Умањивање заштитне зоне водоизворишта града Београда – 2

Расправа о ПРЕДЛОГУ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ОДРЕЂИВАЊУ ЗОНА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА. 19. седница, 16. јул 2015.

Када сам видео да се допуњава дневни ред са Одлуком о промени зона на територији града Београда, понадао сам се да је Скупштина Града одлучила да услиши вапаје људи који су добили неоправдано ненормално велики порез на имовину и да се овде ради о исправкама тих неправди и о промени зона које ће омогућити праведније плаћање пореза на имовину за поједине грађане, јер је то, као што знате, јако велики проблем.

Град Београд је 2013.године наплатио пореза на имовину мање од 5.000.000.000 динара, а ове године по ребалансу планирамо више од 15.000.000.000 динара. Значи, огроман је намет грађанима, а о томе су грађани сигурно причали и вама као одборницима који их представљате, говорили су о тим нелогичностима и неправдама у овом зонском систему. Али, на жалост, то није у питању.

Промена зона је овде само увођење и у правни систем ове Скупштине и овог Града онога о чему сам ја говорио на једној од ранијих седница, па ми је овде одговорено да то нисмо ми урадили, да је министар здравља смањио заштићену зону водоизворишта и ми се ту ништа не питамо. Ево, сада се питамо.

То што је министар здравља потписао да заштићена зона водоизворишта, одакле Београд  „пије“ воду може бити мања не значи да то морамо одмах и да применимо. Министар здравља је за то награђен Наградом града Београда за медицину. Тада сам дискутовао о томе, не знајући уопште о чему се ради, потпуно бесмислено Награду за медицину поделили смо на две награде и тек онда када су у априлу додељене, видело се да је једна Награда за онога из области медицине, који је награду заиста и заслужио,  а друга је била за министра Лончара, који је донео одлуку да се 1.100 хектара у Макишу, који су већ 40 година заштићена зона водоизворишта, одакле се извлачи вода коју пију грађани Београда, скине заштита и да то не буде заштићена зона  водоизворишта и да ту  буде оно  што се најављује,  кинеска индустријска  зона.

Сада ми то овде и радимо. Наравно, овде су мале мапе. Добили смо мапе и карте, да се види који је то део. То је део тог Макишког поља, зеленог, равног, кроз који пролази нови Обреновачки пут. Не можете да кажете да је ту довољно толика и толика удаљеност од фабрике воде или од дренова и рени бунара, који извлаче ту подземну воду, а после више није важно. То је све исто подземно језеро, то је иста бара одакле ми пијемо воду. Ако један део прогласите за индустријску зону, загадили сте сву воду.

Ми овде имамо Секретаријат за заштиту животне средине. Његова дужност је да буде против овога. Знам да је био против овога и заиста не знам што то не каже. У XXI веку  то је опште познато, највеће богатство које земље имају биће пијаћа вода и пољопривредно земљиште. То је наша нафта. То је оно што ми имамо. Ми продајемо пољопривредно земљиште Арапима, вероватно ћемо говорити ускоро о томе. Сада хоћемо и ПКБ, највећу фарму у региону да продамо. Али, ваљда ће тај ко купи да се бави неком пољопривредом, надам се.

Али, заштићена зона водоизворишта,  Макишко поље, то подземно језеро одакле дреновима црпимо воду и после се прерађује у Макишу 1 и Макишу 2, шаљемо ту воду и много даље. Сада ћемо да  је шаљемо и до Младеновца. Обухватићемо широко подручје, 2.000.000 људи ће да пије ту воду.  Не морамо ту да правимо индустријску зону. Ево, сада смо одлучили да правимо једну уз Ибарску магистралу, на раковичкој страни, то је ту близу.

Апелујем још једном, немојте да 1.100 хектара заштићене зоне водоизворишта претварамо у грађевинско земљиште и индустријску зону. Пићемо једнога дана можда сви  флаширану воду.

Београд има  чисту воду, сачуване изворе. И у време највеће бесправне градње тај део је био чуван. Тамо је зелено. Не знам шта више треба да вам се каже. Апелујем на одборнике Скупштине града Београда  и представнике грађана, није нам  у овом тренутку потребна та зона, тих 1100  хектара тамо.  Имамо других зона.   Немамо инвеститоре ни за ово што имамо. Немојте да укидамо, смањујемо, скраћујемо границе заштите подземних вода одакле се град Београд снабдева пијаћом водом. То је наше благо, то је наше богатство. Хвала.