Повећање цена закупа градског пословног простора

РАСПРАВА ПОВОДОМ ПРЕДЛОГА ОДЛУКА О УТВРЂИВАЊУ ЗОНА И О УТВРЂИВАЊУ ЗАКУПНИНА ЗА ПОСЛОВНИ ПРОСТОР НА КОМЕ ЈЕ НОСИЛАЦ ПРАВА ЈАВНЕ СВОЈИНЕ ГРАД БЕОГРАД, ОДНОСНО НА КОМЕ ГРАД БЕОГРАД ИМА ПОСЕБНА СВОЈИНСКА ОВЛАШЋЕЊА. 7. седница, 24.10.2014.

Опет мало ја. Неки одборници малопре су ми замерили да се нисам јавио за прошлу тачку. Право да вам кажем, уз сав труд да нађем нешто лоше у Одлуци о Правобранилаштву, морам да честитам госпођи Катарини Жежељ, јер Одлука је тако написана да ништа лоше нисам успео да нађем, и ми ћемо да гласамо за њу.

То је доказ да постоји, ето, кад је одлука добра и кад је добро написана и кад је у интересу града, наравно да ћемо да је подржимо и да ћемо да гласамо за њу.

Е, ове одлуке које су сада на дневном реду баш нису такве. Значи, ову Одлуку о утврђивању закупнине за пословни простор, о чему је говорио мој претходник, господин Кузмановић, који је имао врло добре и добро образложене амандмане, који су у интересу како закупаца, тако Града Београда, односно Агенције за пословни простор. Мени заиста није јасно зашто ти амандмани нису пажљивије разматрани и неки од њих прихваћени.

Ја сам сигуран да ће можда у некој следећој измени Одлуке неки од ових његових предлога бити прихваћени, јер они су врло логични и имају смисла. Али, оно са чим се не бих сложио са мојим колегом је то да је он рекао да му није баш сасвим јасно зашто је донета ова Одлука и да није сигуран да ће она донети веће паре у буџет Града. То је у самој Одлуци, или на крају ове Одлуке јасно написано, а то је да се чини све и да се предвиђа да ће се на основу ове измене Одлуке приходи од издавања пословног простора града Београда реално увећати у 2015. години за најмање 100 милиона динара. Значи, 100 милиона динара годишње из џепа закупаца, привредника, угоститеља, малих предузећа, људи који раде, узеће се и додатно убацити у буџет Града Београда.

Ми сви знамо да је буџет града Београда сиромашан, скроман и да је изгледа потребно повећавати намете и оптерећивати привреду да би се буџет повећао. Али, мени је јако интересантно овде шта ми можемо да чујемо, мислим у образложењима, јер је господин Димитријевић у претходној тачки рекао да није битно то што ми од домаћих инвеститора тражимо да сами финансирају планску документацију, а од страних не тражимо, јер је планска документација свега 3% инвестиције.

Даме и господо, 3% од 4 милијарде евра је 120 милиона евра и није то тек тако. Е, то је само 3% и опраштамо страном инвеститору. Сто двадесет милиона евра, а нашим привредницима хоћемо да узмемо још 100 милиона динара годишње, што је више од сто пута мање, а то нам је битно за буџет?

Шта је, дакле, проблематично у овој Одлуци? Ранијих, дакле, 9 зона, значи 8 и екстра зона, сужавају се сада на 5 зона. Четири зоне и једна екстра и то наравно сада пребацујемо све да се те зоне уједињују, али на штету оних закупаца који су сада у простору, односно њима ће се повећати кирија за простор. Некима, богами и по 2-3 пута. Ту мислим на локале и магацине, који су сада разврстани у екстра зону. Значи, прво ће променити зону, а онда ће увећати цену за 50%, што значи да ће се у неким улицама три пута повећати кирија. Шта је ту проблематично? Ту је проблематично, даме и господо, то што ми формално, званично и јавно желимо да поправимо атмосферу, окружење, услове за привређивање и за пословање, а у стварности стварно повећавамо дажбине и оптерећујемо наше привреднике. Значи, у овим локалима су привредници града Београда, углавном мала и средња предузећа, која запошљавају од 10 до 15 или мање радника, који већ због мера Владе имају мањи промет, већ су на ивици пословања, већ им је повећан порез. Значи, повећан им је ПДВ, смањен им је промет и тек ће да буде смањен – смањењем пензија и плата. И на то, уместо да им се изађе у сусрет, да им се олакша, да им се помогне, диже им се и кирија. Значи, диже им се кирија, пребацују се у скупљу зону и све се то ради изненада, нагло. Значи, ово смо добили у допуни материјала пре свега три дана. Нико од њих, ни јавност, нису знали да се ово спрема, а то не би требало тако да се ради. Чак и ако то мора да се ради, ипак је ред да се претходно о томе поразговара и да се размотри са представницима тих људи, наших привредника.

Ми сада имамо и тело које треба тиме да се бави. Мени је жао што ја морам поново да прозовем мога друга и колегу, господина заменика градоначелника, Андреју. Али, Андреја Младеновић је, ево, осмог овог месеца, осмог октобра, формирао Социјално-економски савет града Београда. Тај Социјално-економски савет, значи, ви сте, господине Младеновићу, то формирали и водите тај Савет. Ви сте потписник овде и ви ћете то да водите.

Тај Савет треба, а између осталог, ту су представници Града, представници синдиката и наравно, представници послодаваца, представници привредника. И шта треба да ради тај Савет? Пише: „ Социјално-економски савет разматра питања развоја и унапређења социјалног дијалога, развоја и унапређења колективног преговарања, утицаја економске политике на амбијент привређивања и мере за њено спровођење, политике запошљавања, зарада и цена, услова рада.“

Значи, ово је једно суштинско питање које је претходно требало да буде разматрано на том Социјално-економском савету. Значи, он је формиран, а затим је грубо игнорисано да постоји и послодавци ће сазнати, вероватно из новина или тек када им дођу рачуни да су им закупи повећани и да су поред повећаног пореза, поред појачаног притиска инспекција, видите да угоститељи штрајкују и шта да раде људи? Значи, избијају им се паре на све могуће начине. Очекују пад промета. Ово је лоша Одлука.

Хајде да видимо како да помогнемо нашим привредницима. Хајде, бар, ако мора да им се повећа порез, ако им се смањују приходи, ако ће бити мање новца у промету због смањења пензија и плата, хајде барем ми да им не задајемо ударац бочно, од стране локалне самоуправе. Хајде да се са њима поразговара о томе. Тих сто милиона у буџет, кажем вам, можда делује много, али много ће већа штета бити од радњи које ће одјавити свој простор, које ће се затворити или које ће се угасити, јер једноставно не могу приходима да покрију трошкове. Људе ће морати да отпусте и да их пусте на улицу и то ће онда бити већи трошак него што смо добили на другој страни. Није сада тренутак за доношење оваквих одлука.

Ја предлажем овде, господине Младеновићу, да ви овде као заменик градоначелника, пошто градоначелник није ту, и представник сте извршне власти, повучете ову тачку пре гласања, то можете и да прво са представницима послодаваца, представницима синдиката размотрите ово на Социјално-економском савету и да узмете у обзир, наравно, и амандмане господина Кузмановића, који су доста дубоко ушли у ову проблематику.

Интересантна је и ова тачка, односно кратка Одлука о измени Одлуке о условима и начину располагања становима, а зашто? Овде се заправо мења тај један део, који је прописивао да се грађанима, дакле, који конкуришу за станове, који су у условима социјалне потребе, не може узимати у обзир радни стаж као услов и то је, колико ја разумем из образложења, одлука Уставног суда. Дакле, да је та одредба незаконита. Дакле, ко је у социјалној потреби, њему треба помоћи, без обзира да ли ради или не ради, да ли је радно способан или није радно способан.

Зар из ове Одлуке Уставног суда не можемо да видимо, пре него што Уставни суд поново заседа и разматра, да је нелогично тражити од људи који примају социјалну помоћ да за њу раде. Јер, ако људима којима дајете социјалну помоћ, ако тражите од њих да они за те паре раде, онда они нису више социјални случајеви, не дајете им социјалну помоћ, него им плаћате рад. Онда су они у радном односу. Онда морате да склопите с њима уговор о раду. Дакле, онда нема више социјалне помоћи.

Ово је, наравно, из надлежности републичке, али и те како се тиче и нас на локалу, прво зато што смо ми са покушајем да убацимо ту радну причу у социјална питања, ударили у зид Уставног суда и Устава и то је у реду. Али, не видим зашто се те грешке понављају.

Иначе, чак и тај инвеститорски урбанизам, господине Младеновићу. Зашто толико упорно желите да понављате све грешке нас из Демократске странке? И онда кад ми дамо неку примедбу – ви изађете и кажете, па то сте и ви радили. Ако је добро то што смо ми радили, што сте онда нас променили? Јесте ли ви дошли да наставите оно што смо ми радили, или да радите боље? А то се, наравно, односи и на овај однос према социјалним случајевима. Значи, нема радног стажа, рада, ко прима социјалну помоћ, он је прима зато што му треба, зато што има проблем. Да он може да ради и да зарађује, не би био социјални случај, било би му драго.