Припрема за продају „Студија Б“

Расправа о тачки дневног реда: ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О МОДЕЛУ, МЕТОДУ И МЕРАМА ЗА ПРИПРЕМУ И РАСТЕРЕЋЕЊЕ СУБЈЕКТА ПРИВАТИЗАЦИЈЕ ЈРДП „СТУДИО Б“, БЕОГРАД. 17. седница, 8.6.2015.

Дан за даном, одлука за одлуком, приближава се тај тужни тренутак када ће „Студио Б“ престати да буде сервис грађана Београда и када ће „Студио Б“ престати да буде градска медијска кућа после његове 45-годишње историје као радио и телевизијске станице, на коју су грађани навикли, са којом смо се будили и устајали, изгледа да мора да се прода.

Ова Одлука коју сада имамо пред нама је допуна претходне Одлуке коју смо донели. Имамо сада нову цену, тзв. процењену вредност тржишног капитала и она је сада процењена на 45.657.000 динара, односно, како овде пише, 377.000 евра. Толико, даме и господо, кошта наш и ваш „Студио Б“.

Ово моје залагање за једно решење, које у овом тренутку делује утопијско и неизводљиво, а то је да „Студио Б“ остане као јавни сервис, сервис грађана Београда, као што грађани Војводине имају свој сервис, као што постоји јавни сервис Србије, као што је добро да постоје и такви регионални сервиси који ће се бавити локалним темама и проблемима.

Ово моје залагање, на жалост, у јавности и међу грађанима има све мању подршку због видних промена које је уређивачка политика „Студија Б“ доживела у последњих годину дана. Као што знате, то више нико и не гледа, не може да се гледа јер то више није онај „Студио Б“, то је сада један билтен где све вести почињу са тим где је био Вучић, шта је радио и шта је рекао. Али, ја ово говорим у име претходних 45 година, у име онога што је „Студио Б“ некада био, шта „Студио Б“ значи и шта може поново да буде, јер 45.000.000 динара или 377.000 евра за такву институцију, коју ћемо сада за увек да изгубимо, можда ћемо једног дана градити неку нову, али ово што је био „Студио Б“ ћемо да изгубимо је, по мени тужно.

Ако председник дозволи, ја ћу се поново позвати на моју омиљену тачку данас, а то је завршни рачун.

На страни 158 завршног рачуна, одборници могу да прочитају ако нису знали, а завршни рачун зато и служи да можемо да будемо прецизни, колико је град Београд у прошлој години субвенционисао „Студио Б“. Значи, колико смо ми пара из буџета „Студију Б“ дали за његов рад, за програме које прави, за сервисне информације, за рад на обавештавању грађана о раду Скупштине Града, о раду градских служби, о проблемима у Граду. Значи, нешто што ми финансирамо из буџета, јер је то грађанима потребно, нешто што само по себи није профитабилно и нешто што приватном власнику неће бити исплативо.

На страни 158, негде при дну стоји да су субвенције „Студију Б“ у 2014. години биле нешто мање од 200.000.000 динара, тачније 197.999.996 динара. Значи, 200.000.000 динара смо ми само у прошлој години дали субвенција „Студију Б“ за његов рад, за његове програме а продајемо га за 45.000.000. Значи, ми смо давали „Студиу Б“ свака три месеца више пара него што је потребно да се он купи. Шта каже Закон о јавном информисању и медијима? По члану 143 ми само до 1. јула имамо право да овакав медиј у власништву локалне самоуправе финансирамо на овај начин, односно да му дајемо субвенције.

Од 1. јула локална самоуправа више не може да даје директне субвенције локалним медијима, али то не значи да локална самоуправа више неће финансирати информисање грађана, да неће више одвајати средства можда оволика, можда већа или мања, видећемо у наредном буџету, а у овом буџету имамо предвиђена средства. Значи, издвајаће средства али на други начин ће та средства бити додељивана медијима. То су чланови од 17 до 28 Закона о јавном информисању. У тим члановима је предвиђено да се сада средства локалним медијима за информисање локала, локалне самоуправе дају медијским кућама и информационим кућама по конкурсима, односно по пројектима.

Значи, „Студио Б“ сада када постане приватан и даље ће моћи а добија средства од Града, али ће морати да се јави на конкурс који ће Град расписати и по том конкурсу ће да предложи одређене пројекте, односно производњу програма, попут „Београдске разгледнице“, „Београдске информације“, и слично. „Студио Б“ и на тај начин може и даље да добије субвенције и може и даље да нас информише и обавештава. Где је ту сада „квака“?

Та „квака“ је у томе што овако како ви ове конкурсе спроводите, па и малопре не изабрасте ове директоре, а директора за „Хиподром“ четврти пут бирате, вероватно вам тако иду и ови конкурси за финансирање тог информативног програма, а можда и не. Од чега то зависи?

Ако „Студио Б“ купи одговарајући купац, рећи ћемо неки близак владајућој странци, нема разлога да он не добија на конкурсима и даље паре.

ПРЕДСЕДНИК:

Опет се бавите предвиђањима, а рекли смо да тога нема.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Бавим се предвиђањима, то је посао, између осталог, одборника. За свега три месеца, ако се настави финансирање као што је било до сада, могу да му се врате та средства од 45.000.000 и да му „Студио Б“ дође џабе. Али, ако то, недај Боже купи неко ко не одгговара градској власти, он неће добити на конкурсу, паре ће… добиће их други, добиће „Информер“, „Скај плус“, „Наша“, „Моја“ како се већ зову те ваше напредњачке телевизије и онда је купац пропао. Према томе, његова мотивација да купи „Студио Б“ је врло мала. Ово вам говорим чисто да знамо оно што сви знају, али да знају и одборници и да буде да је неко о томе говорио.

Шта се продаје за тих 45.000.000? То је само субвенција, а „Студио Б“ профитира и од реклама. Мислим да су субвенције можда половина његових прихода, он још толико добија од реклама. Значи, то је месечни или двомесечни програм „Студија Б“. Ту улази фреквенција, улази бренд, техника, камере, све ствари су обрачунате у тој вредности, а занимљиво је да у ту цену улазе и три грађевинске парцеле. У Борчи, баш тамо где су парцеле раније биле прилично јефтине, а сада је изграђен мост Земун-Борча, а ова процена је изгледа направљена не узевши у обзир да сада постоји мост, па су очигледно ове парцеле процењене много ниже него што оне заиста сада вреде.

Значи, Борча, пут за Црвенку, три парцеле, површина 16.028 метара квадратних. Ту је право коришћења „Студија Б“ на 1,6 хектара, где је планирано да се изграде нови објекти. Затим има још једна парцела, грађевински објекат, зграда за смештај емисионих постројења и још једна парцела за смештај агрегата.

Значи, и ове парцеле у Борчи, у делу који је сада много боље повезан са Градом иду. Не знам, али добар део ове цене вреде само те три парцеле које ће купац да добије.

Било би добро урадити сада неку нову другачију процену. Но, мање више, то „мување“ са парцелама није толико битно. У овом тренутку је битно да „Студио Б“ онакав какав је био и каквог га се сећамо, броји данас своје последње дане, захваљујући одлукама ове власти и ове Скупштине и мени је због тога јако жао и гласаћу против ове одлуке. Хвала.