Седмо одлагање ревизије права сиромашних домаћинстава на попуст приликом плаћања комуналних услуга.

Расправа о ПРЕДЛОГУ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О УТВРЂИВАЊУ КАТЕГОРИЈЕ КОРИСНИКА КОЈИ ПЛАЋАЈУ СУБВЕНЦИОНИСАНУ ЦЕНУ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА. 31. седница, 22. јун 2016.

Омиљена аргументација свих централизатора на свету обично звучи онако како је звучала сада када је г. Весић говорио. „Општине су неспособне, они су корумпирани, они не умеју, они имају превише запослених, они су малоумни“, не знам ни ја шта, „ми ћемо то да централизујемо, ми ћемо то да радимо поштено, некорумпирано, боље, ефикасније“. Наравно, ту исту логику може да има и републичка влада према локалној самоуправи уопште. То је логика која увек демагошки добро звучи.

А једну ствар би хтео г. Весићу да се захвалим што је послушао једну моју сугестију, што је урадио једну добру ствар, приметио сам да су оне фотографије на којима је и он, и градоначелник и премијер са децом из обданишта, уклоњене са сајта Скупштине града о којима сам говорио на прошлој седници. То је добро и то поздрављам, то значи да ипак неко овде слуша оно што ја причам и понекад урадите добру ствар, што значи да ипак не причам овде узалуд и да ……

ПРЕДСЕДНИК

г. Алимпићу, треба ли да вам прочитам тачку Дневног реда?

ЗОРАН АЛИМПИЋ

Тачку Дневног реда боље да ми не читате. С обзиром на то о чему се опет ради. Ја се у неколико слажем са претходним говорником да су претходни рокови били постављени нереално. Али, су они били постављени нереално шест пута и сад је седми пут да одлажемо овај посао на шест месеци.

Једно вам је кад нешто кажете урадићемо за шест месеци, а после шест месеци је ипак било нереално, ајде нека буде годину дана, не шест месеци. Али три, три и по године, да ли је сад? А то сам исто питао и пре шест месеци, само је брзо прошло тих шест месеци. Да ли је довољан и реалан садашњи нови рок, а то је почетак следеће године?

Померили сте, рок је био 1. април 2014. године, па сте га померили на 1. јул 2014. године, па сте га померили са 1. јула на 31. децембар 2014. године, па онда опет на 1. јул 2015. године, па на 1. јануар 2016. године, некад је 31. децембар, некад је 1. јануар, али први јули увек, па онда 1. јул 2016. године, сада се примакао 1. јул 2016. године – ајде сад опет на 1. јануар 2017?!  Очигледно нешто са овом одлуком или са способношћу надлежних служби да је спроведу, није у реду. Ајде одмах да утврдимо да ли је то годину, две, три године, немојте да имамо исту тачку сваких шест месеци са потпуно истим образложењем, са неким чуђењем као да је то први пут. Овде се ради, како то пише у овој одлуци, да је то сад 61.236 корисника, мада ја кажем да је сад нешто и више, то су домаћинства која остварују попуст на комуналне услуге. То су они рачуни Инфостана о којима смо дискутовали и када смо говорили о буџету. То су домаћинства са најнижим примањима који су имали веће попусте до 2013. године, па су онда ти попусти смањени, односно повећана им је цена комуналних услуга, а сада шта им се спрема? Ево, на другој страни, римско четири, ту пише да дугорочно гледано спровођење ове одлуке треба да доведе до смањења обима средстава из буџета намењених за обезбеђивање субвенција за комуналне услуге.

Шта је план ове ревизије кад се обави? План је да се још повећају намети за комуналне услуге за ових 60.000 најсиромашнијих грађана, да се или смањи проценат њиховог попуста, пошпуста који им се даје, или да се смањи њихов број. Они, кажем вам, од 2014. године, плаћају много више него што су плаћали 2013. и раније. Тај новац се акумулира у јавним педузећима, у виду профита се пребацује Скупштини града, а онда Скупштина града у ребалансу врати то јавном предузећу, као накнаду, и тако ти грађани сами отплаћају попуст који су добијали пре 2014. године.

Да ли то има смисла? То би имало смисла да су они у међувремену постали богатији, бољестојећи, да им се финансијско стање поправило. На жалост, није. Да ли је или јесте, да ли ће после ове ревизије да буде више или мање грађана којима је потребан попуст, то ћемо да видимо када она буде завршена, али дајте да буде једном завршена. Ево седми пут померамо за шест месеци. Раније сам гласао за, мислећи ваљда ће овај пут успети то да ураде, овај пут нећу да гласам за, јер не верујем да ће ово седмо одлагање за шест месеци бити довољно.