Промена одлуке о приватизацији Студија Б

Расправа о Предлогу одлуке о допуни Одлуке о моделу, методу и мерама за припрему и растерећење субјекта приватизације ЈРДП „Студио Б“. 19. седница, 16. јул 2015.

Мислим да је природно да се јавим када се говори о приватизацији Студија Б као и неколико пута раније. Није моја кривица што нисте успели да донесете ову одлуку одједном, него је мењате трећи пут или који, али то ми даје прилику да још неку реч кажем о томе колико је жалосно, тужно, лоше и погрешно што се Студио Б продаје, и продаје се на овакав начин. То неће више бити она телевизија која ради у корист грађана Београда.

Данас сте имали, то је следећа тачка, па може се о томе причати, али ребаланс рада Програма Студија Б, где су овде набројане њихове активности, њихове емисије, шта све они раде, на који начин обавештавају грађане и шта су то ти њихови планови. То све – како да кажем – пада у воду.

И постоје ту сад некакве наде, па вероватно сте чули да постоји некакав грађански пројекат или грађанска иницијатива да грађани покушају да сакупе новац, да они, грађани, откупе Студио Б, што је нажалост у данашњим условима вероватно утопија, јер они скупљају свако по 1.000 динара, али требало би им 60.000 чланова да уплати свако по 1.000 динара да би скупили. Тешко да за то имају времена. Рок је сада до 31. октобра. Ја мислим да до тада мора да буде завршена та приватизација.

Друга нека нада која се родила појавила се у медијима, јавила се група деоничара, малих деоничара Студија Б из 1991. године који су практично куповањем деоница били постали власници Студија Б, сами новинари, радници, па је онда та приватизација поништена 1996. године, па се онда водио некакав спор, да ли се још води или не води, не знам, али сам видео да се и ту сад јавља некаква иницијатива, некаква нада да и ти сами новинари, деоничари, власници можда добију део тог власништва, али чини ми се да нема намере да им се изађе у сусрет.

Сам закон пружа могућност да уколико нема купца за овакав медиј, уколико је тих 530.000 евра колико смо поставили цену, ако је много, да онда се практично акције бесплатно поделе запосленима, што је исто нада да ће можда Студио Б некако да опстане.

Е, ми смо сад донели Одлуку – не, ако му је скупо, том потенцијалном купцу, ми ћемо да скрешемо на пола, значи 260.000, па ћемо буд зашто да продамо Студио Б, али само да га продамо, да га се решимо.

Студио Б није вама нико оставио, није то ваша прћија да га ви продајете за ситне паре. Студио Б постоји деценијама, Студио Б је нешто што грађани Београда чак и овакав иако му је гледаност изузетно пала и у Ребалансу програма стоји јасно да више тамо нико неће ни да се рекламира јер зашто би кад гледаности нема.

Али Студио Б је имао неку своју функцију, контакт са грађанима, јављање са лица места у директном преносу, грађани су могли да знају одмах, да виде где је пожар, где је пукла цев, шта се дешава, шта раде комуналне службе, нешто што на осталим телевизијама нема. Са приватизацијом, са продајом тога то постаје комерцијална станица, неко ће гледати да само на томе заради паре, отпустиће већину људи ако не и све и тамо ће да буду ријалити програми и све оно што може да донесе паре и рекламу.

Још једном апелујем да покуша ова Скупштина града, као што је претходни сазив већ једном урадио када је такође Република инсистирала, постављала рокове, да мора да се прода, па смо изменили Закон о главном граду и онда смо убацили један члан у Закон о главном граду где пише: Град Београд може да буде оснивач медија. Град Београд и иначе може да буде оснивач медија јер у Уставу пише да свако може да буде оснивач медија. Реч „свако“ у српском језику је врло јасна.

Ја сам недавно био на једном протесту који су новинари организовали испред Уставног суда, тражећи да Уставни суд само одговори на њихову иницијативу и каже им да ли реч „свако“ у Уставу значи – свако или значи: свако осим они правни субјекти за које закон каже да они не могу. Значи, тај закон је противуставан.

Град Београд треба да има право да има своју телевизију. Грађани Београда заслужују своју телевизију. Грађани Војводине, којих има око два милиона, мало више него грађана Београда, имају свој јавни сервис – Радио телевизију Војводина, законом одобрено,  дозвољено. Зашто не бисмо и ми имали јавни сервис? Не мора да се финансира из буџета града. Може да се финансира из дела претплате, таксе како се сад то зове, онако како се регионални сервис у Војводини финансира.

Имамо до 31. октобра још времена. Није још касно. Ми смо одборници представници грађана Београда. Ми овде представљамо тих 1.700.000 грађана. Немојте да они сами скупљају паре, да се сами организују, да покушавају да се чују, да спасу своју локалну регионалну телевизију, а ми овде да се правимо да не видимо ништа и да хоћемо да продамо за пишљивих 200.000 евра било коме, првом који наиђе и да те телевизије више нема.

Апелујем још једном, хајде да ми као одборници повучемо ово, да одустанемо од овога, да дамо неко друго решење да Студио Б опстане.