Треба ли мењати имена улицама у центру града?

Обједињена расправа поводом тачака 7. до 11.  Дневног реда – имена улица и споменици.

  1. ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ДОДЕЛИ НАЗИВА УЛИЦА И ПАРКОВА:
  • улица на територији градске општине Врачар –Улица Николаја Хартвига
  • улица на територији градске општине Врачар – Улица Светозара Глигорића
  • улица на територији градске општине Савски венац – Улица Михаила Мике Јанковића
  • улица на територији градске општине Стари град –Улица Вука Бојовића
  • улица на територији градске општине Стари град – Улица Милана Кашанина
  • улица на територији градске општине Чукарица – Улица Оливере Марковић
  • улица на територији градске општине Чукарица – Улица Живана Сарамандића
  • парк на територији градске општине Савски венац – Парк Гаврила Принципа
  • парк на територији градске општине Стари град – Парк Александров
  1. ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА О ИЗМЕНИ РЕШЕЊА О ПРОМЕНИ НАЗИВА УЛИЦА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДСКИХ ОПШТИНА ВОЖДОВАЦ, НОВИ БЕОГРАД, ЧУКАРИЦА
  2. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О ПОДИЗАЊУ И ОДРЖАВАЊУ СПОМЕНИКА И СКУЛПТУРНИХ ДЕЛА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА
  3. ПРЕДЛОЗИ ОДЛУКА О ПОДИЗАЊУ СПОМЕНИКА
  • Јурију Алексејевичу Гагарину
  • Јаношу Хуњадију
  1. ПРЕДЛОЗИ РЕШЕЊА О ОБРАЗОВАЊУ ОДБОРА ЗА ПОДИЗАЊЕ СПОМЕНИКА
  • Јурију Алексејевичу Гагарину
  • Јаношу Хуњадију, 38. седница, 20. април 2017.

Даме и господо градски одборници, имамо данас на дневном реду промене имена неколико улица, два парка и одлуку о подизању два споменика. Председница Комисије за споменике и називе тргова и улица, госпођа Јасмина Митровић Марић је, као и обично, на веома добар начин образложила ове одлуке, упознала нас са разлозима, са личностима које треба да понесу имена улица и ових паркова и којима треба подићи ове споменике. Ја мислим да је то све неспорно. Оно због чега сам се ја јавио за реч је више једна принципијелна ствар. О томе сам имао прилику и раније да говорим, када смо мењали нека имена улица. То је, једноставно, један манир, један процес, који и овај сазив Скупштине града ради, и то видим интензивно, а то је да уместо да радимо оно што је и госпођа Јасмина рекла, да дајемо имена улицама које имена немају, које се зову – „Нова“, „Прилаз“, „Прва“, „Друга“, „Трећа“… – ми и даље упорно мењамо имена постојећих улица, улица које имају и које носе своја имена деценијама, неке од ових улица чије име ћемо променити, и по сто година носе то име и сад га ми мењамо. Неспорно је да сви ови људи, који су предвиђени да се по њима назове улица, треба да добију своју улицу. Исто тако, апелујем и на Комисију и на Скупштину града, да поведемо рачуна о томе да, као што смо чули и од председнице Комисије, постоји још велики број људи који су врло заслужни, који заслужују да добију улице. Ја мислим да на том тзв. „резервном списку“ назива улица које чекају на ред, има већ на стотине предлога и нови предлози стално пристижу. Ако то будемо радили на овај начин, да мењамо постојећа имена, па нека променимо за неколико година и по два-три пута, као што смо имали прилику да видимо на прошлим заседањима, то ће направити проблеме грађанима Београда. Са сваком овом променом они морају да мењају личне податке, мења се њихова адреса, што представља проблем, трошак, и, на крају крајева, за јавна предузећа, за ватрогасце, за пошту, за све, све се то мења. Оно што је потребно, што је неопходно, због чега улице и имају име, јесте да га имају. Постоје стотине улица у Београду које немају име. Ја потпуно разумем, био сам ја у ранијем мандату члан те Комисије, знам да сваки предлагач, са врло добром аргументацијом, жели да тај кога он предлаже добије улицу баш на Врачару, и баш у Старом граду, и баш у кругу двојке. Али, ту су улице именоване пре сто и више година и не морамо их даље мењати. У претходној групи тачака смо имали, као један пример, тачку број 6, Урбанистички план једног дела општине Звездара. Приметио сам списак улица које су обухваћене тим Планом, то су стране 15-19 у тексту тог плана. Те улице се зову – Нова прва, Нова седма, Нова двадесета, Орловска први део, Нова петнаести део, шеснаести део, Комунална стаза 2, Комунална стаза 3. Оваквих улица има на стотине у Београду. Дајте да их именујемо. Оне стоје неименоване, људи не могу да добију пошту, не може да их нађе хитна помоћ, а ми стално мењамо један мали круг улица и гледамо коју ћемо улицу да укинемо, да ли је овај Хрват, да ли је овај онај итд., да бисмо дали ту улицу некоме другоме. То, једноставно, није добар начин.

Што се тиче споменика Сибињанин Јанку, који свакако треба да има споменик у Београду, и одавно је требало да има споменик у Београду, ако ништа, оно због те херојске битке 1456. године и одбране Београда и због чињенице да је он на крају и умро на територији Београда, у Земуну, и колико видим из овога, ту ће му и бити подигнут споменик, мада мислим да је захтев и предлог мађарске стране, мађарске амбасаде био да то буде на Калемегдану, где се одвијала битка и где већ постоји спомен обележје тој бици. Сад ви више немате времена, али, не би било лоше да имамо неку информацију, пошто се свашта причало, о томе какав је споменик у питању. Ја сам чуо, а и на састанку код господина Никодијевића где су били шефови одборничких група, помињало се да тај споменик треба да буде неки коњаник, који би био у некој цркви, па би изнад њега било неко звоно, неки необични предлози. Не би било лоше да ми не дамо бланко неко одобрење, већ да то буде споменик који је примерен граду Београду и примерен тој локацији. Колико сам разумео, то је у Земуну, у близини Дунава. Требало би ипак да се пажљиво размисли о томе – црква, звоно, коњаник? Толико сам имао, хвала.

* * * * * *

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Имам реплику на излагање председника.

ПРЕДСЕДНИК:

Не постоји реплика на излагање председника, који даје коментар.

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Не би требало председник да даје излагање са места, а Ви дајете.

ПРЕДСЕДНИК:

Господине Алимпићу, председник има право да прокоментарише излагање сваког одборника.

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Прокоментарисали сте на веома ружан начин, који ми даје право на реплику.

ПРЕДСЕДНИК:

Да ли је био истинит?

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Није.

ПРЕДСЕДНИК:

Хоћете ли ми рећи да ли постоји Улица Киселе воде? Да ли сте узели улицу Маршалу Титу? Реплицирајте.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Прво, Улица Киселе воде је добила име по братској општини Општине Звездара. То је општина у Скопљу, зове се општина Киселе воде. Тамо има Звездарска улица, а овде има Улица Киселе воде. То није та кисела вода на коју Ви мислите, него је то Општина. Титова улица још постоји у Железнику, постоји Маршала Тита код Ада Хује у продужетку Вишњичке, још једна у Болечу, једна у Лештанима, остало их је још доста… Које је било друго питање?

ПРЕДСЕДНИК:

Објасните ми Улица Поенкареова, уместо Ђуре Ђаковића? Други део Улице Ђуре Ђаковића се зове Поенкареова.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Поенкаре је човек који заслужује улицу.

ПРЕДСЕДНИК:

А Ђура Ђаковић није?

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Председниче, имам кратко време за реплику, немојте ме задржавати. Господине председниче, Ви сте рекли да је у време, када сам ја био члан те Комисије, дошло до промена назива извесних улица, што није баш тачно. То је било раније, чак су те промене улица, на које Ви мислите, обављене у време када је СПС био на власти.

ПРЕДСЕДНИК:

Није истина.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Шта се у Београду десило, ја мислим да сви знају. Године 1944., када су комунисти дошли на власт, после револуције која је била у оквиру Другог светског рата и ослобођења од немачких окупатора, они су променили имена готово свих улица у центру града. Стотине улица су у врло кратком року добиле нека нова имена, прилагођена том новом комунистичком систему и идеологији. Када је, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, тај систем отишао у историју, значи, то је почело још 1991, 1992. године, тим улицама је започет процес враћања имена, које су оне имале пре 1944. и 1945. године. То није промена улица, то је једноставно исправка неправде, враћање имена, нешто што се десило и у другим градовима, од Москве па у свим тим бившим комунистичким земљама. Дакле, то је потпуно друга ствар – враћање старих имена. Ово што ви сада радите, да та стара имена, која имају век и по, два века, мењате, зато што… Ја не знам да ли ви схватате и чујете себе шта овде кажете: „Овча и Борча нису достојне да неки човек по њима носи име“. Значи, те улице никада неће добити име, или, ако некоме и дате име у Борчи, а ја мислим да то уопште није лоше, јер би била част свакоме да има име у Борчи, испада да тај човек ништа не вреди, да сте ви њега, у ствари, понизили. Некада је улица у којој ја живим била далека периферија, сада више није. То се мења.