Приватизација ПКБ-а (1)

Расправа о Предлогу одлуке о моделу и методу за спровођење поступка приватизације Пољопривредне корпорације Београд а.д. (и још неколико тачака за које је расправа обједињена) 12. седница, 30.12.2014.

Даме и господо одборници, морам заиста и ја да изразим своје чуђење и негодовање због обједињавања ових неколико тачака дневног реда. Обједињавање је добро. Оно има своју сврху када су у питању сродне тачке, као што је то и предвиђено Пословником, али овде, у овом случају, свакако се не ради о сродним тачкама. Ради се о потпуно различитим областима.

Сама чињеница да имамо 4 или колико предлагача, односно представника предлагача из различитих области – култура, привреда, пољопривреда – говори да су ово потпуно тачке које нису сродне и на овај начин заиста морамо да реагујемо да се ово не би претворило у праксу и онда нема никакве сврхе да уопште имамо дневни ред. Значи, можемо да објединимо све. Треба да обједињујемо тачке, али заиста сродне, које може један представник предлагача да образложи и о којима се може у једној дискусији дискутовати, да то све има некаквог смисла.

Ми ћемо, наравно, да не бисмо бркали потпуно теме и појмове, посветити се оној тачки коју сматрамо најбитнијом и мој претходник и ја, а то је намера да се на овакав начин изврши приватизација ПКБ.

У овом материјалу можемо да видимо да је Агенција за приватизацију, на предлог ресорног министарства, заправо предложила Скупштини града два могућа модела приватизације. То имате на страни 24. Предлог Агенције за приватизацију – модела, метода и мера.

Модел 1, који је предложен је продаја капитала методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем. И овде имате већ списак од 12 заинтересованих субјеката, а то је 12 заинтересованих фирми и људи који су исказали своје интересовање за приватизацију капитала и у већини су заиста страни. Значи, модел 1 би био ово – јавно прикупљање понуда са јавним надметањем.

Али, предложен је и модел 2 – пренос капитала без накнаде, пренос запосленима. Дакле, Агенција за приватизацију је нама предложила да одлучимо и да одаберемо која је од ових двеју могућности боља. Ми немамо овде уопште да је предлагач и поменуо да ми треба да одаберемо између два предложена модела. Шта о овоме мисле запослени, шта онда мисле синдикати, шта мисли руководство ПКБ, шта онда мисле грађани Београда? Да ли је добро продати практично највећи комад квалитетног пољопривредног земљишта, дакле, Пољопривредни комбинат који има највећи обједињени комад пољопривредне површине у једном комаду у овом делу Европе. Комбинат који је у претходном периоду, када су заиста постојали велики притисци да се све фирме приватизују у државном власништву, али је заиста уложен велики напор од стране Скупштине града Београда, пре свега, да ПКБ не иде тада у приватизацију, да он постане градско предузеће и да се стави на ноге. Да почне добро да функционише, да се сачува и његова делатност и производња, али да се сачува и од оних који би могли бити веома заинтересовани, јер је то веома лукративно, да се сачува пољопривредно земљиште, јер је ПКБ власник великог дела земљишта, стотина хектара који се сада налазе на будућем веома интересантном коридору, на приступним саобраћајницама које повезују нови Пупинов мост са Зрењанинским путем и даље са Панчевом.

Земљиште – лево и десно од тог пута – постаје веома интересантно за инвеститоре, а неко га сада може добити по много нижој цени него да власник остане  Град, који је власник тог земљишта и који ће затим продавати заинтересованим инвеститорима то земљиште. Дакле, нема разлога за журбу, посебно када је ово у питању.

Оно што заиста изазива чуђење је биографија представника Града Београда у Скупштини ПКБ. Град Београд је недавно постао власник свих 100% акција ПКБ по принципу принудног откупа акција којих није био власник. Дакле, Скупштина ПКБ има само једног члана, који је председник Скупштине и који је представник онога ко је власник 100% капитала, 100% акција. Власник 100% акција смо ми – Скупштина града Београда. Ми смо именовали свог представника у Скупштину, значи све одлучује у име власника, који је председник Скупштине ПКБ-а, извесног Јована Гутешу. Овде је његова биографија, његов приватни мобилни телефон, мејл и адреса у Вршцу. Он је човек рођен у Вршцу, живи у Вршцу, ради у Вршцу. Има средње образовање, средњу пољопривредну школу, ветеринарски смер, трогодишњу школу. Има његово радно искуство, он је од 2006. до 2014, значи ово последње што је радио је радио у предузећу Цоми д.о.о. као помоћник технолога у производњи и лабораторијски аналитичар. Ради узорковање физичко-хемијских анализа, органолептичко тестирање. Органолептичко тестирање је дегустација. Он проба вино или сир и шта ли.

Њега је – тог човека из Вршца, са трогодишњом средњом школом, а ми смо га именовали да буде заступник Града Београда за акције, 5 милиона акција које вреде 24 милијарде динара, по овом материјалу овде. Он ће сада одлучити. О 24 милијарде динара ће одлучити. Зар нисте могли да нађете неког другог?

Ја разумем стварно да постоји проблем са квалификованим кадровима овде у СНС. Али, мислим, ко је овај човек? Да ли неко о томе говори и зашто неко из Вршца, ко ради овакав посао и има овакве – ко је он? Како он може да буде представник капитала?

Раније је Скупштина града именовала представника капитала, када то није било 100%, било је нешто мање. То је био помоћник правобраниоца. То је био јавни правобранилац, правник са великим искуством који зна да брани и штити интересе Града. Ја не знам стварно шта овог човека препоручује да буде представник капитала Града и да штити интересе Града.

Предлог који смо чули од мог колеге, мислим да је добар, с обзиром да имамо одлуку коју треба да донесемо. Предлагач може да повуче предлог све до гласања. Предлагач може да повуче предлог. Предлажем да овај Предлог повучете и да се још једном размотри модел приватизације ПКБ. Да ли ће уопште да се иде у приватизацију ПКБ и ко ће то да ради, односно ко ће бити одговоран за тај посао? Хвала.