Предлог за промену статута града Београда

Предлог за промену Статута града Београда са Предлогом закључка о приступању промени Статута – друго излагање .    13. седница, 21.1.2015.

Господине Јовичићу, ја морам да вас поменем у негативном контексту да вам омогућим право на реплику и рецимо да сам то и урадио.

И сви остали одборници, сви остали присутни, шалу на страну, ово је веома значајна тема, једна од најзначајнијих тема о којој ова Скупштина може да расправља. Дакле, почетак поступка промене Статута Града Београда.

Јесте да се Статут Града Београда не мења баш тако ретко, мислим да је последња промена била 2013, па пре тога 2010, па 2008, па не тако давно и пре тога, тако да то и није толико лоше, јер углавном су те измене биле изнуђене променама закона на републичком нивоу. А опет, са друге стране, увек постоји потреба да се систем локалне самоуправе, функционисање града Београда као великог града, као сложеног система, као града – региона и метрополитенског региона у коме постоји и 17 градских општина различитих по својој структури и својим функцијама, потребно је тај систем стално усавршавати.

И ја и не сумњам да је и овде намера предлагача и идеја била да се предложи улазак у процедуру промене Статута која би за свој неки резултат на крају имала једну позитивну промену начина на који град Београд функционише, што би требало да буде све у интересу грађана Београда и у функцији неког приближавања грађанима.

И реч која се често помиње у том контексту у предизборној кампањи као једна популарна реч, то је реч децентрализација.

Међутим, када говоримо о граду Београду и његовом унутрашњем уређењу, тешко да заправо можемо да користимо ту реч и да говоримо о децентрализацији. Децентрализација пре свега подразумева спуштање одређених надлежности са републичког нивоа, са државног нивоа на локални ниво, на ниво локалне самоуправе. Ниво локалне самоуправе у граду Београду по Закону о локалној самоуправи је Град Београд. Он је јединица локалне самоуправе. Градске општине нису праве општине у смислу закона. Значи, нису оно што су друге општине у Републици Србији. То су градске општине. То је нешто као оно – дечји аутомобил, значи нема мотор, не региструје се, само се зове аутомобил. И градска општина се зове општина, али она то у смислу закона није.

Шта је градска општина? Градска општина је облик територијалне организације града. Ми нашим Статутом наш град, с обзиром на то да је он тако велики и сложен, делимо на градске општине да би се њиме лакше управљало; делимо га касније и на месне заједнице и одређене надлежности локалне самоуправе које по закону припадају Граду и овој Градској скупштини као највишем органу локалне самоуправе у јединици Град Београд, део тих надлежности које нам закон омогућава, можемо пренети на ниже територијалне органе, на градске општине, па следствено томе, неке чак и на месне заједнице.

Шта је ту главни ограничавајући фактор? Главни ограничавајући фактор, да бисмо спровели ту „децентрализацију“ унутар Града Београда као јединице локалне самоуправе јесу републички закони. Значи, уколико се заиста жели, а то је питање за дискусију и о томе ћемо говорити када проради та Комисија и када дође време за измену Статута – уколико се заиста жели да се од Града као једне јединице локалне самоуправе, као једног система, направи заправо заједница општина, односно збир општина које су уједињене у град, а не град који је подељен на општине својим Статутом (то је јако битна разлика), онда је неопходна промена републичког закона, Закона о локалној самоуправи по коме би онда требало дефинисати и градску општину, што би се онда односило и на друге градове који имају градске општине као јединице локалне самоуправе, па да она нађе у самом закону извор свог постојања, своје изворне надлежности које би онда даље могла да преноси на месне заједнице или квартове као начин свог организовања.

Дакле, у овим претходним изменама Статута – последња је била 2013. године – један број надлежности који је могао бити пренет, а да не повредимо републичке законе са нивоа Града на ниво општина је пренет.

Неке од тих надлежности показале су се чак као оптерећење за градске општине јер су подразумевале финансирање. Значи, градска општина добија одређене надлежности које онда мора из свог буџета да финансира. Ако општински буџети нису сразмерно тим новим надлежностима повећани у следећем буџетском периоду, а нису, чак су некима и смањени, онда те нове надлежности заправо представљају оптерећење, па неке општине од те измене од 2013. године, те нове надлежности које су том назови децентрализацијом добиле нису чак ни почеле да спроводе. И даље их финансира Град јер немају средстава.

Дакле, прича о децентрализацији Београда је врло сложена. У демагошком смислу ми можемо да кажемо – желимо да грађанин не иде из своје општине на шалтер у град итд, али ако закон тако каже, онда то ми не можемо да променимо.

Било је доста приче у изборној кампањи о матичним службама и о томе, ето, како матичари су били на нивоу општина, па их је неко ујединио, па су сад на нивоу Града, па ето, кад нека партија победи, она ће то вратити на ниво општине. Јесте ли вратили матичаре на ниво општине? Нисте. А зашто нисте? Нећете ни сад. Зашто? Па зато што Закон о матичним службама каже да су матичари у надлежности јединица локалне самоуправе и не могу се преносити градским општинама. Значи, матичари морају да буду градски.

Све остало из кампање је било демагогија, лажна обећања.

И господин Јовичић је, ево да га споменем овде и у негативном контексту – рекао је једну невероватну ствар – гротескну – како Српска напредна странка испуњава своја обећања. Управо је супротно. Мислим, познато је већ после три године на власти да Српска напредна странка не испуњава своја обећања. Напротив, ништа што сте обећали нисте испунили. Списак је јако дугачак али бих изашао из ове теме када бих вам о томе причао.

Чак и на нивоу Града и у смислу те назови децентрализације нисте испунили своја обећања. Градске општине су и даље незадовољне и сматрају да су сведене на некакве месне канцеларије, месне заједнице и да немају функције које мисле да треба да имају да би пружали услуге својим грађанима којима су ближе од Града.

И сад долазимо до изненадне идеје, извињавам се, ја сам одборник ове Скупштине доста искусан, ово је изненадна идеја да се мења Статут. Одборници ове Скупштине су добили информацију да ће данас на дневном реду бити Одлука о измени Статута прекјуче. А јутрос кад смо дошли овде, добили смо овај Предлог. Јутрос. И Предлог Комисије из кога се заиста види да ће практично већина чланова ове Комисије бити председници градских општина, а да је рок да ова Комисија изради нацрт који онда треба да иде у јавну расправу, нацрт који онда треба да постане предлог – 9 месеци. То некако згодно коинцидира са чињеницом да за неких годину дана имамо изборну кампању и изборе и то не за ову Скупштину, него баш за скупштине градских општина.

И то нас онда доводи у ствари до суштине целе ове идеје. Опет је у питању изборна кампања, демагогија, прича која ће се не сад него тада отворити и ново обећање, шта ја знам, спуштање надлежности, овога, онога.

Постоје неке ствари које ми променом Статута можемо да урадимо. Ми, односно Градска скупштина. Ако баш желимо да изађемо у сусрет градским општинама да их децентрализујемо заиста, можемо да им дозволимо да имају своју имовину. То је кључна и основна ствар. Причати о децентрализацији градских општина тако што ћете да им дајете у надлежност некакве обавезе, шта ја знам – да превозе децу у школу итд, а да им не дате за то паре, то је заправо само наношење штете и тим општинама и тим грађанима. Али, права децентрализација би била да Град Београд који је по Закону о јавној својини носилац, власник јавне својине, значи, све јавне својине у Београду – власник је Град Београд и укњижен је већ на сву ту својину. Зграде у којима седе председници општина, где су општинске структуре, на плацеве где су корисници општине, Град је власник. А Закон о главном граду у једном свом члану омогућава да Град може својим Статутом предвидети да имовина коју општине користе, општинске зграде, општински плацеви, општинска јавна предузећа, општински пословни простор, постане имовина општине и да се општина укњижи на њега и да онда наплаћује порез на имовину и да онда развија инфраструктуру на тим плацевима, на тој имовини, да користи ту имовину можда и као колатерал за подизање неких кредита, јер нема развоја без кредита. Та прича да се нешто озбиљно може градити и у породици и у локалној самоуправи инфраструктурно, нешто попут моста, попут метроа, попут било које велике инфраструктурне ствари, укључујући ту и постројења за пречишћавање отпадних вода које немамо, да се то може радити из буџета једногодишњег без кредита је наивност, неискуство, незнање и томе слично.

Дакле, да, кредити су потребни.

Наравно, постоји начин да Град Београд, уколико омогућимо општинама да имају имовину, онда и општине у граду могу да подигну кредит за неку инфраструктуру која је неопходна грађанима. Грађани онда ту инфраструктуру, на пример водовод и канализацију користе у дугом низу година и плаћају тај кредит. Наравно, то је много боље него да 20 година штеде па онда изграде канализацију. То се тако не ради.

Због чега о овоме говорим? Због тога што је, кажем вам, веома мало ствари које ми можемо да променимо у Статуту, а да оне заиста буду кључне и битне за децентрализацију унутар Београда у том односу Града и градских општина.

О томе ће се много причати у кампањи која нас чека за годину дана за Скупштине градских општина. Ако не буде преношења имовине и неких других одлука које су могуће, онда знајте да је то само демагогија и празна прича, али да се неће десити опет ништа.

Ту причу смо ми имали у кампањи за градске изборе, па ево, прошло је годину дана, ништа није било и сад смо се сетили кад долазе избори, односно припремамо, јер ово је припрема за будућу кампању за изборе.

У праву је мој колега Балша по питању изборних правила у градским општинама. Јер, с обзиром на то да градске општине нису јединице локалне самоуправе у смислу закона, онда се на њих не односе директно ни одредбе о локалним изборима. Одредбе о локалним изборима су написане за изборе у јединицама локалне самоуправе, а то значи да се бирају скупштине, да се скупштине бирају на основу листа које предају странке, коалиције, групе грађана и онда се у Скупштини бира председник општине.

Ми смо у нашем Статуту предвидели да сходно применимо та правила и на градске општине, али не морамо то да предвидимо. Можемо у нашем Статуту да предвидимо и неки други систем. На пример, директан избор председника општине можемо да убацимо као начин.

Уосталом, Београд није једини град који има градске општине. Имају и други градови. И ти други градови имају различите начине на које су уредиле изборе својих већа градских општина и председника итд. Значи, то исто можемо да урадимо. То је на неки начин изазов.

Није тачна и бесмислена је тврдња да је Драган Ђилас, који је касније постао градоначелник, тај који је променио Закон о локалној самоуправи. Закон о локалној самоуправи је писан 2007. године када је Ненад Богдановић још увек био градоначелник, а Драган Ђилас није био председник Демократске странке ни комисије. Мислим, он није имао никакав утицај на то. Он није имао никакав утицај на то. И везивање њега за то је, како да вам кажем, тај Закон је био као и сваки, у случају када немате апсолутну већину у Парламенту, као што случајно данас има СНС, тај Закон је био компромис странака које су могле да донесу одлуку.

Према томе, тада коалиционим партнерима Демократске странке није одговарало да се донесе такав закон. Одговарало им је, наравно, да се председници бирају у Скупштини, а не да најјача странка има ту предност, што увек има када се директно бира градоначелник и због тога то није било могуће да буде усвојено.

Разговори и преговори о томе су трајали до пред сам истек рока за доношење Закона о локалној самоуправи. Тај рок је био у поноћ 31. децембра 2007. године и тада је Закон и усвојен.

Значи, није тачно да смо ми то урадили због гледања некаквих противкандидата.

Ево, сад понављамо тај изазов. Овде има одборника градских који су и посланици у Републичкој скупштини, па да не буде само њихова овде празна пушка којом прете, нека предложе у Парламенту промену изборног закона – директан избор градоначелника, па Боже мој, нема разлога нико ничега да се боји.

Грађани Београда иначе – и то ће, сигуран сам, показати свака анкета – више цене и више желе директне изборе и да директно бирају градоначелника, па можда и председника општине, него овако како се бира сад да гласају за некакву листу и да онда бира странка.

Ја сам апсолутно сигуран да и поред са ове говорнице изречених обећања, претњи или шта је то већ било, како ће Српска напредна странка да прихвати предлог Демократске странке и да промени закон па да се градоначелник бира директно или да промените Статут па да се председници општина бирају директно – ви то свакако нећете учинити, јер ви немате људе и кандидате за те функције да их кандидујете.

Ваљда је свима јасно да је једини кандидат на свим локалним изборима у овој земљи Александар Вучић. И он ће бити на сваком билборду, на сваком плакату и грађани ће мислити да њега бирају за председника општине и за градоначелника, као што је већ и било.

Кога бисте предложили за директан избор за градоначелника? Синишу Малог?! Да ли је он био кандидат на прошлим изборима? Да ли се уопште знало да ће бити кандидат? Не, Александар Вучић је чак рекао да он сигурно неће бити градоначелник.

Тада су грађани преварени и после избора где су на билбордима видели Александра Вучића па су можда мислили да ће он да буде градоначелник, на крају су добили за градоначелника тог човека за кога је речено да неће бити градоначелник.

Тако ви бирате градоначелника.

И ја вам сад дајем ово, постављам вам ово као изазов – ако имате добре кандидате за председнике градских општина, сад је прилика. Ево, овде имамо 10 председника градских општина у Комисији, они имају већину, хајде да изгласамо у нацрту да се председници општина бирају директно и да на општинама на свим билбордима видимо и неко друго лице осим премијера, јер то су локални избори. А избори за градске општине још су локалнији од локалних. Значи, нису локални избори. То су подлокални избори.

Овај Предлог је са друге стране необичан, јер заиста, ако је идеја била да се кроз ову Комисију и кроз овај рад промовишу одређени председници општина, значи стављено је 10 председника, а 7 није. Заиста не могу да објасним како је урађен тај избор, зашто су неки добили прилику да буду чланови Комисије, да говоре у јавности, да дискутују, да представљају себе као борце за децентрализацију, а неких 7 нису. Могли су, ако је то била идеја, да сви председници општина буду и колико разумем СПС, односно њихов председник одборничке групе слаже се са тим да сви председници општина буду у овој Комисији.

Предложен је од стране Савета за локалну самоуправу још један председник општине – председник Општине Лазаревац. Не знам зашто то не може да буде усвојено. Где их је 10, нека буде и 11. Образложење да би то изазвало да број буде паран, па да онда може доћи до блокаде, то образложење је врло чудно. Јер, наравно да у овој Комисији већину има владајућа коалиција. Не очекујете ваљда прегласавање и сукобе унутар владајуће коалиције, па ће један глас да превагне. Оваква ствар у владајућој коалицији мора да се одлучи консензусом и морају сви да се слажу, тако да без обзира ако број буде паран, то неће много утицати на нацрт који ћемо добити.

У приступање промени Статута града треба да се иде и није спорно ни са овом Комисијом, али не из разлога због којих ви у то улазите, не зарад предизборне кампање, демагогије, давања лажних обећања.

Претходно треба оно што је једноставно за Српску напредну странку која има апсолутну већину у српском Парламенту, променити Закон о локалној самоуправи и Закон о локалним изборима и Закон о главном граду, па онда створити предуслове за озбиљну и темељну промену Статута града, односно начина на који град као метрополитенско подручје и регион функционише.

Мењати Статут сада по четврти пут на основу истог закона не може донети нове и боље резултате. Значи, у Републичкој скупштини је место где градски одборници, који су истовремено и посланици, треба да се боре за такву промену, тако да ово заправо и нема много смисла. Хвала вам.