Промена одлуке о доприносу за уређивање грађевинског земљишта

Расправа о Предлогу одлуке о изменама и допунама Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта и о Извештају о реализацији Програма уређивања и давања у закуп грађевинског земљишта за период 01.01 – 31.12.2014. године.  15. седница, 2.4.2015.

Обједињене су тачке 11 и 12. Тачка 11 је Извештај о реализацији Програма Дирекције за градско грађевинско земљиште, односно давање у закуп грађевинског земљишта. Из овог Извештаја можемо да видимо врло лако у ком правцу иде овај град и како се креће улагање у инфраструктуру и развој града. Ево, погледајте, већ на првој страни, где су уводне напомене, можемо да видимо да је на почетку прошле године, тачније 13. јануара, било планирано да овај Програм уређивања грађевинског земљишта износи 10.116.000.000 динара. Значи, када је почела та 2014. година, посао у јануару је планиран на 10 милијарди динара, што је иначе мање него раније, али са тим новцем се нешто ипак могло урадити на инфраструктури града. И на крају онда тих уводних напомена, пише колико је на крају прошле године тај Програм реализован – 4.172.633.000 динара.

Дакле, са планираних, замишљених више од 10 милијарди у јануару, свега 4 милијарде на крају је реализовано.

Ову годину смо почели, колико се ја сећам, са неких 5 милијарди по плану. Значи, дупло мање него што смо почели прошлу годину. Вероватно неће бити реализовано ни са две милијарде.

Уређивање грађевинског земљишта у Београду је делатност која се гаси, нестаје. Ја сад, са овог места, гледајући ово, заиста као логичан потез могу да предложим укидање Дирекције за градско грађевинско земљиште. Шта ће више она лепа зграда тамо у Његошевој и стотине запослених унутра и шта ти људи раде уопште? Они нису ништа криви. Они свој посао и даље раде максимално добро.

Једноставно, непрекидно умањивање њихових прихода, прихода Града Београда, наменских, који су намењени за улагање у инфраструктуру иде таквим темпом да практично више Дирекција тешко да ће имати посла. Значи, то ће моћи да раде онако, градске службе, успут.

Како то изгледа, можете видети у даљем тексту. На пример, ево, на 4. страни – Саобраћајнице са припадајућом инфраструктуром. Значи, планирано је 2.263.000.000, а реализовано је 966.000.000. Притом, ово није она реализација прва од јануара, него од измењеног Плана. Значи, мање од половине је реализовано.

На 6. страни – Објекти и мрежа канализације, предвиђено је 892.000.000, а реализовано је 568.000.000.

За гробља је предвиђено 18.000.000, а реализовано 8.000.000.

За изградњу станова за расељавање предвиђено је 369.000.000, а реализовано је 240.000.000.

И мени овако најинтересантнија је припрема и прибављање грађевинског земљишта за доделу. Јер, ако Дирекција нема припремљено грађевинско земљиште за доделу инвеститорима, ко онда има? И без давања земљишта инвеститорима нема градње. Без давања земљишта инвеститорима нема ни улагања, односно тог доприноса који инвеститори треба да плаћају.

Било је планирано да се утроши, а то је на страни 8, за припремање и прибављање грађевинског земљишта 4.000.000 динара, а реализација је извршена у износу од 402.741 динар. Значи, 402.000 динара. Колико сте квадрата опремили и припремили за доделу са 400.000 динара, ово заиста делује шаљиво?

На страни 5, ако ико има намеру да чита ово осим мене, на дну стране 5 последња реченица каже: „Донето решење о зонама санитарне заштите београдског водоизворишта“. То је оно о чему сам говорио по првој тачки. Ја се захваљујем госпођи Тањи Поповић која је говорила о томе. Значи, донето је неко решење о смањивању зоне санитарне заштите београдског водоизворишта. Рекла је да постоји анализа, ако сам добро чуо, Института „Јарослав Черни“. Знам да је та анализа дуго година рађена и припремана и да је Дирекција финансирала. Било би од неопходне важности да то буде доступно јавности. Можда јесте. Обавестите ме ако се то налази на сајту „Јарослава Черног“, на сајту Дирекције, на сајту Града. Молим вас да ме о томе писмено обавестите и молим да запишете то као одборничко питање.

Ако не постоји и ако из неког разлога не желите да то поставите да буде видљиво, молим вас да ми доставите примерак. Ја ћу до њега свакако доћи. Да видимо како су дошли стручњаци до тога да је водоизвориште за 1.100 хектара веће него што треба да буде. И наравно, Решење о зонама санитарне заштите. Неко ми је овде из првог реда довикнуо да је то донела Влада. Ја то нисам нашао на сајту Владе. Можда не могу добро да претражујем, али негде се то забашурило, а битно је.

И сад, кад гледам овај Извештај из 2014. године, Дирекција се бави припремом земљишта за доделу, продајом земљишта, расељавањем. Ја претпостављам да ви сада гледате Студио Б. То је сад одједном вама врло симпатична телевизија и тамо редовно има нека емисија „Београд на води“ и тамо се непрекидно некакви, за разлику од ових што смо их видели испред, неки задовољни људи, озарени, којима је Дирекција дала станове за расељавање. Где је то у овом Извештају? Где је уопште „Београд на води“ у овом Извештају? Је ли могуће да 2014. године, а ја сам гледао ове табеле, али ништа нисам нашао. Дирекција ништа није радила везано за локацију Бара Венеција, како се иначе зове тај део града. Како је то могуће? Да ли нас неко овде заварава? Нема ништа. Ништа нисте потрошили у расељавање и припрему локације за тај грандиозни пројекат, то ми је необично.

Тачка 12 односи се на одлуку која служи да се Фонд Дирекције, значи наменска средства која град Београд користи за своју инфраструктуру за опремање грађевинског земљишта и уређивање за припрему и доделу и сада ту имамо Одлуку коју смо иначе донели на прошлој седници. Сећате се, вероватно. Значи, донели смо на прошлој седници Одлуку о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта. Промењен је Закон о планирању и изградњи и то се више не зове накнада, зове се допринос и видно је мањи. Значи, више остаје инвеститорима, градитељима, а мање Граду, мање за инфраструктуру. Али, одједном, после месец  дана, на следећој седници, овој, два месеца, колико је прошло, опет измене. Врло чудне измене.

У члану 1 ове Одлуке о изменама Градско веће нам је предложило, пише, да се новчана средства добијена из доприноса користе за реализацију Програма уређивања и доделе грађевинског земљишта Дирекцији. То су наменске паре, средства, допринос за уређивање грађевинског земљишта се користи за Програм Дирекције. То је било предложено да пише у члану 1, а онда добијамо Амандман, хитан амандман од истог тог Већа каже – не, то ипак не треба да пише. Не треба да пише. То неће бити средства која припадају Дирекцији. Коме припадају? Можда се враћају самим инвеститорима?

Члан 5 предложене одлуке каже: „Иза става 4 додаје се нови став“. И овај нови став, значи, кога се нисте сетили да ставите у оригиналну одлуку на прошлој седници, искључиво се односи на једног инвеститора, на инвестицију Мухамеда ел Абара, на Београд на води, јер пише: „инвеститору који реализује пројекат који је од посебног значаја за Републику Србију, односно пројекат регулисан посебним актом“, значи, описан је, нацртан је пројекат, односно инвеститор унапред познат свима нама, Мухамед ел Абар. И шта сад за њега пише? Значи, само за њега то важи. Он има посебну привилегију.

За њега износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта, које он треба да плати Граду и које треба да уђе у Фонд Дирекције за уређивање грађевинског земљишта, може се умањити за трошкове инфраструктурног опремања и опремања локације као и за вредност земљишта које инвеститор уступа Граду. Пазите, сад он нама нешто као уступа. Где? У Абу Дабију? И за изградњу инфраструктурних објеката, а највише до укупног износа доприноса. Шта то значи? То значи да ће инвеститор Eagle Hills – the Belgrade waterfront, тај господин Ел Абар, њему ће у ствари бити опроштено. Он ће у оквиру тог свог пројекта, свог тог плаца који ћемо му дати између тих зграда да направи неки парк, направиће неку улицу, направиће неку инфраструктуру. Јасно нам је да не може да почне да гради зграду од стотине станова, која је најављена да почиње, без да је прво испод земље урађена инфраструктура. Нека водоводна цев, канализациона и нешто. То он мора да уради. Ми немамо паре то да радимо. И то ће лепо по ко зна којој цени да му буде пребијено. Значи, он ће то све у ствари сам себи да плати, а Град Београд изван граница тог плаца нема баш ништа.

О којој се суми ту уопште ради? Колико је то пара? То ми сада не знамо, али зна Републичка скупштина, пошто је у Републичкој скупштини на дневном реду сада Закон, такозвани „Лекс специјалис“, посебни закон који се као и ова промена Одлуке сада доноси специјално за тог инвеститора да би за њега важили посебни услови, иначе противуставни, који не важе за остале инвеститоре, за нас овде из земље, било кога, не важе, важе само за њега. И у том лекс специјалису има наравно неко образложење. И тамо пише на страни 12 тог образложења, које је на сајту парламента пренето: – да ће укупни трошкови Града и државе за припрему терена бити око 33 милијарде динара, а да се предвиђа да инвеститор плати допринос за уређивање грађевинског земљишта око 33,7 милијарди динара. Значи, добили смо 0,7 милијарди динара више по овом образложењу, али неће он нама то платити, као што ће Републички парламент за пар дана то да одлучи, него ће он то сам у своју инфраструктуру да угради, па ћемо ми то са њим да пребијемо. Значи, неће нам платити ништа.

Међутим, није проблем само у томе, већ проблем је у томе што је Влада усвојила у јануару просторни план подручја посебне намене ППППН „Београд на води“. Наравно, усвојила је Влада, а нисмо га ми усвојили, мада је овде била јавна расправа. Овде је било изложено, тако да сам ја дошао да то видим шта се то усваја. И у том Плану на странама 89 и 90, и то можете да нађете на сајту Владе, пошто је Влада усвојила тај План. Тамо пише колико ће сад по том Плану, а највећи проблем лекс специјалиса је да пише да је то 33 милијарде динара, него је по плану који је радио наш Урбанистички завод, колико ће, у ствари, бити трошкови који ће морати да уложи Град и држава. Тамо нигде нема суме од 33 милијарде. То је на страни 89 и 90 и тамо се налази ова табела, оваква. (Показује табелу).

Значи, трошкови припремања земљишта, трошкови инфраструктуре и јавног зеленила у границама Плана, објекти примарне инфраструктуре, железничка постројења, уклањање железничких постројења, све заједно. То је рекапитулација трошкова за активирање локације, тако пише – 94.719.000.000 динара и нешто мало још. Негде око 790 милиона евра, пошто они у том Плану одмах претварају ово у евре. То је 790 милиона евра, а тај допринос који ћемо ми иначе да пребијемо на 33 милијарде динара, значи, ми ћемо у то земљиште по Плану који је урадио Урбанистички завод и који је усвојила Влада, иако стручњаци и многе архитекте који се сада јављају у јавности, сада кажу да је то много више. Да то није само 790 милиона евра, они помињу неке милијарде, јер зависи да ли сад у то рачунамо нашу потребу да изместимо пругу, да направимо мост преко Дунава код Винче, обилазницу итд, али да кажемо да се то не рачуна.

Значи, 790 милона евра, 94 милијарде динара улажемо, а допринос треба да наплатимо 33 милијарде динара. Значи, Београд и Србија ће остати у минусу тачно 61 милијарду динара, односно 508 милиона евра. Је ли разумете ви то? Значи, ми дајемо некоме земљиште од 790 милиона и продаћемо то земљиште са трећином вредности коју смо ми уложили да би га опремили и да би га припремили да би могли да му дамо. Значи, плаћа нам се трећином те вредности коју смо ми уложили и још нам не плаћа, него му се у ствари то пребија са оним што он сам тамо гради. Како да вам кажем – ово је мега пљачка, очигледно.

Ево, ако ја грешим, нека се јави неко за реч. Председник ће да прихвати, даће вам рећ да одговорите. И шта онда? Онда ће тај инвеститор да добије то земљиште. Иначе је уставно право јединице локалне самоуправе и да донесе урбанистички план. Пише и рекао је Балша, мислим да је то члан 190 Устава и 180. Значи, локална самоуправа доноси урбанистички план и располаже грађевинским земљиштем, зато што је то земљиште грађана Београда.

Ово ће неко сад да уради за нас у Влади, у реду, даће им и они ће постати власници и неће то ништа да плате, и још ћемо ми да додамо стотине милиона евра, ако не и милијарде, и они ће онда бити власници тога. Они ће лепо да ограде тај плац. Пошто је неисплативо да они тамо граде то што граде, јер не могу никоме да продају, они ће 20, 30 година ставити около ограду и писаће власништво Мухамеда ел Абара, они ће да парцелишу то и да продају полако нашим инвеститорима, нама. Ако им платите, имате плац да тамо градите. А то је посао који треба да ради Дирекција за грађевинско земљиште. Е, баш то.

На Новом Београду, на пример, је то радила Дирекција. Значи, плац по плац, на конкурсима, јавни позив, ко уплати више, он добије, једну по једну зграду да гради. Овде је сада у старту неко тај добар, по овоме што је Влада усвојила, пола милијарде евра и плус ако одужи то и полако парче по парче продаје по ко зна колико још стотина милиона.

Извините, моје је право као одборника опозиције да сумњам да је неко толико глуп у овој земљи да то даје страном инвеститору на овакав начин. Ја сам сигуран да тај господин Ел Абар има неке скривене партнере који су из Србије и који су управо ти који му то омогућавају.

Ја ово говорим пред говорницом. Значи, са пуном свешћу шта говорим и одговорношћу, на основу цифара које сам овде нашао и на Владиним сајтовима. То је само мали део проблема који ми имамо око тога. Али, суштински проблем је да ми сад све паре улажемо. Морамо да уложимо да бисмо очистили господину Ел Абару то земљиште. Немамо пара више ни за какве друге инвестиције у инфраструктуру, а Дирекцију за грађевинско земљиште смо угушили. Ево, видите и сами из овога, било је 10 милијарди у јануару, а сада је 4, а планирамо као 5, биће ништа. Како ћемо да градимо? Како ће он да гради ако ми не завршимо претходно неопходну инфраструктуру?

Људи, јесте ли видели ону макету? Тамо су стотине спратова, значи, има она једна од 200 метара, па има пар зграда које имају по 100 метара. Значи, тамо су милиони квадрата. Колико то производи канализације? И где ће сад то? Значи, инвеститор ће прво да направи једну тунелску канализацију, где ће то све да иде. Не може он то да пусти у Саву директно, иако је то најјефтиније. Европска унија не би дозволила, а ни ми не треба да дозволимо, јер онда то иде низводно ка Калемегдану, Старом граду и даље у Дунав. Значи, он мора да направи ту на лицу места, пре Саве, постројење за пречишћавање отпадних вода, што је скупо, велико, компликовано, а ја га нисам видео на макети, чак га нема ни у Плану.

Друга варијанта је да се онда та тунелска канализација улије у интерцептор. Ви вероватно знате да ми већ деценијама градимо интерцептор који треба, а то је велики тунел – тунелска канализација која треба да покупи све отпадне воде из Београда и одведе их низводно до Великог села, до локације иза Карабурме, где ће бити изграђено велико постројење за пречишћавање отпадних вода.

Значи, он и ако се улива у интерцептор, који је тек половина изграђен за 30 година грађења, нема опет где да иде, а треба да почне да се гради. Треба да се продају станови. Треба за 4 године да буду све зграде прве фазе готове. То је немогуће. Немогућа је и само та једна инфраструктурна ствар – канализација. То је бесмислица. Или ће решење да буде познато, које је примењено, које је тај исти инвеститор применио као свој највећи успех, кула, а то је она чувена у Дубаију Бурџ Калифа Дубаи, како се зове, највећа кула на свету итд. Ја не знам да ли знате?

Погледајте на интернету како се одатле одводи канализација. Има о томе и озбиљних и шаљивих текстова. Значи, конвоји камиона, пошто је то највећа септичка јама на свету, разумете ли, извлаче и сваки дан конвоји камиона односе такозване фекалије које произведе тај кварт, негде у пустињу, негде у море, не знам,  јер нема ни тамо канализације. То је ствар која се ради дуго година, коју Дирекција треба да испланира, да изведе, па тек онда то може да се ради.

Мислим, ја знам, али да не губимо време, јер гледате све кроз време, али мене је то интересовало. Једног дана ово долази на наплату. Једног дана ово ће морати неко да објашњава. Не знам да ли сам још нешто имао да кажем, али, није важно, и ово је доста. Биће прилике. Хвала вам.