Програм пословања Дирекције за градско грађевинско земљиште и изградњу Београда за 2017. годину.

Обједињена расправа поводом тачака Дневног реда од 11. до 13.:

 

  1. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О ПРОМЕНИ ОДЛУКЕ О ОСНИВАЊУ ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА ЗА ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ И ИЗГРАДЊУ БЕОГРАДА,
  2. ПРЕДЛОГ ПРОГРАМА УРЕЂИВАЊА И ДОДЕЛЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА ЗА 2017. ГОДИНУ,
  3. ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА ПРОГРАМ ПОСЛОВАЊА ЗА 2017. ГОДИНУ ЈП „ДИРЕКЦИЈА ЗА ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ И ИЗГРАДЊУ БЕОГРАДА“. 37. седница, 26. јануар 2017.

    Моје прво питање је – када сам ја то рекао да Дирекција треба да буде укинута, да 270 људи треба да остане без посла, итд.? Када сте ме чули да сам ја тако нешто рекао? Тај ко то каже, тај говори неистину. Ко говори неистину, зна се шта је.

    ГОРАН ВЕСИЋ (с места):

    Нисте Ви него Божовић.

    ЗОРАН АЛИМПИЋ:

    Никада нисмо тврдили ни он ни ја да Дирекција треба да буде укинута.  Дирекција је дошла у ситуацију да нешто са њеним статусом мора да се промени. То није урадила наша Влада, то је урадила ваша републичка власт, променом Закона о буџетском систему у децембру 2015. године. Даље, оставила је свим локалним самоуправама рок у коме то мора да се уради, законом предвиђени рок. Тај рок је био 1. децембар прошле године. Дакле, није моје питање ни тада када смо усвајали буџет у децембру, који сада мењамо, било зашто нисте укинули Дирекцију или зашто је нисте трансформисали у јавно предузеће. Оно је увек и било јавно предузеће. Питање је било – зашто нисте испоштовали закон? То је било питање. Ако је ово решење, овакво какво је, као што ви кажете, у складу са свим законима, зашто то нисмо урадили на Скупштини у новембру, октобру, августу? Зашто нисмо урадили ребаланс, трансформисали Дирекцију? Зашто се чекало до сада ако је то све било у складу са законом, па је прошла Нова година, па лажни буџет, па сада ребаланс – хаос. Ту се појављују и одређене дилеме када слушамо образложења и одговоре. Они који су издржали до сада да остану на овом заседању, могу стећи утисак да ми од самог почетка причамо о једној те истој тачки дневног реда. Та тема о трансформацији Дирекције долази на дневни ред. Наравно да је ово једно од могућих решења да се промени Одлука о оснивању. Ево, промењена је Одлука о комуналним делатностима. Проблем је био како ће се послови Дирекције финансирати? Колико сада видимо, ништа много се неће променити у односу на ранији период. Та средства која су раније била наменска средства, која су припадала Дирекцији за спровођење програма, сада ће бити субвенција из буџета. Средства ће улазити у буџет. За сада, требало би да се ту ништа посебно не промени, а видећемо шта ће бити касније. Видећемо. Ако погледамо Одлуку о промени Одлуке о оснивању Дитрекције, можемо да видимо, а то је и одговор неким одборницима који су говорили како Дирекција више неће бити Дирекција него ће сада да постане Јавно предузеће. Не, она је све време и Јавно предузеће и Дирекција. Дирекција је део њеног имена. Име се уопште не мења. У образложењу ове Одлуке, осим закона на који се предлагач позива, Закон о буџетском систему и Закон о главном граду, Статут Града итд, наводе се још три извора, колико сам видео, која су често, са реченицом или две, нама и цитирани као докази. То су одређена писма, некаква мишљења Министарства финансија и Министарства грађевинарства. Наведено је на страни 2, „Како је став заузело Министарство финансија у свом акту 08, број 01100927, од 21. октобра 2016. године“, па се наводи да је Министарство финансија дало одређене ставове. Наводи се још једно писмо, још један акт од 17. јануара 2017. године, дакле, од пре девет дана, па бих волео да видим ту разлику из октобра када смо могли ово да урадимо и да останемо у законском року и овог мишљења истог министарства из јануара месеца. Имамо поменут и акт Министарства грађевинарства и саобраћаја 011000652 од 31. октобра 2016. године. Очигледно у време када је и био законски рок да се нешто уради нешто се догађало. Закони и законске одредбе изгледа да нису били сасвим довољни и појављују се одређена тумачења, писма, акти, којима Министарство додатно тумачи, чак можда и мења законске одредбе. Заиста бих могао да имам свој став о томе и да рашчистимо ову ствар, требало би, не само због мене и нас одборника овде него због целокупне јавности, да ова писма у целости постану доступна јавности. Није довољно прочитати овде једну реченицу која нам иде у прилог, која може да буде извучена из контекста. Дајте да видимо читав контекст. Ја бих замолио, а присутан је и заменик градоначелника и менаџер, да одборници на следећој седници добију текст ових писама. Претпостављам да је то једна или две странице сваког од ових писама и да видимо шта се ту догађало. То што нама, а изгледа и професионалним и школованим правницима није баш сасвим јасно у законима, јер смо чули и од госпође Радовић када је говорила и када је набрајала законе, да закони нису усклађени, да су контрадикторни један другом. Зато су можда била потребна додатна тумачења једног и другог министарства. То прихватам, али видим да је та преписка постојала и било би добро да заједно са законима, који су доступни на интернету, добијемо и ова мишљења, да видимо како се дошло до овог решења. Зашто је то важно? Није разлог само што је Београд највећи и најбитнији град и у реду је да има Дирекцију, која има огромне заслуге за развој Града и треба и даље да ради и функционише, али постоје и други градови у Србији који, да су имали ове прописе и ова тумачења из министарстава, можда би и задржали своје дирекције.

    АНДРЕЈА МЛАДЕНОВИЋ (с места):

    Нису тражили.

    ЗОРАН АЛИМПИЋ:

    Можда није касно да неки градови пођу примером Београда и можда обнове своје дирекције, које су у међувремену укинули и трансформисали, претворили у јавна комунална предузећа која обављају праве комуналне послове или су их претворили у урбанистичка предузећа која праве урбанистичке планове. Било је разних тих решења у разним градовима. Мислим да смо се ту сложили и да ту неће бити ништа спорно да се види шта је то. Истине ради, сва ова прича око градилишта Дирекције – да будемо сасвим искрени, Дирекција није никакво предузеће које нешто оперативно ради и гради. Дирекција нема своју оперативу, своје машине. Дирекција спроводи јавне набавке, ствара услове и плаћа те радове које раде други. Дирекција финансира урбанистичке планове, али њих може да финансира и Секретаријат за урбанизам из буџета. Имамо сада и посебан Секретаријат за инвестиције теоретски. Тај Секретаријат за инвестиције може да спроводи све ове јавне набавке и може да спроводи и све ове радове. То јесте једно од решења које је било у оптицају. Да сте одабрали то решење, верујте да бих га критиковао много више од овог. Али, то је мој посао, ја сам одборник опозиције. Када смо усвајали онај први буџет, био сам за то да се примени неко овакво решење. Изразио сам сумњу да ли закони могу да се ускладе. Мислим да не могу онако како их читамо, али постоје нова мишљења министарства и у образложењу се на то и позивате. Постоје одређена тумачења министарстава која су вероватно пронашла могућност да то што пише у закону може да се схвати овако и онако и као што често бива у задње време, закони су примењени у правцу да се на крају уради оно што групација на власти жели.

    Пошто су спојене тачке, не бих одузимао много времена, али бих скренуо пажњу на страну 7 Програма уређивања и доделе грађевинског земљишта. На страни 7 има једна врло интересантна табела. То су планирана финансијска средства за реализацију Програма Дирекције, али за три године, као што се сада и раде трогодишњи буџети јер је то трогодишња обавеза. Колико ће се за коју делатност употребити за 2017, 2018. и 2019. годину? Сугеришем вам да погледате на дну, где је све то сабрано – у 2017. години биће око 11 милијарди, односно 10.933.000.000 за програм дирекције. 2019. године 10.897.000.000, такође близу заокруженог износа од 11.000.000.000. То је отприлике тај ниво прихода. Видите, 2017. година се врло добро „гађа“ и врло је сличан износ као и 2019. година. У 2018. години долази до одређене аномалије, јер је предвиђено 13,5 милијарди. Значи, 2,5 милијарди више него 2017. и 2019. године. То доводим у везу са претходном тачком, о којој сам говорио. Дакле, ових 2,5 милијарде вам је предизборни буџет. Дакле, то су послови који ће се отворити, нешто што ће се радити у 2018. години. Како ће се то додатно финансирати? И о томе смо малопре говорили – тако што ће се овим тајкунима, грађевинарима, инвеститорима који дугују дирекцији понудити веома добри услови по принципу „дај шта даш“. – Значи, опростиће им се камата, која је шест милијарди, а од ових преосталих осам или девет милијарди половина ће се опростити само ако одмах дају паре, да те паре стигну до избора. Дакле, то се поклапа са оним што смо имали у претходној тачки и у принципу, потпуно је јасно о чему се ту ради. Дакле, овде се говорило да су Дирекцији остављени страховити дугови, да је Дирекција задужена итд. А погледајте у Програму пословања на 38. страни, Поглавље 9, – задуженост. Ту пише да је Дирекција на дан 01.01.2017. године кредитно задужена за износ од 40 милиона динара, а што је стечена обавеза из 2016. године, са каматом од 3%. Значи, то је зајам који је Дирекција узела у децембру 2016. године. Од кога? Наравно, од јавног комуналног предузећа, за које сам пуно пута раније говорио да има вишак пара, ЈКП „Београдске електране“, јер, као што знате, цена грејања је превисока. То предузеће остварује невероватне вишкове од по пет до шест милијарди динара годишње и тиме се додатно, без икакве потребе опорезује сваки станар који плаћа грејење „Београдским топланама“, али то је већ нека друга тема. Пошто тамо постоји тај вишак кеша, дата је позајмица Дирекцији, што је било потпуно непотребно. Није требало да се деси ни тај трошак Дирекције од 3% камате на та средства. Овим се „подмазује масна гуска“ – предузеће које и онако има профит са којим не зна шта ће. Дакле, да се радило по закону и да је све ово решено до 01. децембра 2016, као што су урадиле све друге локалне самоуправе у Србији, овог проблема не би било. Толико о овоме.