Зашто је незаконита одлука о јавно – приватном партнерству у приградском превозу?

Расправа поводом: ПРЕДЛОГА ОДЛУКЕ О УСВАЈАЊУ ПРОЈЕКТА ЈАВНО – ПРИВАТНОГ ПАРТНЕРСТВА У ОБАВЉАЊУ КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ ПРИГРАДСКОГ И ЛОКАЛНОГ ПРЕВОЗА ПУТНИКА НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА. 32. седница, 18. јул 2016.

Господин Грујић који је говорио пре мене изгледа да је мало промашио тему пошто он изгледа не зна да се овде уопште не ради о Градском саобраћајном предузећу, не ради се о градским линијама него о приградским линијама, линијама на којима углавном вози Ласта и превозници који су за то ангажовани. Прича о Градском саобраћајном предузећу је била можда актуелна када смо расправљали а ви усвајали оно претходно јавно – приватно партнерство за Градске линије али то је било пре неколико месеци а сада Градско саобраћајно предузеће није тема ове приче. Мада и у тим вашим „сећањима“ има много маште, али ја разумем да их слабо имате пошто сте врло млади. Та ваша прича да није било аутобуса после 2000. године а пре тога их је наводно било… Верујте свако ко је мало старији од вас врло добро зна истину о томе. Ја ћу да вам кажем приближне податке. Значи, 1999 – 2000. године, до октобра 2000. године око 300-350 аутобуса је Градско саобраћајно предузеће имало у вожњи а 2003. године око 1300. Значи прича је управо обрнута од тога што ви причате. 2000. године је наслеђен тотално девастиран систем који је фантастично унапређен у прве 3-4 године нове градске власти. Сад свако може да машта и да се сећа чега год хоће.

Представник предлагача г. Угљеша Митровић је ту, директор Дирекције за јавни превоз, питаћу га пошто ће вероватно на крају дати неке одговоре, поменуо је овде обавезан вајфај у аутобусима. Значи, то већ сада формално имамо као обавезу за ова возила која возе у градском превозу. И за ГСП и за приватна. Ја сад не знам колико се одборници возе  аутобусом, ја се редовно возим и углавном не ради вајфај у аутобусу. У једном броју возила постоји тај уређај, рутер и ви можете да га пронађете на мобилном телефону па да се закачите, али нема интернета. Значи имате вајфај али вам телефон каже да нема интернета. Не знам чему онда служи тај вајфај? То једноставно врло лоше функционише па ако може нешто да се уради? Уз могућност прикључења на вајфај обично пише ГСП па неки број, и то је број тог рутера који постоји али добро би било да буде могућ и приступ интернету. Нешто са тим системом још увек не функционише како треба а лепо би било да на крају и то функционише и да не буде само на речима.

Да не бих сада предуго причао овде, желим да отворим једно конкретно питање. Нешто што господин Митровић као представник предлагача није рекао одборницима а ја некако мислим да такве податке треба прво рећи, то је најважније. Колика је вредност овог Јавног приватног партнерства? То је добро сакривено у материјалу право да вам кажем, то вам је на 42. страни у горњем једном пасусу, вредност пројекта је у еврима око 144 милиона евра. Како пише, предвиђено је време трајања уговора од 10 година. Значи за тих 10 година тај приватни партнер ће добити толико кроз годишњу неку потрошњу. Толико ће му грађани Београда платити. Да ли ће сума бити иста сваке године? У сваком случају, то је 14,4 милиона евра годишње. 144 милиона евра је вредност тог јавног приватног партнерства. За Град као што је Београд то је огромна сума и ово је један изузетно важан конкурс, један изузетно важан тендер, позив за јавно партнерство, нешто што свакако треба да буде без икакве сумње и треба да буде одрађено савршено и правно чисто.

Проблем који ја одмах видим је време трајања уговора од 10 година. Конкретно, то је супротно одредби која постоји у још увек важећој нашој градској Одлуци о Јавном линијском превозу на основу које се ова Одлука доноси и на основу које се јавни превоз обавља. Скренућу вам пажњу на члан 7. где стоји да линијски превоз обавља Јавно комунално предузеће а да Град то може поверити другим привредним друштвима и то је оно што ће се сада догодити. Члан 8. каже: „Поверавање линијског превоза врши се на основу Јавног конкурса на период од 5 година“ и стоји у следећем ставу да „уколико превозник преузме обавезу улагања средстава у ову делатност период на који се поверавање врши може се продужити за период повраћаја уложених средстава али не дуже од 5 година“. Ово значи да конкурс, односно Јавно партнерство треба да буде закључено на 5 година, а да се може продужити за још 5 година највише, уколико се остваре неки услови, никако не да се одмах у старту закључује на 10 година па да се после можда и то продужава?! Овде је овај предлог који ми данас треба да усвојимо у директној супротности са чланом 8. Одлуке о јавном линијском превозу која је општи акт. То је један за нас обавезујући пропис, Одлука на основу које ми овде радимо. Ми можемо ту Одлуку и да променимо, мислим Скупштина Града може, али је променили до сада нисмо. Ово што ја говорим констатовао је и ревизор односно ревизорска фирма која је радила независну ревизију буџета за 2015. годину, фирма се зове ИЕС. У ревизији за 2015. годину, тај ревизор је написао анализирајући тај претходни конкурс који се односио на конкурс у централном делу Града, дакле да је: „планирано извршење уговора на 10 година на колико је склопљен уговор са групом понуђача што је у супротности са чланом 8. Одлуке о јавном линијском превозу на територји града Београда којом је прописано да поверавање линијског превоза се врши на основу јавног конкурса на период од 5 година“. Ово је, дакле, био цитат из налаза ревизора, значи исто оно што сам ја сада рекао. Ако планирамо да конкурсом поверимо ово неком конзорцијуму или некој приватној фирми која ће обављати посао приградског и локалног превоза у складу са сада важећим актима, то може да буде само на 5 година а не на 10. Хвала.