Смеју ли контролори да легитимишу грађане и да уручују прекршајне налоге?

Расправа поводом тачке Дневног реда:  15. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О ЈАВНОМ ЛИНИЈСКОМ ПРЕВОЗУ ПУТНИКА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА. 33. седница, 8. септембар 2016.

Дакле, када говоримо о овим изменама и допунама одлуке о јавном линијском превозу, наравно да мора да буде наплате карата, наплате вожње. Добро је што се коначно сви слажемо да то мора да се плаћа. Као што мислим да се сада слажемо да овај Бусплус систем није лош систем. Он је добар, модеран, имате картицу, примакнете картицу, то је све у реду. Чињеница је да је у некој тамо предизборној кампањи, сада већ томе има 4, 5 година, опозиција тадашња а садашња власт, критиковала тај систем и утицала доста на његову велику непопуларност, што свакако има и утицаја на то да грађани нерадо плаћају превоз. Али је тачно и то да они нерадо плаћају превоз зато што једноставно немају пара и што су осиромашени. Вероватно је да не би радо плаћали, без обзира који је систем у питању. Да ли имате папирну карту „пантљичару“ па је убаците тамо у апарат, што је величано као фантастичан систем који не треба мењати, или овај сад електронски систем, своди се на исто.

Господин Митровић је у уводном излагању реплицирао на нешто што сам ја говорио на некој од ранијих седница то није лоше, и мени одговара да можемо из седнице у седницу да разјашњавамо спорна питања. Овде конкретно, оно што смо чули од представника предлагача је, да се сада у изменама ове одлуке, онај рок од 5 година, практично укида, односно продужава се на 10 година. Али, остаје чињеница да ми то радимо ретроактивно. Већ је додељена, незаконито, том конзорцијуму, приватној фирми концесија за јавни превоз на десет година, а не на пет као што је било одређено у важећој одлуци, тако да је чињеница да се то ради касно и ретроактивно и на то сам ја и ставио примедбу, јер је наравно у питању веома велики посао који носи са собом велику суму новца, тако да грешке не би смеле никако да се догађају.

У овој измени одлуке о јавном линијском превозу путника, претходни говорници су доста своју пажњу усмерили на ове измене које се тичу Беовоза. То што је предложено јесте један од начина да се тај проблем реши. Дакле, да се на станицама Беовоза путници валидирају већ на самом улазу у станицу. То је систем који функционише у другим градовима и мислим да је добар и верујем да ће и код нас нормално функционисати. Али, ту се сада, да би се додало у тексту тај улазак у резервисани простор, да би се он додао овом уласку у возило што је раније писало, у члану 6. стоји да је путник дужан да бесконтактну смарт картицу валидира при уласку у возило и при уласку у резервисани простор. Касније, у члану 7. се наводи да, уколико се у поступку провере утврди да није извршена валидација смарт картице која гласи на име, на којој је уписана допуна за текући месец, иако је путник платио превоз, контролор ће смарт картицу блокирати и дати упутства како да се деблокира касније. Овде се сад отвара важно питање опет. Није сасвим јасно да ли се ово валидирање картица које гласе на име и то су оне практично, картице за запослене за разне категорије путника, валидирају само једном на почетку месеца или приликом сваког уласка у возило, односно приликом сваког уласка у резервисани простор? Ако је сад у питању ово друго, а тако пише, ако тумачимо оно што пише, онда ће то значити велику промену у начину коришћења градског превоза, дакле, путници ће морати да се валидирају иако имају месечну карту, приликом сваког улажења у возило, односно у резервисан простор. Мислим да то треба појаснити, јер је добро да у Одлуци стоји онако како ће се заиста у пракси и на терену примењивати, да не буде могућности неког другачијег тумачења.

Имамо сада једну такође веома интересантну реченицу и то у члану 7. не знам тачно који је то став да не бројим, али он гласи: „Уколико путник не поседује важећу карту и не жели да купи посебну карту, дужан је да контролору или овлашћеном лицу пружи податке о свом идентитету“. То пише овде у овој Одлуци, али ја могу одмах да вам кажем да није дужан. Значи ни један грађанин није дужан да се легитимише нити може да га легитимише баш било које овлашћено лице. Не знам шта то значи сада у овој одлуци „овлашћено лице“? Ко овлашћује то лице? Па то можемо да будемо и ми одборници, да нас овластите овде, али нити контролор, нити ово ваше „овлашћено лице“ не спадају у заиста овлашћена лица за легитимисање. Овлашћено лице које може да легитимише грађане је полицајац по Закону о полицији и комунални полицајац по Закону о комуналној полицији. Значи, нека друга овлашћена лица која хоћете ви да овластите, као они контролори, не могу да на тај начин легитимишу грађане, нити су грађани дужни да им се легитимишу. Односно сад кад усвојимо ову Одлуку писаће да грађани јесу дужни по њој, али онда ова Одлука није у складу са Законом, а тиме ни у складу са Уставом и мислим да ми немамо права да својом одлуком мењамо закон, и да овлашћења која су законом стриктно дата само полицајцима и комуналним полицајцима, преносимо сада на нека друга лица, на пример на контролоре, конкретно контролоре Апекса.

Ту сада има још једна измена, коју нико није ни поменуо, ни о њој дискутовао, иако је јако важна, и за коју ја мислим да је суштинска у овој промени постојеће градске Одлуке, а то је практично увођење праксе да контролор, односно „овлашћено лице“, што ја опет не знам ко су та лица? Возачи? Ако није контролор… Да он сада грађанину… не бих рекао, а и не пише издаје, јер то опет није могуће по закону, него „уручује“ прекршајни налог. Значи, по Закону о прекршајима, прекршајни налог може да изда и да уручи само полицајац и комунални полицајац. У ранијој Одлуци, коју смо усвојили прошле године, у члану 10. стајало је дакле да, „прекршајни налог издаје комунални полицајац у складу са Законом“. И то је то. Сада је тај члан 10. промењен, и тај став сада гласи да „прекршајни налог уручује контролор“!? Сад овде чак и нема тог „овлашћеног лица“ из претходних чланова него само пише контролор. Ово јесте једна од тема о којој може да се дискутује, мислим да ће се дискутовати, јер је овде примењен један трик, како да комунални полицајац не буде присутан, и да уопште не контактира са грађанином а да му напише прекршајни налог? Тако што ће контролор, односно „овлашћено лице“, да има код себе апарат дигитални неки, нешто попут мобилног телефона, повезано на интернет, што ће вероватно, (било би добро да онда бар због тога сви аутобуси имају најзад тај Wi-fi, а углавном га немају), и да контролор, односно овлашћено лице практично укуца податке тог грађанина који је пре тога наводно дужан да му се легитимише, а ја тврдим да по закону није, а онда преко интернета или мобилне везе ти подаци одлазе у седиште Комуналне полиције, или у неки центар, где комунални полицајац потпуно издвојен, отуђен од тог догађаја седи за компјутером и пише прекршајни налог, чиме уопште не зна шта се заиста дешава, да ли је тај грађанин са картом, без карте, значи комунални полицајац једноставно формално, а можда и сам софтвер пише те прекршајне налоге, које затим по члану 10. не уручује овлашћено лице, јер се овлашћено лице сада у том члану више и не помиње, него контролор дакле, уручује тај прекршајни налог. Пошто, наравно, нема присутних комуналних полицајаца да потпишу прекршајни налог он је потписан електронски. Али, пошто електронски потпис важи за електронске документе и не види се на папирном документу, он сада штампа на том свом… некој као фискалној каси или како ће већ да изгледа тај апарат, он штампа прекршајни налог на коме нема потписа, потпис је у ствари електронски, остаје у клауду, не знам сад како то, а грађанин треба да по том прекршајном налогу, који му је издао комунални полицајац, кога он није ни видео, са потписом кога такође не може да види, мора да плати ту казну?! Кажем, овде је направљена једна правна гимнастика. Ваши правници ће ми вероватно рећи да то тако може и да је то све у реду, али ја мислим да је то једно заобилажење суштине закона. Суштина закона је да комунални полицајац може да вам изда прекршајни налог на лицу места, не мора да се води прекршајни поступак, а неко друго овлашћено лице неком одлуком градском овлашћено, или неком нашом вољом овлашћено, то не би могло ни смело да ради. Дакле, видим овде сада једну нову праксу која може бити проблематична из угла грађана и мислим да ово није у реду. Односно… не знам, радије ћу саслушати одговор представника предлагача, па да покуша да ме убеди у супротно, да је ово све у складу са законом и да је то у реду и да је то даљинско изрицање прекршајног налога, у ствари исто као да сте ви ту, али ја то не знам, ја то не могу да прихватим. То би сад значило да ја могу преко мобилног телефона да се чујем са неким судијом, па да он овде донесе неку пресуду, али ту се углавном тражи и неки лични контакт. Мислим, терају вас, морате да дођете на суд, не можете електронски да се браните, морате да дођете, па ваљда то важи и у супротном правцу. Ја рекох, да спасим душу, видећемо шта ће да буде кад то почне да се примењује и да ли ће то моћи да функционише и како ће да функционише, али видим да проблем постоји.