Висина стопе пореза на имовину

РАСПРАВА О Предлогу одлуке о допуни одлуке о висини стопе пореза на имовину.  10. седница, 28.11.2014.

Ја ћу говорити о овој тачки 8, а то је практично о допуни Одлуке о висини стопе пореза на имовину. Значи, ми смо већ усвојили то ограничење за грађане, за физичка лица. Ограничење колико порез на њихову имовину у овој години највише може да порасте. То је 80%. А сада овом изменом проширујемо ту заштиту, на неки начин и на једну специфичну групу привредника, а то су привредници који не воде пословне књиге. Значи, обвезници пореза који не воде пословне књиге, предузетници који имају годишњи промет, не знам, мањи од лимита од 6 милиона динара и онда они не плаћају ПДВ. Они су такозвани паушалци.

То су углавном занатлије, то су, на пример, адвокати. И сад не знам ко је тачно излобирао да се ово уведе. Јер, пазите, година је већ при крају. Значи, они су сви добили решење за порез. Видели су колики им је порез. Значи, очигледно су реаговали и онда су се неком жалили и онда је неко вратио нама да практично крајем године, крајем новембра, за ову годину, њима смањујемо пореске обавезе, односно да ограничимо да могу бити повећани само 80%. Пазите, колико је тек њима повећано, ако је њима олакшање да им повећамо 80%. Повећање је, наравно, много веће.

Ја сам се мало распитивао око тога. Пронашао сам чак неке фантастичне цифре. И постоји још један проблем. Значи, ми смо сада заштитили тим ограниченим повећањем физичка лица, заштитили смо паушалце, а нисмо заштитили привреднике. Мала привредна предузећа, мала, средња, велика, која имају имовину, зграде, фабрике, магацине, продавнице на које плаћају порез на имовину, који су обвезници ПДВ. Значи, они нису заштићени. Њима порез расте. Е, сад, то је доста тешко за већину одборника и грађана да баш уђу у ту проблематику и да схвате.

Ми не повећавамо стопу пореза. Стопа пореза је, ја мислим, а исправите ме, 0,4% или 0,3%. Нула кома четири процента годишње је на процењену вредност, па се онда ту раде неке корекције које су предвиђене законом.

Шта се догодило кад су у питању правна лица – фирме? Догодило се да је промењен закон и да од 1. јануара не рачуна се вредност некретнина на које они плаћају порез по рачуноводственој вредности, по Закону о рачуноводству, него се плаћа на тржишну вредност, што је нешто сасвим друго. Јер, сви који су радили у фирмама и у том рачуноводству знају да се рачуна годишња амортизација, па вредност објеката пада по 2,5% годишње или колико, па после 40 година на основу рада не вреди рачуноводствено ништа. Нема ништа и порез је онда мали.

Међутим, сада се више не узима рачуноводствена вредност, него тржишна, а она зависи од зоне. И ако сте ви сада привредник који има некакву зграду, на коју је до сада плаћао неки мали порез на имовину, а у доброј сте зони, одједном вам долази енормно повећање. И то је оно што је сад шокирало и очигледно погодило паушалце и занатлије, али је остало као велико оптерећење за велику привреду.

Посебан проблем представљају, хајде да кажемо, привредници, „деремо“ их итд. Побољшавамо атмосферу за пословање кобајаги, а сви ће вам они рећи да је атмосфера све гора. Значи, њима можемо да повећавамо порез и они ће као да издрже, а држави треба пара. Али, гледајте, имамо једну групу привредних субјеката, односно, на пример, спортски центри. Сигурно сте сви користили услуге неког спортског центра у Београду.

Спортски центри, чији смо оснивачи ми – зграде су наше, градске, али су они правно лице, користе зграду и на њу морају да плаћају порез на имовину, јер нису директни или индиректни корисници буџета, не добијају паре од буџета, него се самофинансирају, наплаћују од спортских клубова, од деце, од рекреативаца да користе тамо базене и сале. На пример, односи се на све спортске центре, јер је Удружење спортских центара Београда послало један захтев градоначелнику, јер су људи добили решење. Али, сада да вам кажем један пример.

Спортско-рекреативно-образовни центар Врачар, онај што има базен, а вероватно су га неки од вас и користили, порез на имовину, значи, тог Центра, чији је оснивач Општина, а зграда припада Граду Београду, али они морају да плате порез на имовину, за 2013. годину је био 152.400,81 динара. Значи, 152.400 динара порез за целу годину за њихову зграду. За 2014. годину добили су Решење на 6.492.716,82 динара. Повећање је 42,6 пута. У процентима 4.260%. Извините, они су банкротирали, упропашћени су. Спортски центар Врачар нема одакле то да плати, сем да подигну закупе, кирије својим клубовима, деци, спортистима за које ми кажемо да желимо да се баве више спортом и да желимо да то ради и да се постиже. То важи за све спортске центре у Београду. Овај је екстреман, вероватно пошто је на Врачару, па вероватно је тамо то прва зона.

Известилац је рекао и то ми је било јако занимљиво да је накнада за коришћење грађевинског земљишта сада укинута од 1. јануара. Она је инкорпорирана у порез на имовину и рекли сте да је то велика ствар. Значи, инкорпорирана је – да. Накнаду за коришћење грађевинског земљишта Спортски центар Врачар плаћао је прошле године 1.346 динара и то им је сад инкорпорирано у ових 6,5 милиона. Помогли сте им, није спорно. Значи, овде ништа није крива наша Служба, то вам кажем. Значи, не ми – Град.

Ми смо задржали исту стопу од 0,4% максимално коју закон дозвољава. Значи, ми ту ништа не можемо да урадимо. Проблем је промена начина обрачуна некретнина са књиговодствене вредности на тржишну вредност. За неке, за многе, то је подношљиво, то је све у реду, али постоје екстремни случајеви и постоје огромни проблеми ту.

Ми смо сада заштитили од енормног повећања, значи, паушалце који су успели то да излобирају. Њима ћемо повећати само 80% ове године, а шта ће бити следеће године, не знамо. Можда ће следеће године рећи – колико им се израчуна, па ће онда опет да буду незадовољни. Можда ћемо задржати ову стопу. Рецимо, нема повећања. Ми кроз све то пролазимо годинама.

Шта овде видим као решење? Није решење у овој сали. Значи, решење јесте, као што је Балша рекао, да се направи одређена нека радна група у коју ће да уђу представници Удружења послодаваца, привредника и ево за спортске центре, значи, постоји то Удружење спортских центара Београда и Србије и да се са законодавцем направи некакав договор и споразум.

На пример, наше уметничке установе, позоришта, културне институције, музеји, они би сви били упропашћени да им стигне овакав порез. Али, постоји онај, ја мислим члан 12 Закона о порезу на имовину по коме корисници буџета који користе државну зграду не плаћају порез и онда су музеји и позоришта ослобођени пореза. Иначе бисмо имали ту доста проблема. Али, као што видите, нису сви, а ево спортско-рекреативни центри су испали из тога. Нису обухваћени чланом 12 и они су сад пред затварањем.

Значи, ја не знам, јер овде није имало времена ни амандмански да се реагује, па да можда ово ограничење проширимо још. Ово, наравно, треба усвојити да помогнемо овим људима – паушалцима. Не знам каква је ситуација и какви све постоје случајеви са привредницима који имају одређене некретнине у градским зонама. Претпостављам да су многи добили не оних 2, 3 и 5 пута, него 50 пута већи порез и да они то не разумеју. Ви сада можете њима да објашњавате и ако схватимо зашто је до тога дошло и да ми нисмо криви за њих, али ми смо њима повећали порез 50 пута и ми нисмо нормални, разумете ли, и та фирма ће да се затвори. Тако да неко решење мора да се нађе, а нема градоначелника овде итд. Али, неко руководство Града треба да сакупи податке о томе и да се схвати које проблеме има, сви се ти обвезници жале горе Градској пореској управи и да се заиста са Министарством финансија договори нешто о изменама Закона о порезу на имовину, јер он се иначе мења често и очигледно да овде постоји потреба. Јер, ако ћемо ми и следеће године овако исто да усвајамо да повећање за следећу годину буде још 80%, ми онда имамо неко скоковито повећање од 80, па 80, па 80, како да кажем, сваке године и то неће привредницима и грађанима да делује много добро, тако да ни то није решење. Оваква Одлука у овом тренутку сада чини нешто, али није решење. Хвала.