Скупштина града по трећи пут мења локацију за споменик Стефану Немањи.

Расправа поводом осамнаесте тачке дневног реда: 18. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О ПОДИЗАЊУ СПОМЕНИКА СТЕФАНУ НЕМАЊИ; 41. седница, 26. септембар 2017.

Даме и господо одборници и одборнице, стварно не могу да верујем шта чујем. Испада као да је ово први пут да доносимо овакву одлуку. Као да је ово сада нешто ново? Представник предлагача објашњава како је Комисија, на челу са Вучићем, расправљала, а ми смо већ два пута донели одлуку око овог споменика. То је крупна ствар. Ми смо гласали и донели одлуку. Да ли се сећате прошле седнице? Ја сам на прошлој седници говорио дуже него што ћу сада, да није добро решење да овај споменик буде испред Генералштаба. Све сам образложио, објаснио и више од овога што је сада рекао г. Весић, али Вучић је рекао да мора да буде тако и било је тако. Сада опет као – Вучић рекао, мора да буде Савски трг? Чекајте, полако. Хајде да замолимо иницијатора, председника Одбора, господина Вучића, да се смисли, да не бисмо и четврти пут на седници Скупштине Града доносили опет одлуку за неку нову локацију. Значи, донели смо одлуку 28. децембра 2015. године да то буде у парку „Мањеж“, у средини Парка, што је била „супер генијална“ идеја предлагача, па се иницијатор Вучић предомислио. Сада чујемо да је била и једна међуфаза да буде на Славији? Хвала Богу, то нисмо усвојили. Не знам, можда и није лоша идеја? То је исто Немањина улица, можемо уместо фонтане да ставимо споменик, пошто фонтана ионако не ради. Значи, шетамо тог несрећног Светог Симеона овим одлукама више него његове мошти што су премештане. Молим вас, нека се прво саберу они који одлучују, односно човек који одлучује, па онда да донесемо одлуку. Била је одлука: „Рушимо Генералштаб“. Ја сам цитирао прошли пут да је Вучић говорио на ТВ „Хепи“ да ће се срушити Генералштаб и да ће се направити музеј средњовековне Србије на том месту, мада сам ја објашњавао да то није баш добро. Сада чујемо ново „генијално“ решење – музеј средњовековне Србије ће да буде у згради Железничке станице? То не ваља. Какве везе има средовековна Србија са Железничком станицом? Ставите га на Калемегдан, рецимо. Железничка станица је изграђена 1884. године, споменик је културе првог степена. Ту може да буде музеј XIX века, рецимо. Ту може да буде музеј Краљевине, али са Средњим веком се не уклапа. То је друга архитектура и сасвим друга прича. Али, има једна добра ствар у томе. Ако ту буде тај музеј, ваљда ћете да скинете онај несрећни гигантски билборд са те зграде и надам се да неће билборд да стоји и на музеју средњовековне Србије? Нисам знао, овде не пише, али је менаџер сада рекао, да ми сада одлучујемо не само о подизању новог споменика него и уклањању оног Споменика жртвама ратова 90-их година који је сада тамо? Надам се да градски менаџер зна да то није само она плоча транспарентна тамо него је Споменик читав онај Трг и онај део где је мала фонтана и околни делови Трга који су намерно урађени у „кортен“ челику који изгледа као да је зарђао – та рђа представља све оно што су неки оставили после рата. То је решење које је било на конкурсу и победило. Мислим да је то тим г. Тимотијевића, који је професор на Архитектонском факултету. То је Споменик који тамо постоји и тамо је заживео. То се налази испред Дома ратних војних инвалида, Дома у коме се налазе борачке организације и оне из Првог светског рата и ове што негују традиције Другог светског рата и оне што окупљају борце из ратова 90-их, и зато је Споменик испред њих. Сада треба по вама срушити тај Споменик и направити нешто ново? Да ли ће то да буде? Нисам сигуран, јер овде се очигледно ради о људима који, како устану, тако и промене мишљење. Овако се не планира и овако се не ради урбанизам у Граду, да ли то разумете? То је страшно. Један човек устане и сети се – овај споменик ставити у овај парк и Скупштина Града то усвоји. После пар месеци устане и сети се – не, ипак ћу га ставити тамо, Скупштина Града и то усвоји. Па опет… Да ли је то урбанизам? Да ли је то планирање? То је страшно. То Стаљин није тако радио.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Господине Алимпићу, молим Вас немојте тако да причате. Прво, причате ствари које нису тачне и није тачно да се један човек одлучи и тако се поставља. Ви не знате каква је то процедура и ко је предложио и ко се усагласио. Понашајте се нормално, није ово у реду. Имајте мало поштовања.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Добро, можда сам погрешио. Можда Стаљин јесте тако радио. Све у свему, нисам сигуран да је ово последњи пут да одлучујемо и расправљамо о овоме. Ово је крајње неозбиљна процедура кроз коју је Скупштина Града прошла и која ће остати запамћена као неадекватна процедура и не служи на част ни Стефану Немањи, ни онима који су то предложили. Молим вас, додуше више нећете ни бити у прилици, да на овакав начин, овако важне одлуке ова Скупштина више не доноси. Прво седите, договорите се, одлучите и онда их изнесите пред Скупштину. Хвала.