Узимају новац од општина па их терају да конкуришу за тај исти новац.

Расправа поводом ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О ОБИМУ СРЕДСТАВА ЗА ВРШЕЊЕ ПОСЛОВА ГРАДА И ГРАДСКИХ ОПШТИНА И УТВРЂИВАЊУ ПРИХОДА КОЈИ ПРИПАДАЈУ ГРАДУ ОДНОСНО ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА У 2016. ГОДИНИ. 27. седница, 8. фебруар 2016.

Када смо доносили ову одлуку о обиму средстава, односно, практично о расподели средстава између града и градских општина, то је било… ја мислим на прошлој седници када смо усвајали буџет. Ја сам говорио доста о тој одлуци, па ћу сада мало мање, краће да говорим.

Између осталог тад сам критиковао и ово, ако се сећате г. Милосављевићу? Дакле, тај сад фонд, неки капитални фонд који се формира на нивоу града, да општине могу да конкуришу са својим пројектима за, тада је стајало „за капиталне издатке за објекте комуналне инфраструктуре“, што је у ствари било, како да кажем, што је неравноправно, пошто постоји та разлика између градских и приградских општина у надлежности. Имате централне градске општине које те објекте комуналне инфраструктуре и не граде, тако да је ту направљена та разлика, и мени је драго да је то промењено и да је то прихваћено, ако не тад када је било време и када смо о томе расправљали, онда барем сад када се сагледало да та нелогичност и та неусклађеност постоји.

Међутим, шта је у ствари суштина ове одлуке и шта је суштина овог система који се уводи? Дакле, поновићу део онога из расправе када је и основна одлука усвајана. У том процесу промене критеријума на основу којих се уређују буџети градских општина и онда у доношењу те одлуке колико ће средстава у оквиру градског буџета бити на располагању градским општинама за њихове буџете је једном броју општина неоправдано веома много смањен практично буџет и буџетски оквир. Значи, општине су остале без, сећам се, око 500.000.000 динара! Толико су умањени буџети градских општина, а заправо се читава та бројка од 500.000.000 динара односила на четири централне општине: Врачар, Стари град, Савски венац и Звездару.

Сад имамо ситуацију да тај новац ће ипак моћи да буде враћен општинама, не тим општинама, него свим општинама, али на један централизован начин. Значи, општине, уместо да овај новац буде у њиховом буџету и да онда оне доносе одлуку шта радити, шта ће градити, у договору са својим грађанима, са тим новцем, сада се ставља једна централистичка контрола од стране Града. Град сада располаже тим новцем, он није у општинским буџетима, а општине конкуришу са својим пројектима, па онда одређена комисија која ће се ту вероватно формирати, дискреционо у складу са тим да ли они процене да ли им се неки пројекат неке општине свиди или не, да ли га они процене да ли је приоритет, одобравају се средства и преносе се практично општинама у буџет.

То отвара могућност, као што видите и сами, једног пристрасног, политички пристрасног, дискреционог одлучивања на нивоу Града, којој ће се општини помоћи, а којој се општини неће помоћи. И наивно је веровати да на то неће имати утицај политички састав у скупштинама тих општина. Општине које су такорећи, како се то каже, опозиционе, у којима на власти нису оне странке које су на власти у граду, биће у умногоме незгоднијој ситуацији и са много мање могућности да добију средства из овог фонда, а то су иначе средства која су по ранијим правилима требала да буду у њиховим буџетима и оне су саме требале да доносе одлуку да их користе.

То је, даме и господо, централизација, фискална централизација, то је узимање од општина њиховог новца и трошење тог новца преко контроле, преко дискреционих права града Београда, централизовање система града Београда. То је да поновим, сасвим супротно од онога за шта се владајућа већина у медијима декларативно залаже, за децентрализацију, веће буџете општина, већа права општина, све то овде у пракси није тачно, него се дешава управо супротно. Значи, општине се третирају као некаква малолетна деца која нису у стању да располажу својим буџетом, него је то… „ваше паре ће град да чува, па се ви јавите, па ћемо ми да проценимо тај ваш пројекат, да ли заслужује да буде финансиран или не“.

Гледајући то из угла предстојећих избора, који су пред нама, за ево седамдесет и нешто дана, али само за градске општине, можемо јасно да видимо да је овде у питању не само страх од избора на нивоу града, него изледа и страх на нивоу општина, па се, пошто је неизвесно на којим ће се општинама задржати власт, а у којима неће, сада се извлачи новац из општинских буџета, пребацује се у градски, прави се градски фонд, тако да чак да се у некој од општина деси, да тако кажемо, да победи коалиција или да се направи власт која неће бити усаглашена у политчком смислу са влашћу у граду, град задржава код себе овај врло моћан инструмент контроле онога што ће радити те општине и пројеката који ће моћи да се финансирају. То ће наравно, моћи да се злоупотребљава у предизборној кампањи, са најавом разних пројеката, а и касније, после избора, заправо се овиме градска власт обезбеђује у случају да грађани кажу то што имају и да на овим изборима не прођете баш тако добро. Дакле, да сте сигурни да ћете добро да прођете, ви бисте расписали изборе и у граду па онда читав овај механизам који сте осмислили за задржавање контроле над општинама, не би био ни потребан. Ето, то је разлог због чега ја лично нећу гласати за ову одлуку, јер у њој видим још једну централизаторску одлуку, још једну одлуку политичке контроле и пристрасности према градским општинама у односу на политички састав у тим општинама, а то није није добро, јер је то на неки начин притисак на грађане који треба да имају право да слободно и самостално бирају своју власт и своје представнике у скупштинама градских општина.