Важе ли прописи у Београду за све осим за инвеститоре Београда на води?

Расправа поводом 14. тачке Дневног реда: ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ОГЛАШАВАЊУ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА. 33. седница, 8. септембар 2016.

Даме и господо, на прошлој седници смо усвојили Каталог градског мобилијара који између осталог дефинише и како треба да изгледају средства за оглашавање, што је добро и за то смо гласали. Сада је на Дневном реду нова Одлука о оглашавању на територији града Београда која у великој мери личи на ону која је до сада важила, али се усаглашава и са тим Каталогом урбане опреме који смо усвојили прошли пут. Усаглашава се са том одлуком и са новим законом. Управо у том усаглашавању има пар ствари које ми нису баш јасне, па бих замолио представника предлагача да те ствари мало појасни, ако се удостоји да одговори на моја питања. Прва ствар, то је на шестој страни, предвиђено је да се план постављања објеката за оглашавање који ће се донети за неки наредни период, доноси на период од 11 година. Моје питање је, пошто је у питању мало необичан број, 11, зашто баш 11, зашто не 10, 15, 5? То ми нема заиста никаквог објашњења и образложења, а јесте мало необично, као да се прилагођава некаквим посебним потребама и условима, па би било добро да добијемо то објашење. Следеће питање које бих поставио је, што ми није баш сасвим јасно гледајући ову одлуку, на страни 7, члан 19, дефинисана су у једној табели и средства за оглашавање, у којој зони и појединачне накнаде на годишњем нивоу. Колико је предвиђено да кошта све то и на крају стоји да је то усаглашено са Каталогом урбане опреме града Београда. Међутим, када смо на прошлој седници усвајали тај Каталог урбане опреме и одлуку о томе, тада смо, ако се добро сећам, и оне мапе коју смо имали, дефинисали једну зону која је тамо названа седма зона, у којој није дозвољено постављање елемената за оглашавање, већих од рекламних медија малог формата „сити лајт“. Значи, постоји та једна градска зона у којој нису дозвољене те велике рекламе и панои, већ само малог формата „сити лајт“. То је та седма зона и у тој одлуци је било дефинисано да она обухвата историјско језгро Београда, Савамалу, Теразије, Крунску, итд. Међутим, овде сада у члану 19, имамо практично све зоне и накнаде за постављање, за све типове средстава за оглашавање, и за велике рекламне медије, од 12 квадрата. Такође, имамо предвиђену накнаду и за пету, шесту, седму, осму зону и зону специјалне намене, то је 140.000 динара. Ако у тој некој седмој зони није дозвољено постављање тих великих рекламних паноа, због чега се дефинише цена за то постављање? Да ли је ова одлука уопште усаглашена? Друго, да ли су те зоне у ствари исте зоне, можда ја погрешно гледам, јер оно што је била једна од одлука ове скупштине је да зоне буду усаглашене и да ми заправо имамо град зониран тако да се то зонирање примењује за више различитих намена, од накнаде за уређење грађевинског земљишта, па до накнаде за рекламирање. Међутим, сада имамо опет неке зоне, прва, друга, трећа зона специјалне намене и чини ми се да то уопште нису оне зоне из прошле одлуке, тако да бих и ту тражио нека објашњења. Да ли је дозвољено, или није дозвољено? За читаву територију града је све дозвољено, као што се може разумети из ове одлуке, или као што се може разумети из одлуке коју смо усвојили на прошлој седници, постоји одређено историјско језгро у којем су дозвољене само мале рекламне површине типа сити лајт? Мислим да је то јако важно да дефинишемо. Наравно да кажем, а то сам и прошли пут рекао када смо расправљали о Каталогу урбаног мобилијара, то је да, докле год у тој заштићеној зони где је дозвољено само сити лајт и само елементи малог формата, у тој зони док стоји онај гигантски билбод који заклања Железничку станицу и док тамо стоје они стубови, којих иначе нема у Каталогу урбаног мобилијара, некакви стубови на бетонским постољима на којима се вију рекламне заставе извесне фирме која гради Београд на води, у овој зони која се највише штити, дакле, Савамала и старо језгро Београда, док својим очима видимо да се то што овде пише не поштује и не важи, не можемо да се правимо луди. У питању је једно лицемерје, једна хипокризија, једна бисмислица да ми овде усвајамо нешто што, чим изађемо из ове сале можемо да видимо да не важи на терену. Значи, ако је ово тако и ако је онај Каталог урбаног мобилијара ступио на снагу и ако сад усвајамо ову одлуку, први потез треба да буде да се уклони гигантска билдборчина са железничке станице и да се склоне стубови са тротоара који носе рекламне поруке неких фирми из Абу Дабија и шта ја знам. Ако ћемо да доносимо одлуке, онда дајте да их поштујемо. Ако не важе за све, него само за нас обичан народ, а за неке тамо пријатеље ових у власти не важе, дајте да ово уопште не усвајамо, да не гласамо о овоме. Овде закона нема.