Ребаланс буџета за 2014

Расправа о ребалансу буџета града Београда за 2014. годину. 9. седница, 30.10.2014.

Добар дан још једном, даме и господо одборници. Чули сте малопре од претходног одборника да је Демократска странка на власти од 1996. године. Не баш од 1996. године, није нам дозвољено, него од почетка 1997. године, после оних тромесечних протеста. Зоран Ђинђић је тада био градоначелник, али свега 7 месеци, јер је после тога смењен и тада је прекршен Пословник. И ја сам тада рекламирао кршење Пословника.

Господин Милан Божић је седео овде и он је водио ту седницу. Грубо је прекршен Пословник. Наравно, већина је гласала да није прекршен Пословник. И тада је господин Милан Божић, који је, мислим, сада члан Српске напредне странке, ако није опет променио, рекао једну реченицу: Пословник је „безобалан“. Шта је тиме хтео да каже? То значи да, по њему, Пословник у ствари и не постоји, јер ако га већина прекрши, већина ће да изгласа да га није прекршила. Тако да сте ви могли данас све тачке да нам дате сад и да кажете да је то по Пословнику. Али није, господине председниче. Значи, није то што ви изгласате Пословник, него је оно што у Пословнику пише Пословник и то је демократија, а ово није демократија, него је диктатура већине над мањином. Да, ово је дигресија ван тачке дневног реда и да пређем сад на тачку дневног реда.

Таман сам помислио да је добро што има више новинара и нешто више камера него прошли пут, кад сам то критиковао, међутим, видим да их је опет мало унутра. Чим ја изађем, они нестану.

Ово је заиста јако важна тема. Значи, ребаланс буџета града Београда је изузетно важна тема, јер је Београд највећи град, главни град. Београд, као што знате, производи око 45% БДП, бруто домаћег производа у овој земљи и из ребаланса Града се види какво је стање, каква је атмосфера и привредна и буџета у овој земљи. Види се чак и боље од чувене анализе Светске банке „Doing Business in Serbia”, чији су резултати јуче објављени и који су онако, тужни и катастрофални по Србију, по којима смо пали, не знам, ваљда са 77. места на 91. место. Значи, драстичан пад Србије у тим коефицијентима којима се мери атмосфера, којима се мери могућност пословања у Србији.

Значи, Србија је много горе место за пословање постала у протеклих годину дана, а то се може видети и из ребаланса буџета, како републичког, а тако нарочито овог градског.

Слажем се да је ребаланс буџета један сложен, компликован материјал и да је одборницима који нису економисти по струци тешко да из ових табела тачно разумеју о чему се ради и шта се то променило у односу на овај буџет који смо усвојили 23. јуна ове године. Да поједноставим:

Кључна ствар која се овде променила је мањи предвиђени дефицит, као што смо већ чули. Подсећам и ја још једном да је прошле године, значи 2013. године, а неко је овде питао до када је Демократска странка била у владајућој већини? Значи, до новембра 2013. практично је Драган Ђилас управљао Градом и буџетом. Значи, до пре годину дана је управљао Градом и 2013. године је на крају у завршном рачуну констатован суфицит од 4 милијарде динара. У јуну смо планирали дефицит од преко 8 милијарди динара и тада смо ми са ове говорнице упозоравали, говорили, рекламирали, како хоћете, да је то противзаконито.

Дакле, Закон о буџетском систему, а то је члан 27ж каже да фискални дефицит локалне власти у одређеној години не може бити већи од 10% њених прихода у тој години, а приходи су и тада били предвиђени да буду мањи од 80 милијарди. Дакле, 8 милијарди је био незаконит дефицит. Ви сте то, наравно, игнорисали, прегласали, нема везе. Али, како се ближи крај године, неко, изгледа, схвата да је ово ипак држава која има неке законе и да ту постоји нека ревизорска институција или да долази за који дан и Мисија ММФ да мало погледа наш буџет и схватили су да једноставно не може у буџету да остане незаконит дефицит од 8 милијарди динара.

Колики може да буде? Пошто су наша примања предвиђена на шездесет и нешто милијарди, он може да буде, значи, 6 милијарди и нешто више и дефицит је заиста спуштен на 6,2 милијарде и тиме је Град остао у законским оквирима.

Како је то спроведено, то је потпуно јасно. Тако што је Република Србија у свом буџету, изненађујуће је то било и за земљу и за све, предвидела једну необичну ставку да две милијарде, као један ванредни, до сада невиђени трансфер да Граду. Значи, тачно две милијарде, колико нам је фалило да имамо законит дефицит.

Ја сам погледао и тај републички закон. То је Закон о изменама и допунама Закона о буџету за 2014. годину. И онда ту имате у разделу који се зове: „Расходи и издаци за Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре“, економска класификација 463 – трансфери осталим нивоима власти – две милијарде. Значи, комплетно две милијарде, средства ове апропријације намењена су за ЈКП ГСП Београд. Значи, ту нема одговарајућих предузећа која обављају јавни превоз у Нишу, Крагујевцу, Новом Саду, у било ком другом граду. Ту је само Београд.

Даме и господо одборници, Београд је град који је најбогатија и најразвијенија локална самоуправа у Србији. Београд је град који је до сада давао и помагао Републици и помагао мањим општинама, од градова мало мањих и онда као што су Нови Сад и Ниш, па до, што би господин Рајковић рекао, до селендре, или како сте се већ изразили, с чим се ја, наравно, не слажем, јер сам против те охолости коју ми у Београду не треба да имамо, односно коју неки од нас имамо. Ми смо помагали остале локалне самоуправе.

Дакле, то што је овде помињано, значи, Закон о финансирању локалне самоуправе, по том Закону, да вас подсетим, у члану 35, значи, Београд је добио 70% од пореза на зараде наплаћене на својој територији, а све остале општине и градови 80%. И како је дошло до тога? Тако што смо ми овде, у тадашњој владајућој већини, односно тадашњи градоначелник Ђилас, тражили од Републике Србије да Београд има мањи проценат, јер је Београд богатији, развијенији и ако Београд не може само да се финансира из својих изворних прихода, која то онда локална самоуправа може? Ја ћу да вам кажем. Није могла ниједна.

У Закону о финансирању локалне самоуправе имате члан који дефинише такозвани трансфер солидарности, а он је настао из те разлике, значи, којом Београд солидарно помаже мањим општинама и мањим градовима. И тамо пише – трансфер солидарности је део укупног ненаменског трансфера који се расподељује свим јединицама локалне самоуправе, изузев Града Београда, на основу степена развијености. Постоји формула по којој Београд помаже малим општинама.

Шта се ове године десило? Београд је спао на то да му републички буџет ванредно помаже, да све остале општине и градови помажу Граду Београду да би његов буџет био уравнотежен, скоцкан, испеглан, како каже господин Рајковић, како год хоћете, да не бисмо ушли у незаконит дефицит.

Даме и господо, ви сте се хвалили да је Београд био пред банкротом, да је спашен од банкрота. Београд је дефакто банкротирао. Београд је банкротирао, јер да није ванредно помогнут из Републике Србије за ове две милијарде, он би био у незаконитом дефициту. Очигледно је да извршна власт овде у Скупштини града није могла да пронађе та средства на некој другој страни и успели сте да убедите, што је потпуно невероватно, Владу Републике Србије да Београд, а не неку другу општину – да Београд помогне ванредно са 16 милиона евра. То је озбиљна сума. Али, то да Србија има вишак пара, па да кажемо, да има вишак, па нека помогне Београду, али је Република Србија у још горој ситуацији од Града Београда.

Значи, пре неки дан је усвојен републички ребаланс. Тамо је сада дефицит Републике Србије повећан на 225, уместо 182 милијарде, колико је било предвиђено Одлуком о буџету. Значи, повећани су расходи и смањени су приходи. Значи приходи су смањени са 930 на 897 милијарди и поред мера као што су повећање ПДВ, вишег, нижег, повећање пореза овог, повећање пореза оног, извршитељи, утеривање – смањени су приходи, а повећани су расходи са 1.113 на 1.122 милијарде динара. Значи, то је 1.122 милијарде повећаних расхода, где су две поклон овој градској власти.

Значи, Република Србија, која има да је њен дефицит преко 20%, али они немају то законско ограничење, јер Република има ограничење у односу на комплетан БДП, а не у односу на своје приходе. Локална самоуправа има ограничење у односу на своје приходе. Мора да има, јер долази мисија ММФ, дефицит мање од 6, односно 6 и нешто милијарди и на толико је смањен. Е, то се догодило.

Сада ми можемо да дискутујемо о ГСП и овако и онако и није ту уопште битан ГСП. То може да буде и нека друга ставка. Значи, могли су у Градском већу да пронађу средства на другој страни и да имају довољно за ГСП, а да „рупа“ буде тамо, у школству или нешто друго, па би онда Република одатле помагала. Очигледно је ово одабрано као најнеприметније да се спроведе ова операција.

И да, знам, ви ћете да кажете, па да, ви сте то нама оставили. То је одговор. Одмах да вам кажем – ништа ми вама нисмо оставили. Ви сте то узели. Ви сте то узели. Да нисте, да није та већинска Скупштина тада извршила прекомпоновање, односно чак не ни прекомпоновање, него изазивање нових ванредних избора, овде би сада неко други седео и био градоначелник – Драган Ђилас. И да ли мислите да би Влада Републике Србије, на челу са премијером Вучићем, дала сада Граду те две милијарде? Наравно да не би, јер не би ни требало, јер добар градоначелник мора да уме да газдује буџетом, да га распореди и да функционише Град са оним што му је на располагању.

Кад говоримо о том остављању, наслеђу итд, помињан је и тај Зоран Ђинђић. Хоћу да вам кажем, 2000. године ја сам био одборник и пре тога и после тога. И знате шта је остављено, шта је наслеђено? Буџет Града Београда је био 70 милиона марака. Пазите, сада је између 500 и 600 милиона евра, а тад је био 70 милиона марака и то је остављено. Јер ви то помињете и то остављање, нарочито ви из СПС-а боље да то не помињете. У реду.

Дакле, нема овде остављања. Остављање је да је истекао мандат, па ми се повукли и оставили и извршили примопредају. Ви сте нас пресекли у пола мандата, знате, узели сте аутомобил или да кажем, рецимо, аутобус у који сте сели, ухватили волан, не знате да возите и завршили у јарку поред пута. И онда се жалите на власника, на претходног возача што не ваља тај аутобус или тај аутомобил. Па, не ваља зато што не знате да управљате. Свака част, за само годину дана успели сте да од суфицита направите банкрот, дефицит који не можете да покријете без ванредне помоћи из већ ојађене Републике Србије.

Да ли ће то требати и следеће године? Бојим се да хоће требати и следеће године. Да ли ће Република Србија тада то моћи, јер као што видите, трендови су такви. Приходи падају, расходи се повећавају. Смањење плата и пензија – шта мислите, да ли ће да доведе до смањења државних прихода и градских или до повећања? Знате, мањи порез на зараде, мањи промет у продавницама, мањи ПДВ. Довешће до даљег смањења.

Смањење прихода тражи и ново смањење расхода, тражи нову штедњу. Следеће године нове мере штедње, јер су приходи пали. Значи, то је спирала која иде низбрдо и која нас води ка дну, ако већ нисмо прошли то дно.

Ово је, како да вам кажем, један буџет који даје једну тужну слику стварности која покушава да се сакрије, забашури, представи другачије, али је то тако. Ево, пошто је спојена расправа и за тачку 3, погледајте: – Одлука о финансирању програма, пројеката и активности у 2015. и 2016. години. Ево, одборници, узмите и отворите – прва страна каже: Програми, пројекти и активности из члана 1. ове Одлуке финансираће се из прихода и примања, пазите – из прихода и примања буџета Града за 2015. у износу од 59,3 милијарде, скоро 60 милијарди динара и у 2016. години исто толико. Пазите, ове године, сада, приходи Града су, а то имате овде на првој страни Одлуке о ребалансу 67 милијарди – укупни приходи, све, укључујући и продају имовине, која је финансијски неизвесна. Значи, 67 милијарди. Већ је 60 милијарди резервисано и у 2015. и у 2016. години, већ је потрошено, а приходи ће пасти, биће мањи због смањења плата и пензија. Можда ће бити и 65 милијарди, можда ће бити 63 милијарде.

Преко 90% буџета за 2015. и 2016. годину овом Одлуком, тачком 3 је већ одређено. Знате, да се сад неким случајем направи некакво прекомпоновање или промена градоначелника, нови градоначелник би рекао – људи, па ви сте већ потрошили буџет и за 2015. и за 2016. годину. То, наравно, није задужење. Задужење по закону је кредит који се подигне од банке, али ви сте користили тај израз за унапред обећана средства и за оно што Град треба да плати. Значи, по вашој методологији ви сте задужили Град у 2015. и у 2016. години за преко 90% износа буџетских прихода.

Шта у следећој години ми имамо уопште да одлучујемо, јер ми смо буџет већ сад написали? Ово је, даме и господо, одмах да вам кажем, тотална катастрофа. Значи, можда сам ја нешто погрешио. Ја сам читао цифре које сте нам ви овде дали, бројеве. Значи, 8 милијарди, 6 милијарди, приходи 67, све како пише. Нека ме неко демантује. Значи, ако вам је тако, а тако је. Значи, можда је ово, не знам, неко фалсификовао, као личну карту, па у ствари то није то, али, можда, видим да је све могуће, али бојим се да није.

Ја сам, кад смо усвајали буџет за ову годину, рекао да мислим да је то најгори буџет који сам видео, а ово је најгори ребаланс који сам видео. Значи, ово је практично признање. Значи, Београд је банкротирао и не може да испуњава све своје обавезе. Комунални системи не могу да функционишу, а да се не изађе из законски дозвољеног дефицита.

Вама је Република, премијер, од свог дефицита још повећао за две милијарде и спасио је овде углед и част ако то уопште постоји – градоначелника и градске власти. Али, како да вам кажем, после овога не знам заиста да ли постоји друго решење осим часне оставке пре него што ствари потпуно буду непоправљиве. Хвала вам.