Ребаланси програма пословања јавних предузећа

Расправа о  тачки дневног реда: Ребаланси програма пословања јавних предузећа. 15. седница, 2.4.2015.

Даме и господо одборници, Скупштина је одлучила да споји ових последњих неколико тачака дневног реда. Ово што видите у мојим рукама, то су те тачке висине двадесетак сантиметара, процењујем да има око 2.000 страница. И Пословник дозвољава када је већ донета одлука да оволико тачака буде обједињено…

ПРЕДСЕДНИК:

Знате шта, губите време, нећете стићи да…

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Управо то и желим да кажем.

ПРЕДСЕДНИК:

Па хајде, кажите.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Када је оволико тачака обједињено, имате онда пословничку могућност да нама одборницима дозволите и расправу у двоструком трајању. Могли би бар једном тога да се сетите. Наравно, ја нећу искористити ни ово време у једноструком трајању, али управо зато би због ваше великодушности у коришћењу Пословника било боље да кажете да када имамо 2.000 страна на дневном реду: ево, дупло време, – па ако неко жели да о свим овим тачкама говори, што бих ја можда и желео да сам стигао да их прочитам, али пошто сам их добио пре 20 сати и нисам стигао прочитати, онда ћу да говорим о томе врло мало, тј. кратко.

И у ствари, најинтересантније ми је било управо ово последње образложење господина Борка Милосављевића – ребаланси јавних предузећа, где смо сазнали како се све то договорило са синдикатима и како су били сјајни преговори, а онда је на крају рекао да ће следеће недеље да буде прва седница Социјално-економског савета.

Кад је основан тај Савет? Пре годину дана? И још није имао ниједну седницу? Господин Андреја Младеновић је председник, колико ја знам и зашто није одржао ниједну седницу Социјално-економског савета где су заступљени послодавци, где су заступљени синдикати.

БОРКО МИЛОСАВЉЕВИЋ (С МЕСТА):

То нема везе.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

За мене има везе. Можда за вас нема везе, за вас ништа нема везе, за мене има, али молим вас да ми дозволите. Не морате да ми добацујете са места, ту из првог реда. Није пристојно. Сачекајте, имаћете на крају могућност да ви одговорите и после вас нико више не сме да прича. Значи, то је предност једна коју ви имате, па стварно нема разлога да ме прекидате. Значи, моћи ћете све да одговорите лепо.

Значи, ови ребаланси овде, ако прочитате, значи, они се сви своде на две ствари – отпуштање, смањење плата, смањење радничких права, смањење давања радницима. Значи, отпуштања, смањење плата – отпуштање, смањење плата. У сваком овом ребалансу пише колико ће људи да буде отпуштено и колико су мање плате радницима.

То што сте ви потписали са синдикатима колективни уговор, говори само о стању трагичном у нашим синдикатима и говори о томе да су људи уплашени за своју егзистенцију јер Закон о раду је такав какав је, не оставља много простора за преговарање. А како да вам кажем, вероватно је боље бити међу овима којима ће бити смањена плата, него међу овима који ће бити отпуштени. А понављам, у сваком од ових ребаланса у нашим јавним предузећима  постоје те две ставке и ви можете да кажете, као што сте и рекли – то је стопроцентан успех. Можда за вас као послодавца, шефа, либерала, представника послодавца, али не и за запослене. И нарочито не за синдикате. Сигуран сам да су они својим радницима, ако су они њима рекли да су постигли стопроцентан успех, вероватно радници мисле да с њима нешто није у реду.

Е сад, наравно, ту имамо смањење плата и отпуштање, што ће довести до уштеда – је л’ да – у ствари смањују се трошкови рада, али нажалост од тих трошкова рада грађани неће имати користи, јер би било логично ако имамо мање запослених а и они који остају имају мање плате и ако су пали трошкови рада да можда падну и цене тих комуналних услуга које грађани плаћају. Али авај! – цене ће да расту.

И сад имамо, ево могу да вам кажем ово што сам мало успео да прегледам – Београдски водовод и канализација на страни 26 пише: поскупљење од 1. јула 2015. године; за Погребне услуге од 1. маја 2015. године, за трошкове изградње гробних места повећава се са 13 на 15 хиљада динара. Значи, то је неки солидан проценат. Градско стамбено има од 1. маја повећање накнаде за чишћење у објектима 20%.

Значи, стопроцентан успех у отпуштању и смањењу плата а за нас грађане је супротно од тога – повећање цена. Где је разлика? Не знам. Куд иде новац од уштеде?  Уштеда то за грађане  сигурно није, то смо видели, али како да вам кажем, ово је кад се прочита – тужно.

А има и занимљивих ствари. Има и онако анегдотских. Ево, само као пример. Сигурно би ту било свашта да се нађе, али није се имало времена и сигуран сам да нико ово није прочитао, тако да се не стидим што нисам ни ја.

Пазите ово, кад почнете већ да читате рецимо ребаланс Програма пословања Комуналног предузећа Инфостан – то је оно предузеће где никако не можемо да изаберемо директора, па већ трећи пут расписујемо конкурс, па имамо ко зна који пут по реду в.д, с тим што тај в.д. очигледно не пије као ја турску кафу. Воли еспресо.

Страна 2, тачка 4, зашто се доноси ребаланс, између осталог па каже: на позицији број 28 додаје се набавка у износу од 400.000 динара, „набавка професионалног апарата из разлога рационалнијег и бржег обављања послова везаних за рад у бифеу“, те „уштеда времена, електричне енергије и еспресо кафе с’ (написали и апостроф) с обзиром на врсту апарата“.

Да вам преведем – купиће се за 400.000 динара нови апарат за еспресо кафу који ће омогућити уштеду те исте кафе. Правиће ваљда више од мање, не знам ни ја шта.

А притом, као стопроцентни успех наравно даље пише колико ће запосленима бити смањене плате и колико ће њих бити отпуштено.

То је то, како да вам кажем, једна мала цртица која представља како ви водите Град и шта значи ова градска власт и како она функционише уопште и ја се искрено надам да нећу још дуго морати да читам овакве ствари. Захваљујем.