Расправа о Буџету за 2018. годину

Расправа поводом тачака Дневног реда од 2. до 7. : 2) ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ОБИМУ СРЕДСТАВА ЗА ВРШЕЊЕ ПОСЛОВА ГРАДА И ГРАДСКИХ ОПШТИНА И УТВРЂИВАЊУ ПРИХОДА КОЈИ ПРИПАДАЈУ ГРАДУ, ОДНОСНО ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА У 2018. години, 3) ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О БУЏЕТУ ГРАДА БЕОГРАДА ЗА 2018. годину, 4) ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ФИНАНСИРАЊУ ПРОГРАМА, ПРОЈЕКАТА И АКТИВНОСТИ КОРИСНИКА СРЕДСТАВА БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА У 2018. И 2019. ГОДИНИ, 5) ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ФИНАНСИРАЊУ ПРОГРАМА И ПРОЈЕКАТА ДИРЕКТНИХ И ИНДИРЕКТНИХ КОРИСНИКА СРЕДСТАВА БУЏЕТА ГРАДА У БЕОГРАДУ У 2019. И 2020. ГОДИНИ, 6) ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О ВИСИНИ СТОПЕ ОРЕЗА НА ИМОВИНУ, 7) ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О НАКНАДИ ЗА ЗАШТИТУ И УНАПРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА, 43. седница, 21. децембар 2017.

Даме и господо градски одборници, ако сте за тренутак завршили са Ђиласом, пошто мислим да је претходни говорник бар 20 пута поновио презиме једног од наших одборника који тренутно није ту (смех у сали), био би ред да мало попричамо о буџету.

Господин Профир Ранчић (ПУПС) је предложио да се врати помоћ пензионерима, коју он зове тринаеста пензија. То је добар предлог, али господине Профире, биће свакако на изборима пар листа које ће имати тај предлог у свом програму, па вам предлажем да гласате за њих, јер од ових напредњака вајде нема, јер они сигурно никакву помоћ пензионерима дати неће, осим попуста од 15% у несрећном случају, за погребне услуге.

Када већ говоримо о буџету и то је добро питање, мада секретарка ништа неће моћи да ми одговори, јер је лошим тактичким потезом већ искористила своје време за одговор, а можда ће моћи да одговори градоначелник јер он може да се јави више пута све док има 20 минута, а то је питање: Где су у буџету предвиђена средства за тај попуст или попусте, ако их има више? Дакле, ако је преко 100.000 пензионера добило „сениор картицу“, сурова статистика, на жалост, каже да ће вероватно неколико хиљада њих бити у могућности да искористи тај попуст од 15% на погребне услуге и није добро да то иде на терет Јавног предузећа за погребне услуге. То би морало да буде овде у буџету предвиђено у некој ставци.

ЗВОНИМИР ЂОКИЋ (с места):

Мало је морбидно.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Морбидно је то ви што дајете такав попуст а нисте предвидели средства за то. Или предвиђате да нико неће искористити тај попуст? Нажалост, неко хоће.

Молим вас да ме не прекидате и не добацујете са места. Када говоре одборници владајуће већине то се не догађа. То стварно није у реду. Јавите се, имате два сата времена и можете да причате, а немојте да ме прекидате на тај начин, лепо вас молим.

Објединили смо више ових буџетских тачака, од 2. до 7. Буџет за ову годину, као што смо већ чули, предвиђа буџетски дефицит већи него што је било предвиђено и ребалансима прошле године, дакле 7.800.000.000 динара. Неко већ рече да је то преко 9%. Овде то није израчунато, али мислим да је то нешто мање од 9 одсто. У сваком случају, то је доста висок планирани дефицит, јер законом дозвољени лимит је 10%. По Одлуци о ребалансу из новембра дефицит је  био нешто мањи.

Ако погледамо Одлуку о обиму средстава за вршење послова Града и градских општина, не рачунајући пренета средства из претходног периода и приходе индиректних корисника, видећемо да су средства буџета Града 92.000.000.000 динара, а средства буџета свих 17 градских општина заједно су одређена на око 10.000.000.000 динара. Ако упоредимо обиме градских општина како су предвиђени сада, и како су били предвиђени у децембру 2016. године, када смо усвајали буџет за 2017. годину – ја не желим да упоређујем ову Одлуку о обиму са Одлуком о обиму која је усвајана када су били ребаланси у питању, јер су општине у међувремену добиле средства из оног посебног буџетског фонда, из кога мислим да је дато око 2.500.000.000 динара, тако да то квари укупну слику. Све општине су добиле средства из тог буџетског фонда, изузев једне општине, општине Нови Београд, која није добила ништа. Када упоредимо те обиме, видимо да све општине имају предвиђени обим буџета већи него у децембру прошле године када смо усвојили Одлуку, осим једне општине, најмногољудније општине у Београду, а то је општина Нови Београд. То је једина општина која има нешто мањи буџет него прошле године, за неколико хиљада динара, чисто да се види намера да се тој општини напакости, а све остале општине имају за неколико милиона или неколико десетина милиона већи оквир буџета. Потпуно је јасно да је у питању једна осветничка политика ове градске власти, за коју мислим да јој се може осветити на изборима, али то је већ друга прича о којој смо и раније причали.

Буџетски приходи, као што смо чули, веома су слични као и 2017. године. Имамо ту проценат неког мањег повећања. Највећи извор прихода је, као и обично, порез на зараде, односно онај део из пореза на доходак грађана који град Београд добија. Овде је за то предвиђено 35,3 милијарде, а то је део за градски буџет и још 4,5 милијарди за градске општине. Пошто су се сви бавили, из неког чудног разлога, поређењем са 2013. годином, могу да кажем да је овај износ доста сличан са 2013. годином. Сада је 35,3 милијарде планирано, а по завршном рачуну у 2013. години, порез на зараде је био 34,9 милијарди. Није нешто много повећан. Шта је повећано? Повећан је други по реду приход – порез на имовину. Молим секретарку да не добацује са места. Она има право да се јави једанпут пет минута и то време је искористила. Није она предлагач. Предлагач је градоначелник.

ПРЕДСЕДНИК:

Није предлагач градоначелник.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Извините, овде на монитору је писало предлагач, а није писало градоначелник. Градоначелник је образложио буџет и он је добио 20 минута на које има право предлагач, а секретарка је добила пет минута, што значи да она није ни требало да добије реч?

ПРЕДСЕДНИК:

Нећете радити мој посао.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Не морам. Све вам пише у пословнику. Да се вратимо на приход од пореза на имовину. Дакле, то где је буџет највише у претходних неколико година повећан и то поређење са 2013. годином даје изненађујући резултат, а то јесте приход од пореза на имовину. Да, тачно је, више пута су се мењали законски оквири који су то омогућили. Дакле, предвиђено је, у 2018. години 14,45 милијарди динара као приход Града, а 3,35 милијарди је приход од истог пореза који припада општинама. То је укупно 17,8 милијарди. У 2017. години у новембру, по последњем ребалансу, било је предвиђено 17,3 милијарди а сада је 17,8 милијарди. Укупно гледано, за Град, не рачунајући општинске буџете, је било предвиђено 13,9 милијарди а сада је предвиђено 14,450.000.000. Дакле, иако ми данас усвајамо одлуку да променимо Одлуку са прошле седнице, да порез на имовину појединачном обвезнику може порасти до 2%. Пошто сте, у међувремену схватили да то повећање од 2% које иако није много велико, може ипак изазвати интересовање јавности, а избори су близу, одлучили сте се на предизборни потез, а то није неочекивано, да и то укинете и да појединачно повећање пореза за кориснике буде нула, односно да га нема. Међутим, ви сте у буџету ипак предвидели повећање укупне наплаћене суме и то обимно, 3% до 4% укупних средстава које ће Град приходовати, што значи да ће неко, а можемо да дискутујемо ко, платити више и ове године.

Значајан приход је, као што су и претходници помињали, део добити јавних предузећа. Дакле, и овде се предвиђа негде око 4,5 милијарди динара да се узме од јавних предузећа, што је мање за 15% у односу на претходну годину. Јавна преузећа можда нешто лошије послују или шта је већ у питању, али опет неки претходни говорници су рекли, да је 85% од добити, колико им се по Одлуци ове Скупштине, узима у буџет, превише. Још једном молим и предлажем вам да бар, када су нека предузећа у питању, промените тај однос.

МИРКО РАЈКОВИЋ (с места):

Ви сте га увели.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Г. Рајковићу, то што смо ми можда нешто увели, под другачијим околностима, ви сте ваљда дошли овде да мењате на боље? Да ли ја могу да предлажем и да саветујем? Оставите јавним предузећима нешто више средстава за њихов развој, да би могла да улажу у комуналне услуге. То опорезивање добити јавних предузећа са 85% је превише и мислим да ћете ви мене и овај пут, бар када су нека предузећа у питању, и послушати. Видећемо то када буде први ребаланс, ако уопште будете у ситуацији да га правите. Што се тиче расхода – убедљиво највећи расход, а то је свима јасно, је за јавни превоз. На јавни превоз иде четвртина буџета, 25,77 милијарди, односно за Секретаријат за јавни превоз. Господине Никодијевићу, кад смо код тога, ја сам испратио једно Ваше обраћање, које је, на крају крајева, било и на сајту Скупштине града, па га није било тешко испратити, где сте најављивали овај буџет и ову седницу и где сте рекли да је четвртина буџета намењена за јавни превоз, и да је то за унапређење јавног превоза?! То, наравно, није за унапређење јавног превоза, него за какво-такво одржавање постојећег, мада је јавни превоз све гори и гори. Рекли сте ту и једну занимљиву ствар – да у 2018. години следи набавка нових аутобуса и трамваја, 100 соло, 40 зглобних и 50 електробуса. То сте рекли. Сада ми реците где је то у буџету?

ПРЕДСЕДНИК:

Зар ја морам Вама да кажем где је то?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Господине председниче, наравно, јер тога у буџету нема.

ПРЕДСЕДНИК:

Нико није рекао да је у буџету.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ви сте рекли и тако је пренето у свим медијима и на градском сајту. У буџету се налазе средства за плаћање рате лизинга, али за претходно узетих 10 аутобуса. Значи, имате 44 милиона за рате лизинга за 10 аутобуса који су узети ове године. Ја сада питам – где је овде у буџету предвиђено тих 100 соло, 40 зглобних и 50 електробуса за следећу годину? Где су средства бар за једну рату лизинга, где је било који помен тих аутобуса?

ПРЕДСЕДНИК:

Што сте љубоморни што смо купили аутобусе?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Немојте да ме прекидате. Тога у буџету нема, што значи да је у питању лажно обећање, да је у питању давање лажних информација грађанима, једне лажне наде да ће се нешто купити. Тога у буџету нема.

ПРЕДСЕДНИК:

Срам Вас било, што лажете?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Господине председниче, тога нема у буџету, а Ви сте рекли да га има.

ПРЕДСЕДНИК:

Ко је рекао да пише у буџету? Ви сте манипулатор. Немате право да злоупотребљавате ову говорницу, то је безобразно. Немате право да то радите, ни због себе, ни због Београђана.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Погледајте сајт Скупштине града, вест од 15. децембра 2017. године, где пише да председник Скупштине господин Никодијевић најављује шта се све налази у буџету и каже да се налази и ово. Ово се у буџету не налази. Како мислите да град купи аутобусе ако нису предвиђени у буџету?

ПРЕДСЕДНИК:

Ви не можете да сакријете своје незадовољство што свакодневно унапређујемо овај Град, чак критикујете када купујемо нове аутобусе. Реците нам нешто добро, због Београђана.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ви обећавате, али не унапређујете, јер тога нема у буџету.

ПРЕДСЕДНИК:

Немојте толику мржњу да имате према овој власти. Не можете да похвалите ни то што покушавамо да санирамо све што сте уништили.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Није ваљда мржња ако вас питам где пише у буџету да су одвојене средства за силне аутобусе које сте најавили да ће бити купљени у 2018? Господине Никодијевићу, ја немам никакву мржњу, нарочито не према Вама. Ви сте мени чак веома симпатични. Ви сте донели, онда када је требало, оне битне одлуке да ступите са нама у коалицију, а не са тадашњим радикалама који су сада напредњаци, паметно сте одлучили тада и ја према Вама и даље због тога имам велике симпатије, јер знам да, кад год дође време, као и господин Ранчић из ПУПС-а, који је већ схватио, и ви ћете се определити за оно што је добра политика.

Шта још има у буџету? На 125. страни се налази табела програмског буџета, односно програмске информације, тако их сада зовете, индикатори. При дну је један индикатор, који се зове – просечан број превезених путника на дневном нивоу у јавном превозу у току године. Значи, просечан број превезених путника на дневном нивоу у јавном превозу. Ту пише да је вредност у базној години 9 милиона, па пише да је у 2018. години 13,5 милиона, значи, биће много више, али ће у 2020. години бити 2 милиона и 200 хиљада? Лепо би било да објасни предлагач, господин градоначелник, шта ви то овде планирате?

Од тих 25 милијарди за јавни превоз, субвенције које иду ГСП-у и нису толики пропуст. Од тих 25 милијарди субвенције ГСП-у су мање су од осам милијарди, укупно. Значи, ових преосталих 17,5 милијарди су услуге по уговору. Дакле, нису субвенције за јавни превоз који обавља ГСП, него су услуге по уговору и тим услугама се плаћа превозницима који нису у систему ГСП-а, значи, приватним превозницима. И БГ воз је ту са својих 9 возова, ту су ноћне линије са 42 возила, то су исто приватници, и има ових приватних превозника, ових 450, или 460 аутобуса у власништву приватних превозника који превозе.

ПРЕДСЕДНИК:

То је све градски превоз.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Тако је, то је све градски превоз, који се плаћа по уговору. Да то сада мало погледамо. Приватници, са једне стране, и ГСП са друге стране, деле приход од интегрисаног тарифног система. Дакле, оно што се наплати преко БУСПЛУС-а за карте. Они то деле у односу у коме превозе путнике, а то је две трећине ГСП, једна трећина приватни превозници, односно ови остали превозници. Овде су дати подаци колико и шта, да то не набрајам. Али, шта се дешава? Када је у питању плаћање преосталих потребних средстава из буџета, дакле, ГСП добија свега ових 7-8 милијарди субвенција, док приватни превозници добијају 15-16 милијарди из буџета за превоз, и плус добијају свој део, своју трећину од интегрисаног тарифног система. Хоћу да кажем, да приватни превозници, иако сте на овој Скупштини тврдили да су много јефтинији од ГСП-а, су и неким чудом много скупљи од ГСП-а и ту се велики новац извлачи из овог буџета и због тога је потпуно непотребно давати оволико велики део буџета за јавни превоз.

ПРЕДСЕДНИК:

Знате ли колики је део за приватни превоз?

ЗОРАН АЛИМПИЋ.

Биће прилике да причам још о овоме под тачком 31, када буде тема намештени конкурс за потез 500, па ћемо мало више моћи да разговарамо о томе. О томе ћемо када то дође на ред.

ПРЕДСЕДНИК:

Ви сте коректан човек, коректан одборник, како можете да кажете – намештен конкурс?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Чућете.