Вагабзадеова улица и Богојављенски пливач

Расправа о Предлогу решења о одређивању назива улица на територији градских општина Чукарица, Вождовац и Савски венац и о Предлозима одлука о подизању скулптура:

                   – Београдски читач

                   – Богојављенски пливач, 18. седница 23.јун 2015.

Даме и господо одборници, а сад искрено стварно, да дигну руке они који знају како ће се звати ова улица на Вождовцу и Савском венцу, али без гледања? Сигуран сам да не знате. Вероватно ће имати проблема да запамте и станари, становници те улице. Зваће се Улица Бахтијара Вагабзаде. Видим да је имао проблема и представник Комисије.

Наравно, није спорно, он је Азербејџанац, то му је име и презиме, стоји у образложењу да је песник, објавио је 70 зборника поезије, 20 поема, две монографије. А је л’ могу сад да питам: да ли је неко од одборника прочитао неку од његових песама, књига? Није.

ЈЕДАН ГЛАС ИЗ САЛЕ:

То није битно.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Не знам да ли то није битно, а искрено да кажем – није, због тога што ништа од тога није преведено на српски. Ја бар нисам нашао и чуо сам да није. Лепо би било да буде, лепо би било да је прво преведено да можемо нешто и да прочитамо па онда човеку да дамо улицу. Јер, ово је стварно мало неозбиљно.

Али, као што је рекао предлагач, ако је то већ у склопу са сарадњом са Републиком Азербејџан, значи нема везе у ствари са тим што је човек писао, хајде бар да у склопу те сарадње прочитамо нешто, да преведемо неку књигу.

И добро, то је више… ми сви можемо попут Черчила некада да кажемо: „па нећемо ми да живимо у тој улици“, па да изгласамо, али шалу на страну, нису ово ствари за шалу. Мада има једна ствар која можда и јесте за шалу, одборници можда не знају занимљиву причу о скулптури Богојављенски пливач. Имате на последњој страни како ће да изгледа скулптура. То је пливач са богојављенским крстом који је извадио из воде. Шта је ту занимљиво? Ту је занимљиво то што постоји један ривалитет, здрав ривалитет између две групације пливача, две локације. Дакле, Чукарице, Аде Циганлије и Савског језера, и Земуна – Дунава, Дунавског кеја. Ту су – како да вам кажем – две цркве, две општине, два пливања, два храма Српске православне цркве који то организују. Дакле, постоји ривалитет.

Тај ривалитет је ишао дотле да је и организација која организује те пливаче, а то је организација која се бави старим традицијама, оним српским, спортским, борилачким вештинама се поделила и сад имамо две организације. Имамо Свебор, који се овде спомиње, и имамо Свибор. То је типично српски. Свебор плива на Дунаву, а Свибор плива на Савском језеру.

У чему је сад ривалитет? Највећи ривалитет је у томе ко је први почео, ко је први обновио традицију богојављенског пливања и ту постоје различите – то је било негде 1996-1997. године, можда 1998. године, али постоје различита тумачења. Ево, заменик градоначелника каже да је сигурно у Земуну, док ја опет мислим да је то сигурно било на Савском језеру на Ади Циганлији.

Шалу на страну, зашто је ово значајно? Ово је значајно зато што су наши пријатељи из Свибора, извињавам се, Свебора – извињавам се, господин Сретко Стефановић кога дуго година познајем и који се добро досетио – значи Свебор ће бити и донатор и Свебор је иницијатор и они ће и да плате, они су се организовали. И то је то. Они нам то дају, ми ћемо то да ставимо.

И имам неки осећај да ће врло брзо да се деси да и Свибор предложи још једну скулптуру на овој другој локацији. Па, ми смо од прошле седнице кренули да дижемо више споменика на различитим местима и ја не мислим да је то много лоше. Мислим, није спорно ако имамо донатора који је спреман да плаћа скулптуру да је поставимо. Лоше је ако ми пре тога не урадимо ипак једну проверу, значи да Комисија коју је Скупштина града некад имала, а надам се да има и сад, Комисија за процену уметничке вредности поклоњених скулптуралних дела да направи процену уметничке вредности па каже: ово скулптурално дело је високе уметничке вредности. Значи, Комисија коју чине професори Факултета ликовних уметности, писци, угледни вајари, пошто је то поклон, али можда не заслужује да се нађе на јавном простору у Београду?

Баш са Општином Земун смо имали занимљив случај пре неколико година када је Општина примила од Галенике поклон за који се касније испоставило да је у питању неко прање новца и за то се сада суди. И Општина је примила поклон, хтела је да га постави не Земунском кеју, скулптуру „Рађање“, ја мислим да се зове, али је онда стручна комисија у којој су се нашли угледни професори и вајари рекли да та скулптура нема уметничку вредност која заслужује да се нађе на јавном простору у Београду.

Дакле, волео бих ево да чујем од представника Комисије да ли је ова скулптура прошла и овај тест.

За ову скулптуру „Читач“ знам да јесте јер је био расписан конкурс, изложба је била у холу РТС-а, ја сам ишао да видим ту изложбу, да видим све предложене скулптуре. Можда бих ја одабрао и неку другу, али жири је био сасвим стручан и то је прави начин.

Овде нисмо имали никакав конкурс, никакве различите понуде. Овде једноставно Свебор савез каже – ово ми имамо и остаје само да поставимо.

Дакле, не би било лоше када се ради о постављању тих поклоњених скулптура, уметничких дела, да ипак имамо некакав филтер, да ипак имамо неку опрезност да не бисмо ипак ставили неку скулптуру на јавни простор у Београду која можда уметнички то не заслужује. Дакле, о томе ипак треба водити рачуна.

Ја не кажем да је ово такав случај јер слика коју смо добили је веома, веома мутна и тешко се види и тешко је то проценити, али за убудуће молим чланове Комисије да воде рачуна о овоме и да сваки пут траже сагласност Градске комисије за процену уметничке вредности тих поклоњених скулптуралних дела, а та Комисија је била радно тело Комисије за споменике. Значи, нека поткомисија.