Реконструкција Славије али без подземних пролаза

Расправа о Предлогу плана детаљне регулације Трга Славија, плана за продуктовод у општини Сурчин и о још неколико урбанистичких планова. 17. седница, 8.6.2015.

Даме и господо, драго ми је да господин Димитријевић није потрошио баш све време које му је стајало на располагању. Има минут и по када буде требало да ми одговори, а ја ћу, наравно, поставити пар питања на која би могло да се одговори, мада мислим да је овде све јасно и да и нема много шта да се одговара.

Значи, план, тачка број 9 – Трг Славија. Мислим да је у овом тренутку то један од најинтересантнијих и најактуелнијих нових планова, јер мислим, бар тако се прича, да су они који су задужени за реконструкцију Трга Славија спремни у ниском старту и да ћемо врло брзо имати тамо радове и најзад предвиђену реконструкцију. Дакле, план детаљне регулације Трга Славија је, ако ништа, за време јавне расправе променио име. Променио је име и променио је своју суштину. Значи, то није више онај план, то није више она Славија којој смо се надали и очекивали годинама.

Вратио бих се на почетак, а почетак је опет у Одлуци о завршном рачуну, ако ми председник дозвољава да цитирам само једну реченицу из Одлуке о завршном рачуну. Значи, то је на страни 53. па сви можете да пронађете. Поглавље се зове „Пројекат унапређења београдског јавног превоза и саобраћајне инфраструктуре“ и ту стоји да је Град Београд закључио Уговор о зајму. Значи, узели смо зајам од Европске банке за обнову и развој 17. новембра 2011. године за одређене пројекте, а између осталог за модернизацију улица и трг на Славији и подземни пешачки пролази. Значи, за тај пројекат, за ту идеју смо добили кредит. Зашто? За реконструкцију трга и израду подземних пешачких прелаза. Зато што свако ко је био на Славији, а верујем да у овој сали нема никога ко није био на Славији, зна да на Славији стварни проблем проточности саобраћаја је пешачки саобраћај.

Значи, тамо постоји неких 7 улица које се уливају у кружни ток и свака од тих улица има пешачки прелаз. Већина тих пешачких прелаза имају и семафоре. Дакле, аутомобили који улазе у кружни ток, трамваји, тролејбуси и аутобуси иду у круг, а онда да би изашли морају да стану на пешачком прелазу, ако има семафор онда када је црвено светло, а ако нема онда увек када пешак закорачи на пешачки прелаз. То је заправо кључни проблем на Славији. То изазива гужве и изазива слабу проточност саобраћаја. По студијама које су рађене, негде између 30% и 50% на проточност саобраћаја утичу ти пешачки прелази.

Значи, идеја која је била почетна идеја за реконструкцију Трга Славија била је да се изграде подземни пролази, односно потходници како их зову у том пројекту да би саобраћај текао несметано, да би једноставно Трг Славија могао да добије једну сасвим другачију саобраћајну функцију.

И то је наравно стајало у Плану када је План дат на јавну расправу. Значи, то је од почетка.

Ако погледате сада план, значи ако узмете сада план, што ја препоручујем да би могли да пратите на страни 46. тог плана стоји следеће – да је при изради плана коришћен главни пројекат уређења Трга Славија и подземни пешачки прелази, који је израдио Саобраћајни институт ЦИП 2014. године. Значи, то је била основа за израду плана који је после дат на јавну расправу.

На првој страни плана имате један пасус који се зове: Полазни основ за израду овог плана и представља идејно решење – уређење Трга Славија и подземних пешачких пролаза, урађено на основу конкурса и саобраћајне анализе која се звала: „Унапређење концепта саобраћаја“… итд. Значи, то идејно решење и тај пројекат су представљали основу за изради плана. Из тога можете да закључите да је овај план садржао и подземне пешачке пролазе, потходнике који би решили проблем тих пешачких прелаза на Славији. Све остало је онда изнад тога.

Дакле, ти пешачки прелази су суштина. Они су у ствари и били разлог на крају крајева због којих смо ми и кренули у реализацију овог плана.

Значи, замислите да су неки наши претходници у Скупштини града када је пре много деценија рађена слична реконструкција Теразија, да су закључили да им је много скупо да граде подземне пролазе, па да су остали на Теразијама пешачки прелази. Београд би сасвим другачије изгледао и не би био то што је данас.

Како је дошло до одустајања од пешачких прелаза? Ја ћу да вам кажем за оне који нису читали. Значи, сада овај предлог не само у наслову, него и у тексту не предвиђа више подземне пролазе. Остају дакле пешачки прелази.

Значи, реконструкција Трга се своди на оно што је овде предложено – у принципу на измештање бисте Димитрија Туцовића на трг код Народне банке и онда неке фонтане на том месту. Пошто нема подземних пролаза до те фонтане неће моћи ни да се стигне. Значи, нема пролаза до фонтане као што ни сада нема пролаза до споменика, а изменама у овом плану и то је покварено јер је овде накнадно убачено примедбама које је прихватила Планска комисија да се на тим зеленим површинама, на тим острвима која ће бити у склопу раскрснице дозвољава постављање контактне мреже, значи стубова, жица за тролејбусе итд, трамваје. Значи, та фонтана ће бити прва фонтана на свету која се налази иза неких стубова и жица. Како ће то да изгледа, видећемо.

Како је до овога дошло? Значи, почела је јавна расправа – то је опет занимљиво – 20. августа прошле године објављено је обавештење о јавном увиду ни мање ни више него у листу „Информер“. Не зову џабе тај Информер службеним гласником појединих странака, међутим, таблоид да објави то, то је катастрофа. И у склопу те јавне расправе било је доста примедби и све те примедбе, као и обично, имате овде у Извештају о спроведеној јавној расправи. Добар део тих примедби односио се управо на подземне пролазе. Значи, колика треба да буде ширина степеништа, колика треба да буде ширина простора. Значи, људи су се бавили тиме мислећи да је то суштина овог пројекта. А онда, то можете видети значи, на самом крају јавне расправе – ја мислим да је то на 67. страни, као последња примедба, значи последња примедба на списку свих примедби је примедба број 5 Комисије за планове која каже: У нацрту не планирати потходнике. Каже: Реализација потходника се може планирати у функцији подземних садржаја – метро, подземна гаража итд. Значи, за подземне пролазе ћемо да чекамо метро. Ја не знам да ли нека линија метроа уопште треба да пролази тамо. Ваљда треба.

Дакле, реконструкција саобраћаја која је почела као потреба решавања као саобраћајног проблема Славије, а пре свега тај проблем је проблем пешачког саобраћаја. Сада, на страни 21 плана – једино ту се уопште помиње проблем пешачког саобраћаја. Значи, врло штуро и, како да кажем, неозбиљно – 414 – пешачки саобраћај. Па каже: Пешачки саобраћај се одвија у оквиру тротоарских површина уз коловозе. Као да то нисмо знали. Ширине тротоара нису уже од 3,1 метар. Значи, пешаци треба да се крећу по тротоару тамо-овамо, не спомињу се никакви пешачки прелази, нити подземни пролази. Било би катастрофа да се укину пешачки прелази, па да се не врате, јер не иду ту само аутомобили у круг, него иду и пешаци и прелазе улице.

А оно што ће се сад урадити на Славији је чиста шминка. Замениће се асфалт, предвиђен је ту другачији распоред шина у унутрашњем делу ће бити три траке да круже аутомобили, на спољној траци ће бити трамваји и тролејбуси, биће нека острва између, нешто. Значи, саобраћај ће се само успорити. Никакво саобраћајно решење ово није. То није то решење које је нама обећавано. Са овим и оваквим предлогом ово је потпуно погрешна одлука и са тим не могу да се сложим. Било је у склопу јавне расправе и других предлога да аутомобили иду под земљу, да пешаци буду горе итд, итд, али ово осим Планске комисије нико није предложио, јер ово не решава ниједан проблем.

Дакле, овај план је промашио тему и нисмо морали посебан план за то да усвајамо. План је само замена асфалта, замена ових стубова тролејбуских и изградња некакве фонтане која опет, а то и овде пише, због видљивости и због тих саобраћајних ограничења не може да буде нешто посебно велика и да заклања видљивост, тако да неће бити ни она ништа посебно.

И још бих само поставио можда једно питање везано за одлуку, једну одлуку за израду плана. Наравно, од предлога па док то дође до Скупштине, као што смо видели, може да буде нешто потпуно супротно. Ради се о 17. по реду, последњем плану. То је Одлука о изради плана детаљне регулације за изградњу продуктовода од Предузећа ВМЛ до пристана на левој обали Саве, Градска општина Сурчин.

Значи, у питању је продуктовод који пролази кроз насеље Јаково, између Јакова и Бољеваца, пролази кроз њиве. Имате то на последње две стране све нацртано. И онда на једном месту долази до Саве и то ће вероватно бити нека врста пристаништа за бродове који ће транспортовати те продукте који су тим продуктоводом допремљени. Разлика између продуктовода и нафтовода у суштини је само што нафтоводом иде нафта, а продуктоводом иду деривати нафте – бензин, дизел или не знам, можда течни гас, зависи од тога чиме се та компанија бави.

И пошто је ово један јако дугачак продуктовод, пролази кроз два насеља, пролази кроз њиве, врло је тежак задатак пред израђивачем плана. Ту морају да постоје сигурносне зоне од неколико десетина метара, можда и стотину метара лево и десно од тог нафтовода или продуктовода, како се то сада зове. Ту увек постоји највећа опасност код таквих објеката да дође до неког цурења. Не дај Боже, ту су њиве, ту је Сава, ту су насеља, а у питању је чисто приватан пројекат. Значи, приватна фирма, тако да ево, унапред, на време да кажем да је овде јако важно урадити студију везано за заштиту животне средине и јако је важно урадити овај план по свим правилима, јер врло ретко, а мислим да до сада и нисмо имали овакве објекте од стране приватних компанија на овај начин планиране, тако да је ово један битан план са те стране, нарочито за становнике општине Сурчин, из насеља Јакова и Бољеваца.

На ове остале планове немам примедби, мање-више је то у реду.