Приватизација Студија Б

Расправа о Предлогу одлуке о моделу, методу и мерама за припрему и растерећење субјекта приватизације ЈРДП „Студио Б“, Београд. 15. седница, 2.4.2015.

Моја колегиница, госпођа Христић, је из наше одборничке групе, али она је из Нове странке, која је иначе странка либералне оријентације.

ПРЕДСЕДНИК:

Да ли се ви ограђујете од либералне оријентације?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Да, да. Дајте ми да наставим. Очито је да се ограђујем. Значи, она је овде изјавила да јој је јасно да Студио Б мора да се прода. Мени то уопште није јасно. Студио Б не мора и не треба да се прода. Значи, постоји једна разлика која можда и није идеолошка. Шалу на страну. Јуче је случајно баш обележено, колико, 25 година, не, него 45 година.

ПРЕДСЕДНИК:

Четрдесет пет година је од тада.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Па, случајно, јер је то 1. априла, у односу на данашњи дан који је 2. април када доносимо ову одлуку. Јуче је обележено 45 година Студија Б. Ако буде све као што овде пише, обележиће и 50 година, а за 51. нисмо сигурни, вероватно неће, јер овде пише да будући купац је дужан да настави делатност предузећа и да емитује програм у наредних 5 година. После тога он, колегинице Александра, заиста може да продаје чамце горе на врху Београђанке ако жели, а може да направи и неки ресторан са лепим погледом, али у сваком случају то је крај Студија Б. Јер, Студио Б, као што сви знате, функционисао је у претходних 45 година као градска кућа, прво радио, па телевизија, као информативно гласило града Београда. Ми смо сви одрасли уз џинглове, уз звук Студија Б, уз Душка Радовића, многе новинаре и емисије које смо волели да слушамо и то спада у једну традицију Београда. То је нешто што спада, како да вам кажем, у једно педесетогодишње, пошто ће још 5 година да траје телевизија, педесетогодишње искуство које ми имамо, а које очигледно генерације које долазе за нама неће имати. Информативна телевизија као јавни сервис грађана Београда, на којој може да се види и шта се дешава на пијацама и где је пукла цев на улици, да могу грађани да се јаве, што је наравно скупо и непрактично за остале телевизије да се директно јављају са улице са неких догађаја од локалног значаја, комуналног значаја.

Нестанак Студија Б ће осиромашити у сваком случају информисање грађана Београда. Није то упоредиво. Свака част мањим градовима и општинама, али није то упоредиво са било којом малом телевизијом неког малог града или насеља које ће се приватизовати.

Београд је град од скоро два милиона становника. Београд је практично регион. Војводина, која је сличан регион по броју становника и по свом значају и по доприносу БДП има право на јавни сервис, имаће Радио телевизију Војводине. Београд то право неће више имати. А ја притом мислим да Београд има то право.

Дакле, овде можете да видите и у овом образложењу на 5. страни, где је акт Агенције за приватизацију, поглавље 2 – Поступак приватизације. Ту пише да је Град Београд једним дописом давно, 20. априла 2007. године изнео разлоге због којих би субјект приватизације требало да остане у статусу јавног предузећа, или да постане установа радиодифузног сервиса града Београда и да би приватизација субјекта приватизације требало да буде обустављена и тада је обустављена. И Студио Б је добио још неколико година живота и рада.

Јасно је да је ситуација таква сада, а то знају они грађани Београда који гледају Студио Б да за Студијом Б оваквим какав је сада неће много грађана жалити. Студио Б је сада, нажалост, потпуно већ упропашћен. Он је већ приватизован. Значи, њега зову Студио бот. Ја сам се вратио на старо име НТВ Студио Б, што данас значи напредњачка телевизија Студио Б. Али ће ипак и овакав какав је, а он је био посвећен, наравно, када прође први део вести шта је радио Вучић и где је био итд, па дође онај други део, грађани Београда могу да виде неке информације које њих локално и комунално занимају и из области културе, из области рада јавних и комуналних предузећа. Нешто што друге телевизије немају и неће имати, јер то није исплативо, јер то не доноси гледаност. Шта доноси гледаност, то можете да видите на свим оним другим каналима. Значи, ово је крај за Студио Б који одлази.

Зашто ја мислим да Студио Б не мора да се приватизује? Ми можемо грађанима Београда, а и даље, бар се борити, као што се претходна два сазива Скупштине града овде боре да задрже статус Студија Б. Сећате се, на Студију Б је била, а не знам да ли и даље постоји она некаква кампања – Спасимо Студио Б, Сачувајмо Студио Б, шта је био Студио Б кад су разни грађани Београда говорили о томе шта им значи Студио Б итд. То је вероватно сада укинуто, пошто нема више смисла, та кампања – Спасимо и заштитимо Студио Б од овога, од приватизације до тога да неке занатлије из Шимановаца или већ ко се буде јавио купи ту телевизију и направи од ње оно што њему доноси профит.

Устав Републике Србије, који ја волим да помињем, у члану 50, у поглављу „Слобода медија“ каже: „Свако је слободан да без одобрења, на начин предвиђен законом, оснива новине и друга средства јавног обавештавања. Телевизијске и радио станице оснивају се у складу са законом.“ Ово, „оснивају се у складу са законом“, свако може на начин предвиђен законом, не значи да закон може да му забрани и укине уставно право, него само да пропише начин на који ће се оснивати радио и телевизија, а то може свако. Сваки појединац, свака институција, а и нас овде 110 и Скупштина града Београда по Уставу има право да буде оснивач телевизије, ко год то жели. Ако желимо, наше је уставно право да будемо оснивач телевизије.

Закон може да пропише како ми то радимо и шта радимо, а не може да нам пропише да ми не смемо да имамо телевизију. Тај закон је неуставан. Говорим о неком закону на који се ви позивате. Ја се позивам на наш матични закон, који је на снази, а то је Закон о главном граду, Београду. Закон о главном граду у поглављу 3. које се зове „Надлежности Града Београда“ у члану 8 има тачку 5 у којој пише: „Град Београд може да оснује телевизијске и радио станице, новине и друга средства јавног обавештавања“. (Накнадно сам сазнао да је ова тачка избрисана из Закона).

Закон о главном граду и о нама је усклађен са Уставом и са чланом 50. И нико, макар то биле и неке колеге из моје одборничке групе, не може да каже да Студио Б мора да се приватизује. Ви хоћете да га продате, а већ сте га приватизовали, а то је друга прича, ако хоћете да га продате, продаћете га и остаћемо – Београд ће остати без свог симбола, без Студија Б. Дубоко сам против тога. Не говорим сад ни о уређивачкој политици, ни овом уреднику, ни оном уреднику, то се мења.

Студио Б је увек био то што је био – помоћни орган Скупштине града. Грађани кад не знају коме да се обрате, не знају какав је проблем, пукла цев, рупа на улици, па они зову и обраћају се ту Студију Б. Тамо новинари и новинарке заиста воле свој посао, помажу тим грађанима, контактирају са нама и ми тако остварујемо јавност у раду наших комуналних служби и наше управе. Имамо контакт са грађанима. Грађани су информисани и ми смо информисани шта грађани желе, чујемо када они комуницирају само са оним новинарима. Сви који сте гледали Студио Б, знате да је то тако.

То је један сервис који је саставни део функционисања градског система, који је веома користан и веома потребан. Ја не знам зашто је уопште дошло да две тачке спојимо. Значи, једна је приватизација једног градског предузећа, продаја, а друга је дефинисање јавног приватног партнерства. Ја се искрено надам да то није исто, да то није чак ни слично и да ви то не схватате да је исто. Јер, по овој другој информацији, приватни капитал ћете да уведете и у остала јавна предузећа.

Овлашћени предлагач је господин Борко, је ли тако? Јесте, Борко, лепо име. Господин Борко је рекао да ће се формирати на нивоу Града један савет итд. Претпостављам, то је овај савет из другог закључка. То је савет градоначелника. Личи на савет једног човека. Градоначелник је тај који ће да оснује тај савет.

Господин Борко је рекао још једну ствар која је врло интересантна, која се овде често понавља, која је потпуно неаргументована. Ја кад  кажем овде са говорнице нешто онда обично имам испред себе папир, па кажем тај и тај папир на страни тој и тој, па да би могли нешто и да проверите, ако желите. Он је рекао да је, ако се не варам, буџетски дефицит преполовљен. Тако сте рекли, града? Кад је буџетски дефицит преполовљен? У односу на коју годину, које године је буџетски дефицит преполовљен? Да ли у односу на 2013. годину је преполовљен 2014. године или ће ове године, која је тек почела, 2015, бити, а ви претпостављате, као што сте претпостављали и прошле године за Дирекцију да ће бити 10 милијарди, бити преполовљен у односу на 2014. годину, кад сте исто ви били на власти. Тада је преполовљен? И да вас подсетим.

По Завршном рачуну града Београда 2013. тамо стоји суфицит од 4 милијарде, а прошле године, значи, пошто још нисмо имали завршни рачун, али је био дефицит 8 милијарди, не, 6 милијарди. Јер, 10% је по закону дозвољен дефицит, 8 милијарди би било више од 10%, па је Република дала Граду 2 милијарде да спусти то на 6 милијарди. Како је сада минус 6 преполовљено у односу на плус 4? Шта је преполовљено? Хоће ли ове године да буде 3, па и то смо преполовили у односу на оно што смо имали прошле, а ове године ће исто бити 6.

БОРКО МИЛОСАВЉЕВИЋ:

То је велики успех.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Шта је ту преполовљено, па можете ви тако на Студију Б где нема ко да вам одговори, разумете, пало вам на памет, преполовили смо, тра-ла-ла, укинули смо, уштедели смо, па не можете тако са мном да причате, зато што ја читам, мислим, буџет и читам завршни рачун буџета. За мене је то документ. Разумете ли? Значи, овде сте сад у Скупштини града, нисте пред ТВ камерама. Значи, морате да кажете истину кад нешто тако кажете, а то је јако битно. То је најбитнија одлука коју ми доносимо. Тачно, узмите овај буџет из 2013, а овај буџет из 2014. и пустите ту причу да сте ви то и то преполовили. Нисте преполовили ништа.