Укидање основне школе Стари град, вређање и сукоб одборника.

Расправа поводом двадесете тачке Дневног реда: 20. ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О УКИДАЊУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „СТАРИ ГРАД“, НА ОПШТИНИ СТАРИ ГРАД. 39. седница, 15. јун 2017.

Даме и господо, данас усвајамо једну одлуку која је тешка, коју није лако донети. Одлука о укидању једне основне школе која има своју традицију, која дуго постоји, која је значајна за један крај Града, за тај крај Дорћола. И мени је јасно да та одлука није ни медијски, ни политички добро припремљена. Јутрос, на јутарњем програму имао сам прилику да видим и директно укључење из Основне школе „Стари град“, у коме уопште није поменуто да се та школа гаси. Они то можда и не знају да је то данас на дневном реду, а сазнаће када стигне „Службени лист“. Најављивано је укидање ове школе још и раније. Припремана је ова одлука и раније, није нова. Вероватно се многи од вас сећају и реакције родитеља, станара и запослених у тој школи и протеста који су они организовали, па је то све одложено. Али, та прича о томе да ће школа бити затворена – сасвим је логично да то одвраћа родитеље да упишу децу у ту школу. Онда опет затворимо круг и после неколико месеци кажемо: „Мало се деце уписало па зато затварамо“. Не, мало се деце уписало зато што сте најавили да ћете да је затварате.

ПРЕДСЕДНИК:

Немој тако да говориш.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Да је постојала воља да се сачува та школа, то је могло да се уради. Није коректно уводити у ову причу Спортску гимназију. Какве везе има једна основна школа са Спортском гимназијом? То што ви имате намеру да искористите зграду, у договору са Министарством, то је друго питање. Питање је шта ће бити, а колико ја видим, у овој Одлици се та школа практично уједињава са Основном школом „Скадарлија“. Постоји проблем за децу, нарочито млађу, да прелазе улицу и да иду у Основну школу „Скадарлија“. То је можда демагогија по вама, али ја мислим да је то озбиљан проблем. Председниче, реците да ми не добацују, јер ме прекидају.

ПРЕДСЕДНИК:

Молим све одборнике да се чујемо и да не ометате г. Алимпића. Господине Гак, Вас молим да запишете и у завршној речи дате одговоре на питање колико се деце уписало у задњих 10 година у ту школу, по свакој години и да ли то има везе са овим што Алимпић прича, да бисмо добили целокупну слику. Вас молим да не будете злонамерни и да причате само о школи „Стари град“ и „Скадарлија“, већ имате и „Влада Аксентијевић“, школу која је ту и ближа и да престанете да измишљате неке саобраћајце који не постоје. Основне школе немају саобраћајце. Молим вас да се сви држимо истине. Изволите, наставите.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Не разумем Вас. Какви саобраћајци? Ви на лицу места, са свог места, у сред моје дискусије одговарате на моју дискусију?

ПРЕДСЕДНИК:

Живим у том крају и знам.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Стварно не разумем, Ви мени упадате у реч и одмах одговарате на моју дискусију. Интервенишете како Скупштина треба да гласа?

ПРЕДСЕДНИК:

Никако.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Не знам због чега Вас ово што ја говорим толико погађа? Не треба олако затварати школу. Треба наћи начина да школе функционишу и раде и да у њих буде уписано што више деце. Школе не треба затварати, а нарочито не са образложењем које смо чули од секретара, које је било врло јасно, да је то „финансијски исплативо“. То није добро образложење. То никако није добро решење. Да је ту градски менаџер рекао би нам како се „гради више него икада“, како „има кранова и не може небо да се види“. Саградите ту спортску гимназију, али немојте укидати основне школе са таквим образложењем. Господин Весић сада није ту, али малопре је рекао, „док смо ми овде на овим функцијама биће то и то“. Знате шта, када градоначелник поднесе оставку, онда и његов помоћник менаџер Весић нема више ту функцију.

ПРЕДСЕДНИК:

Рекао је – док је ту.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Још најдуже јули и август и он више неће бити ту.

ПРЕДСЕДНИК:

Немојте, после су Вам криви одборници што реагују а Ви се бавите шпекулацијама. (Чује се увредљиво добацивање са места).

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Зашто ви добацујете са места, изађите па реците, нисмо ми у ходнику да тако разговарамо.

ПРЕДСЕДНИК:

Било је све у добром тону. Има и г. Алимпић право да се не слаже. Изволите, а ми ћемо после да Вам одговоримо.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Добро сте рекли. Не слажем се и нисам једини који се не слажем, препуштам реч осталима. Гласаћу против ове одлуке. Није добра одлука, није промишљена одлука. Није са родитељима, станарима тог краја и са запосленима на добар начин договорена и припремљена и зато сам против ове одлуке.

* * *

Одборник Владимир Орлић током свог говора неколико пута упућује директне личне увреде одборницима ДС а посебно Зорану Алимпићу користећи реч „гуланфер“ чак 5 пута. Председавајућа га не опомиње и не реагује.

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Што га не зауставите, шта чекате?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Господине Алимпићу, срам Вас било, ја крећем да га опомињем, а Ви вичете и тако се понашате према мени. Ја крећем да га опоменем, а Ви урлате. Срам Вас било. Ово је потпуно непримерено понашање. Ја сам управо кренула да га зауставим, а Ви скачете. Да ли сте свесни како се понашате?

ВЛАДИМИР ОРЛИЋ:

Агресивно и бахато.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Ја Вас молим да се смирите. Ово је потпуно непоштовање и ја сам Вашим понашањем шокирана, да се тако опходите према мени, не само као према особи која је овде испред Скупштине града, већ и као жени.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Не поштујете ни Ви мене.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Ја Вас поштујем од почетка. Кренула сам да га упозорим, а Ви скачете. Могли сте да приђете и да ме упозорите, уколико видите да не реагујем, а кренула сам да реагујем.

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Вама свака част, ето, упозорили сте га.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Молим Вас, господине Орлићу, без вређања. Ми се не водимо таквим манирима, таквим понашањем. Ја Вас молим да се вратите на тачку дневног реда, или ћу бити приморана да Вас замолим да се вратите на место.

ВЛАДИМИР ОРЛИЋ:

Никаквих проблема нема, и ја кажем – свака част. Ви сте потпуно у праву што опомињете кабадахије и силеџије.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Колега Орлићу, ја Вас молим да се држите дневног реда и да водите рачуна о изразима које употребљавате.

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Тражим реч, реплика, односно повреда Пословника.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Који члан? Повреда Пословника, изволите.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Нећу рекламирати повреду Пословника. У реду је, прихватам да нисте повредили Пословник иако сте касно реаговали. Хоћу њему да одговорим.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Ја никога не желим да повредим. Ви сте рекли – повреда Пословника. Питала сам Вас који члан и ви сте рекли који је члан. Изволите, имате реч.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Променио сам, рекао сам да се јављам за реплику.

ВЛАДИМИР ОРЛИЋ (с места):

По чему је добио реч?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Немате право да мењате у реплику. Молим вас одборници, да покажемо мало поштовања према колегама одборницима, ако они нису у стању да то ураде и да саслушамо одборника шта има да каже, па ћемо да одлучимо.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Одборник има да каже следеће: Господин Орлић изгледа мисли да је ово републички парламент или не знам шта је и које је ово место.

(Орлић наставља са личним увредама добацујући са места).

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Хоћеш ли ћутати, бре?

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Господине Алимпићу, мир.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Ако ме овај човек још једном назове гуланфером, кабадахијом… Немој то да понављаш. Шест пута понављаш – гуланфер, битанго, кабадахијо. Желиш да ме испровоцираш.

(Сви говоре у глас и настаје метеж)

ПРЕДСЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Ја ћу прекинути рад не будете ли се довели у ред. (Одборник Алимпић демонстративно креће према одборничкој групи Српске напредне странке где се одвија вербални сукоб и настаје метеж)

ПРЕДСЕДАВАЈУЋА АНДРЕА РАДУЛОВИЋ:

Прекидам седницу на пет минута.

(СЕДНИЦА ЈЕ ПРЕКИНУТА У 14,27 ЧАСОВА)

(НАСТАВАК РАДА ПОСЛЕ ПАУЗЕ У 15,10 ЧАСОВА)

* * *

ЗОРАН АЛИМПИЋ (с места):

Тражим реч, повреда Пословника. Члан 91, 103, 100. Члан 91. је јасан – уколико се одборник увредљиво изјасни о другом одборнику, има право на реплику. Ја сам реплику тражио због увредљивих израза. Члан 90. каже да су одборници дужни да се обраћају једни другима са уважавањем, да није дозвољено коришћење увредљивих израза. Зашто постоји члан 90? Зашто није дозвољено коришћење увредљивих израза? Управо због оваквих ситуација. Дужност је председавајућег, председника Скупштине, заменика, да реагују, а ја се Вама извињавам, нисам се на Вас љутио али љутио сам се на човека који ме је вређао на личној основи, који је угрозио мој морални интегритет. Он је цитирао члан 103. али је цитирао само „физички интегритет“ али је заборавио да ту пише „угрожава физички или морални интегритет“. Дакле, то је изједначено. Морам да вам кажем да се ово заиста није догађало раније на овој Скупштини, а ја сам преко 20 година одборник, да одборник лично, гледајући у очи, прозива одборнике увредљивим изразима, као што су „гуланфер“, „кабадахија“, „битанга“ и то не једном него понавља други пут, трећи пут, пети пут понавља те речи чекајући реакцију. Ако не дочека реакцију председавајућег, наравно да ће дочекати реакцију одборника. Шта ми одборници у тој ситуацији треба да радимо? Шта би било ко од вас у тој ситуацији радио? Да ли би гледао у земљу и пустио да га неко толико млађи од њега вређа на личној основи и назива увредљивим изразима? Ја нисам такав човек, одмах да вам кажем. Ја то не могу да дозволим, али поштујем право председавајућег да он буде тај који то ради. Међутим, повређен је Пословник и због тога је дошло до овога до чега је дошло. Ја се извињавам вама председниче и извињавам се заменици, која је водила седницу, због своје реакције. Не бих тако реаговао да није дозвољено да се мој интегритет, упорно понављајући, вређа јер тај који је то радио желео је да изазове ту реакцију и успео је.