Смањење заштитне зоне водоизворишта Београда

Расправа о Предлогу закључка о давању сагласности на Информацију о потреби задуживања ЈКП „Београдски водовод и канализација“ узимањем кредита код „ЕБРД“ ради реализације инвестиција везаних за комплекс за прераду питке воде „Макиш“ и реконструкцију цевовода сирове воде на десној обали Саве.  15. седница, 2.4.2015.

Дакле, овде имамо један предлог о задуживању који је сасвим оправдан. Значи, гласаћемо за узимање овог кредита. Узима се кредит, узима га Јавно комунално предузеће „Београдски водовод и канализација“ за унапређење рада, значи за изградњу цевовода сирове воде, односно за његову реконструкцију, за рени бунаре. Ово је јако битно за снабдевање Београда водом.

За овакве ствари треба узети кредит и треба се задужити. Али ја само желим да вас подсетим да ми овде слушамо већ годину дана причу типа: „нећемо се више задуживати, нисмо задужили Град, ми нећемо да узимамо кредите“ итд.

Е, па, добро дошли у стварност, у реалност вођења Града. Ево, сад узимате кредит, задужићете се. Богу хвала, није ово ни последњи кредит који ћете узети. За овакве ствари нормално је да се узимају кредити.

Европска банка за обнову и развој која даје кредит за овакве ствари, кредит ће дати под нормалним условима 3,3% годишње, плус шестомесечни еурибор. Значи, улажемо у оно у шта треба да улажемо и грађани ће онда кроз даље своје коришћење чисте воде, плаћањем Водоводу и канализацији да враћају овај кредит.

Добро је да нисте остали при вашим ранијим изјавама и да нисте овај пут рекли: „е, нећемо да узимамо кредит, него ћемо да нађемо приватног партнера да уложи у Београдски водовод“, па ће онда он да узме кредит, па ће на тај кредит онда он још да дода свој профит, па ће онда грађани кроз цену воде да плаћају и профит приватном инвеститору, јер то је то приватно јавно партнерство о коме ћемо на крају крајева имати једну тачку касније да расправљамо.

Ово је добар начин. Ово је прави начин. Значи, Београдски водовод узима кредит, унапређује свој рад и Београд треба да има чисту воду.

Србија није пребогата чистом водом, водом за пиће. Београд има ту срећу да има добру воду за пиће. А зашто, како Београд има добру воду за пиће? Тако што је још пре 50 година када су први рени бунари на десној обали Саве код Макиша, где је сад фабрика воде, кад су бушени, кад су прављени, одређена је заштитна зона водоизворишта.

То је зона где се са Бановог брда и са околних брда слива вода и киша која пада у широко Макишко поље, филтрира се кроз земљу, филтрира се кроз песак, кроз шљунак, кроз наносе које је милионима година правила Сава и онда се из водоносног слоја дреновима извлачи кроз рени бунаре релативно чиста вода. То је она вода коју у Водоводу зову сирова вода, која са релативно малим третманом може бити чиста и одговарајућа за пиће.

Зато је изузетно важна заштита зоне водоизворишта београдског. И Макиш је – сви који су ишли тамо и пролазили тамо знате да тамо нема објеката. Тамо је зелено. И у ескалацијама највеће бесправне градње зона водоизворишта београдског одакле ће наша деца у будућности да пију чисту воду се чува као највеће благо.

Али, шта се сад дешава? Шта се сад догађа? У Извештају о раду Дирекције – о томе ћемо касније да говоримо – стоји на једном месту да је усвојена нова Одлука о зонама водоизворишта. Смањена је зона водоизворишта у Макишу ја мислим за једну трећину. И 1160 хектара заштићене зоне водоизворишта, тајно, да то нико не зна, то није било на Скупштини, одлуке нема, није ни објављена. Значи, Одлука се помиње једино у том Извештају Дирекције. Ја нисам нашао на другом месту. Значи, 1160 хектара заштићене зоне водоизворишта у Макишу хоћете да претворите у индустријску зону, нешто што смо чували деценијама, одакле пијемо чисту воду.

Да ли је у питању лоби произвођача флаширане воде или је у питању некакав грађевински лоби, не знам, али најављена је индустријска зона.

ПРЕДСЕДНИК:

Ради се о акту Министарства, а не Скупштине града.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Најављена је индустријска зона. Ако је и Министарство, знамо и тамо ко је.

ПРЕДСЕДНИК:

Не, али зато нисте добили…

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Господине Никодијевићу, можете да се јавите за реч после. Имате много више времена него ја.

ПРЕДСЕДНИК:

Помажем.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Објављени су интересантни чланци у реномираним нашим новинама. Не помињем оне које не треба помињати – у „Политици“, у „Вечерњим новостима“ о новој индустријској зони.

Значи, чланак од 13. фебруара ове године у „Вечерњим новостима“ каже: „Кинези и Амери граде крај Саве“ – „Београд ће ове године на Чукарици формирати нову индустријску зону величине 1160 хектара. На ово атрактивно парче земље већ су бациле око компаније из Кине и Сједињених Америчких Држава“. Ово је уобичајена прича бла-бла-бла. Па даље: „Према речима градоначелника Синише Малог до краја 2015. године очекује се усвајање планова који ће дефинисати шта може да се гради“ итд. „Према речима Срђана Коларића, председника Општине Чукарица, будућа пословна зона удаљена је само 5 километара од Теразија и на овом потезу уз Савску магистралу већ имамо неопходну инфраструктуру, повезани смо са обилазницом, изградиће се и пристаниште на Сави“ – што би значило врло мало узводно у односу на наше водоизвориште и фабрику воде!?

Даље, каже председник Општине Чукарица: „Тај простор је празан, нема кућа, па немамо ни кога да селимо“. Радује се председник Општине.

Па зашто је празно? Зато што је то заштићена зона водоизворишта. Одатле Београдски водовод узима чисту воду.

И сад је питање, ја вас питам: ко је донео ову Одлуку и на основу чега? Да ли је урађена студија, анализа, да је неко пре погрешио да нама не треба толика зона заштићена око водоизворишта и узводно од рени бунара и од фабрике воде? Да видимо ко је направио ту анализу. Да видимо те професоре, докторе праве, а не као оне друге докторе који су потписали то и рекли: превелика је зона заштите, треба да буде мала. Шта на то каже Београдски водовод и канализација? Шта на то каже Градски секретаријат за заштиту животне средине?

Јуче сам био на 25 година прославе Секретаријата за заштиту животне средине. Сјајни говори! Сјајни говори, заклињање у екологију, чуваћемо, бла-бла-бла, а са друге стране кинеска индустријска зона посред водоизворишта!

Погледајте, ово је мапа из новина. Значи, ово парче овде, не види се добро, преко пута Аде Циганлије, ова црна флека то је 1160 хектара, десет пута веће од Београда на води. Десет пута више потпуно празног зеленог земљишта на коме су генерације пре вас, скупштине пре вас, такође могле да праве индустријску зону и да је продају  уз аргумент:  „супер, не морамо никог да расељавамо“.

Људи, одатле ми пијемо воду и наша деца.

Значи, инсистирам, нека се то води као одборничко питање, да ова Скупштина града добије студију, анализу у којој пише да ових 1160 хектара може да буде индустријска зона. Каква индустријска зона? Је л’ као оно у Баричу што је индустријска зона? Кинези да праве индустријску зону? Па они су своју сопствену земљу уништили са тим зонама и сад ће овде да праве нешто.

Значи, зашто ми уопште узимамо кредит сад и реконструишемо рени бунаре и цевовод сирове воде, ако ћемо ту воду изнад одмах да загадимо, па ће нам долазити изливна вода из индустријске зоне у рени бунаре.

Ово треба да се ради, кредит треба да се узме. Тако се то иначе ради без уплита приватних инвеститора, без продаје нашег водовода приватницима, али не само водовод, људи, и извориште воде не треба да продајемо на овај начин.

На Чукарици уопште не треба та индустријска зона. На Чукарици имате обилазницу од Остружничког моста до Железника, од Железника до Ибарске магистрале, значи која пролази кроз њиве лево и десно је празно, значи ту можемо да правимо индустријску зону. Кад идете Ибарском магистралом од  Жаркова према југу с леве стране је Раковица, ту имате још и изграђено, на десној страни није изграђено. Ту можемо да правимо индустријску зону. Па ако има тих Кинеза и тих других, немојте у зони водоизворишта да правите индустријску зону. Правите поред Ибарске магистрале, правите поред обилазнице ако уопште имате некакве инвеститоре.

Ја се надам да је ово било довољно и да је било јасно. Молим одборнике заиста да овај пут, кад су ове ствари у питању – безбедност пијаће воде за будуће генерације, да пусте сад то да ли сам ја из ове странке, да ли сте ви из неке друге странке. Овде се заиста ради о будућности – 50 година је то водоизвориште чувано и сада то претворити у индустријску зону, то је злочин, еколошки злочин и велика опасност. И то мора да буде спречено.