У плану квалитета ваздуха у Београду не анализира се утицај планиране спалионице смећа на Цераку.

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ПЛАНА КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У АГЛОМЕРАЦИЈИ БЕОГРАД. 27. седница, 8. фебруар 2016.

Даме и господо,

Овај План квалитета ваздуха у агломерацији Београд је још један у низу стратешких докумената које Скупштина града усваја. Квалитетан стратешки документ као и остали који нам долазе из овог Секретаријата за заштиту животне средине. Веома је важна тема какав ћемо ваздух дисати и какав ће бити квалитет ваздуха који грађани Београда дишу у наредном периоду.

Овај сам назив, дакле ова агломерација у ствари подразумева нешто доста шире од територије Београда, дакле колико сам ја разумео из текста, не односи се само на градске и приградске општине у Београду, већ и на то шире метрополитенско подручје Београда, што је јако важно. Панчево, Пећинци, Уб, Смедерево…, значи и општине које нису том територијалном поделом, које не припадају граду Београду али ваздух не зна за наше територијалне поделе на градове и општине и јако је битно да План обухвати и један број тих околних општина и градова, јер то све заједно има изузетно велики утицај и План је тако и направљен.

Он подразумева велики број мера које у наредном периоду град Београд, градска комунална предузећа, градске службе треба да примене да би ваздух који дишемо био квалитетнији и међу тим мерама пронашао сам једну која ми је деловала прилично интересантно. То се налази на странама 58. и 59. поглавље 6. тачка 1. Дугорочне мере у области саобраћајне инфраструктуре. Овде се наиме потпуно недвосмислено и јасно дефинише будуће опредељење града Београда ка „постепеном увођењу мреже савременог градског шинског система, типа ЛРТ“ и онда доле стоји објашњење да је ЛРТ, лајт реил систем, или лако шински систем.

Даље на 59. страни се дефинише дакле, шта је то лаки шински систем, који остварује превоз итд. да ослобађа део градског простора, делом га користи. Ово је била до сада једна битна дилема и битно питање на које смо у претходном сазиву Скупштине града, односно у претходних неколико сазива посветили доста јалових сати дискусије. А главна дилема је била да ли треба ићи на оно што је Београду потребно и на оно што наука показује као најоптималније, а то је ЛРТ – лаки шински систем или тзв. лаки метро или тешки метро, скроз подземни, скупљи, за који су се залагали наши коалициони партнери ДСС, наравно у време када нису били самостални, сад кад су „самостални“, очигледно да се више не питају. Они су заправо били главна сметња овог опредељења ка оваквом модерном шинском систему. Биће ми велико задовољство да их видим како гласају за ову одлуку и како прихватају да је то будућност метро система у Београду и као у претходној тачки у којој сам дискутовао, драго ми је да моји бивши, наши бивши коалициони партнери данас имају другачије односе са својим коалиционим партнерима и да су наишли на коалиционог партнера који уме  да их приведе добрим и правим решењима за град Београд.

Дакле, страна 58. и 59. потпуно јасна за будућност превоза у Београду ЛРТ. (Председник Скупштине нешто добацује, не разуме се…) Ако сам нешто прекршио Пословник ви ме прекините, опомените ме, а  немојте да учествујете у дискусији  са мном.

ПРЕДСЕДНИК:

Људски вас молим да се концентришете на своју политику.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ја говорим о тексту овде, конкретно  сам се зауставио на страни 58. и 59. Значи, већ сам похвалио План, он је добро, професионално урађен, пажљиво сам га прочитао, предвиђене су многе мере, дај боже да се остваре, које ће заиста поправити квалитет ваздуха у Београду у некој будућности, усаглашене су са свим европским стандардима. Кажем опет и ово увођење лаке железнице је нешто за шта сам се раније залагао, али постоји један разлог због кога ипак не могу да гласам за овај План, овако како је предвиђен. А то је чињеница да он није до краја истражио ту непосредну будућност града Београда и све утицаје до којих може доћи по питању квалитета ваздуха који дишемо.

Конкретно мислим на нашу одлуку из прошле године, то је одлука од 16. јула прошле године, када смо донели Одлуку о јавно приватном партнерству за третман комуналног отпада и у оквиру те одлуке коју је Скупштина града донела предвиђено је да се у Топлани Церак изгради постројење за спаљивање отпада са Винче. Тај отпад ће бити у облику тзв. РДФ, значи отпад који је произашао из смећа и то ће бити спаљивано у тој спалионици, коришћено као гориво за грејање и предвиђено је том одлуком коју је Скупштина усвојила и за производњу струје. Али тога овде нема.

Значи, апсолутно у овом Плану није анализиран евентуални утицај те спалионице, евентуални утицај, значи шта све садржи дим, шта све може да доспе у ваздух приликом спаљивања тог РДФ горива произашлог из смећа, из отпада и мислим да без те анализе утицаја тога што смо ми као Скупштина дефинитивно усвојили (без обзира како је ко гласао) и што би требало онда да се и оствари, уколико се одлуке ове Скупштине остварују.

Без тога овај План је заправо промашен, односно он не даје праву слику будућности квалитета ваздуха у Београду. Та анализа би као једно посебно поглавље била неопходна, нарочито имајући у виду позицију Топлане Церак, која се налази на брду, на коме је прилично изражено дување ветрова, који разносе даље тај дим, практично по читавој агломерацији. И значи једна анализа утицаја таквог пројекта спаљивања отпада на тој локацији би по мени била неизбежно потребан део којим треба допунити овај План.

И из тог разлога ћу бити уздржан. Надам се да ће у неком наредном периоду План бити допуњен и том анализом, да би смо имали целовиту слику. Хвала.