Укидање забране продаје алкохола у продавницама после 22 сата.

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О РАДНОМ ВРЕМЕНУ ЗАНАТСТВА И ТРГОВИНЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА. 26. седница, 28. децембар 2015.

Даме и господо јавио сам се по овој тачци јер ово није безначајна тачка нити безначајна Одлука, ово је Одлука која је у ранијем периоду изазивала солидно и велико интересовање јавности. Претпостављам да ће изазвати и сада. Ради се о нечему о чему ја желим да говорим, мада, осим тога, има овде и неких других мање важних одлука. Ради се о укидању забране продаје алкохола и како овде пише пиротехничких средстава али, пре свега је ту битан јел’ да, алкохол од 22 часа до 6 ујутру. Та забрана је важила за продавнице, за киоске, за самопослуге. Она, наравно, није важила за угоститељске објекте. Људи могу у угоститељском објекту слободно да пију алкохол докле год тај угоститељски  објекат легално ради. Оно што овде у образложењу није баш потпуно објашњено јесте да, иако ми сада овде укидамо одлуку – ту из 2013. године, која је донета средином 2013. године, том периоду од средине 2013. године до сада претходио је још један период у коме је та Одлука важила. Та одлука је први пут уведена 11. фебруара 2011. године и важила је до негде 2. новембра 2012. године када је објављена одлука Уставног суда по коме та Одлука није била у складу са Уставом односно у складу са Законом те је она тад престала да важи. И сад, оно што су тада многи мислили је да је Уставни суд прогласио неуставном забрану продаје алкохола у малопродајним објектима. То није било тачно, Уставни суд није то оспорио. Оспорио је право локалне самоуправе, право Скупштине града и Скупштине општине да у својој одлуци о радном времену прописује и ограничи врсту производа која се може продавати.

Значи, тако да је после тога, ја мислим и на иницијативу Скупштине града Београда дошло до промене Закона о трговини и том променом је прописано да Јединица локалне самоуправе може да доноси овакву одлуку, дакле да време продаје појединих врста роба чија употреба може да утиче на јавни ред и мир буде ограничено и онда је град Београд дакле то поново и урадио. Наравно, то је једна, што би неки волели да кажу, непопуларна мера, једна контраверзна мера која је изазвала и одређене протесте и демонстрације млађих људи који су тиме били незадовољни па вероватно и старијих, али са друге стране стоје врло озбиљни разлози због којих је ова мера уведена. Прво, оваква мера и овакве сличне мере се иначе редовно примењују у другим великим градовима у свету. Негде 2/3 градова Западне Европе, велики део градова централне Европе, значи и ове бивше Социјалистичке земље имају овакве сличне мере уведене. Готово сви већи градови САД имају овакве и још много строже мере, дакле то није нешто непознато и то није некаква наша измишљотина.

О чему се заправо овде ради? Па, суштина је у томе да постоји та појава да одређене групе људи у касним вечерњим и ноћним часовима испијају алкохол испред продавница, у парку, на јавној површини. Постоји тај проблем да конзумирају алкохол и малолетници. Постоји тај проблем да се у таквим условима догађа већи број кривичних дела и у области саобраћаја и у другим областима и значи сасвим је јасно, ја имам податке, додуше из оног првог периода када је то на једно време било уведено, а то је да је у огромној мери био смањен број људи којима је у току ноћи указана помоћ због алкохолисаности у том периоду од 22 до 6 ујутру. Значи овде се ради о једној мери која на неки начин ограничава права одређене групе грађана. Али, и штити права грађана да испод њиховог прозора, у њиховој улици нико не пијанчи и не прави буку и проблеме ноћу, значи кад за то није време. Да – на сплавовима, у клубовима, угоститељским објектима, али не на отвореном, не испред продавница и у парковима.

Наравно ко је, како да вам кажем, догађа се ту повремено и да породични људи који желе код куће да упражњавају алкохол нису стигли да га купе у току дана па у 10 увече закасне, али ето, то им се можда деси, па следећи пут ће можда да купе мало раније, али нису они заправо били мета овога. Оно што мени мало смета у образложењу ове Одлуке право да вам кажем су подаци који се износе овде слободно па видим и представница предлагача их износи у свом излагању а који стварно делују неозбиљно и невероватно. Значи, податак да је у граду Београду, због ове забране промет опао за 30%?! Промет у прехрамбеним продавницама у самопослугама, киосцима је наводно због забране продаје алкохола од 22 до 6 ујутру опао за 30%?! Шта то значи? Да је трећина свега што људи купују у Београду у самопослугама алкохол? То би било страшно ако је тако и не само то, него да то раде само ноћу, јер мислим да зато што сте преместили куповину са ноћи на дан не би ваљда опао промет за 30%? Па се онда прича о томе како је запосленост пала, како су отпуштени људи и тако даље.

Мислим, како да вам кажем, то је мало претерано. Ми баш нисмо толико алкохоличарски народ, знате, и не знам, зар вам није пало на памет да је можда разлог тога, можда разлоге тога треба тражити на другој страни – да су разлози тога пад куповне моћи становништва, смањење плата и пензија? Људи немају паре да купују више ни храну а камоли пиће па је између осталог зато пао промет за 30% а не зато што то не могу да раде ноћу. Мислим, с једне стране имају људи право да купују кад хоће, а опет, са друге стране, како да вам кажем, треба водити рачуна и о томе да треба спречити, треба заштити и грађане од претеране буке ноћу. Постоје правила регулисана другим одлукама када ми регулишемо радно време ресторана, регулишемо ниво буке у ресторанима, знате, али ако не решимо овај проблем онда се из ресторана премештају људи на улицу испред продавница и настављају и због тога постоје овакве одлуке. Тако да позивам вас још једном да размислите још о овоме, јасно ми је да је ово популарна мера и да ће бити поздрављена – „ево, можемо поново да пијемо“, али, како да вам кажем, постоји и друга страна о којој нисмо можда довољно водили рачуна.

А ја мислим да постоји један разлог који је можда овде и примаран а који се не помиње наравно у образложењу, ево ја ћу га поменути, а то је интерес државе да на продаји алкохолних пића зарађује. Па ако је промет опао 30% због тога, онда је лако решити проблем, нека људи пију кад хоће, јер знате, профит државе од алкохолних пића је веома велики. Значи, ево ја сам гледао Закон о акцизама, значи акциза на алкохолна пића за ракију од воћа од грожђа је 53,83 динара по литру, од житарица и осталих сировина 136,55 динара по литру, жестока алкохолна пића ликер 87 динара по литру и тако даље, на пиво је 15 динара по литру, значи интерес државе, што видимо и у свим осталим одлукама, није више толико добробит за грађане, него да узме што више пара, да напуни буџет, знате, а неко ће од тог толико конзумираног алкохола имати штету па ја мислим да би било добро да се ми ипак мало угледамо на модеран свет и на градове западне хемисфере који имају сличне проблеме. Верујем да тога има и на истоку само за то нисам успео да нађем податке на интернету. Предлажем да оставимо ову забрану на снази. Она се показала као корисна пре свега у том смислу смањења алкохолисаних стања у току ноћи, смањења буке и нереда коју алкохолисана лица праве испред продавница и смањења броја саобраћајних несрећа под утицајем алкохола.