогу у овом процесу на нивоу града, или рецимо члан Комисије коју образује секретар, или можда и сам секретар или неко ко је запослен у Секретаријату, итд.

Овај члан 3 оставља отворену ту могућност, а догађало се раније, и у другим градовима се догађало, да некако баш повезана лица са својим организацијама учествују на конкурсу и добијају паре. Дакле, мислим да треба изричито увести одредбе које искључују сукоб интереса, у овај члан 3.

Када сам већ поменуо ту улогу Савета за безбедност саобраћаја, мислим да се улога тог Савета сада минимализује у овој одлуци, он се на неки начин заобилази. Имамо у овом члану 5 рецимо, да Комисију формира, образује секретар Секретаријата, а онда се предвиђа нека накнадна сагласност Савета за безбедност саобраћаја. У ком року они могу они могу своју сагласност да дају, и шта то значи када је конкурс можда већ завршен? Нема никаквог разлога да се то тако дефинише и да та сагласност буде тек накнадно када је све већ готово, јер је предвиђено, колико ја видим, чланом 20, тај конкурс се расписује једном годишње. Сасвим би било нормално да и Савет града Београда за безбедност саобраћаја, бар у том смислу учествује, да претходно да своју сагласност на чланове те комисије.

Иначе, само је одређено да секретар формира комисију без икаквих критеријума којима би се доносилац тог акта могао руководити.

У члану 11 је дефинисано да одлуку о финансирању пројеката доноси секретар, који је и формирао комисију. И на ту одлуку градоначелник града Београда даје сагласност на оно што је већ завршено и онда имамо и ту потпуно искључену улогу Савета за безбедност саобраћаја. Код те главне одлуке ко ће да добије средства, Савет за безбедност саобраћаја се не пита баш ништа, одлучује секретар, на основу предлога Комисије коју је он формирао по критеријумима о којима он сам одлучује и накнадно, онда, про форме, добија сагласност градоначелника.

На крају имамо интересантну ствар. Треба да постоји по овој одлуци и комисија која прати реализацију пројекта. Дакле, прати реализацију тих пројеката који су добили паре. Ту комисију, опет формира, погађате секретар, без неких критеријума и неких упутстава како треба да изгледа та комисија и ко у њој треба да буде. Једноставно стоји да њу формира секретар, који је формирао и Комисију о одлуци о додели средстава.

И опет је питање ко спроводи контролу реализовања тих пројеката који су добили средства? На неки начин спровођење контроле се даје у руке онима који су и донели одлуку о томе ко ће добити средства. Зашто се то не повери неком, колико – толико, независном телу? Или се та контрола можда може поверити Савету за безбедност саобраћаја града Београда или неком од наших савета или комисија које формира Скупштина града?

Има недостатака у овој одлуци који упућују на то да је ту превише дискреционих права дато само секретару и да, заправо, они који буду учествовали, они који се буду јавили на тај конкурс, ни немају много наде да ће на њему да прођу, осим ако нису у милости самог секретара, односно оних који спроводе овај конкурс.