Зашто је велика већина средстава добијених од ЕУ за обнову објеката од поплава остала неискоришћена?

Расправа поводом ИЗВЕШТАЈА О РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОГРАМА УРЕЂИВАЊА И ДОДЕЛЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА ЗА ПЕРИОД 01.01.2015. – 31.12.2015. ГОДИНЕ, ПРЕДЛОГА ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОГРАМА УРЕЂИВАЊА И ДОДЕЛЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА ЗА 2016. ГОДИНУ и ПРЕДЛОГА ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПРОГРАМА ОБНОВЕ ОБЈЕКАТА ЈАВНЕ НАМЕНЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА БЕОГРАДА – други део. 28. седница, 7. март 2016.

Да сад пређем на ову потпуно другу тему пошто је из неког разлога спојена дискусија. Измене и допуне овог програма обнове. Какав је Програм обнове у ствари у питању? Вероватно се тога сећате, није давно било, 23. октобра прошле 2015. године на нашој 22. седници Скупштина је овде усвојила Програм обнове објеката јавне намене оштећених у поплавама и ту смо ми у ствари усвојили један списак објеката, јавних објеката у надлежности града Београда и градских општина које су, ти објекти су дакле, оштећени у поплавама 2014. и тај наш Програм је требало да буде основ за доделу средстава из Фонда солидарности Европске уније. Значи, Европска Комисија је Србији доделила средства из Фонда солидарности. Тим средствима ми можемо, уместо нашим средствима из буџета да поправимо и обновимо одређене објекте који су оштећени у поплавама. И тада је тај Програм мени деловао доста добар, да је све обухваћено, да је све предвиђено и како да вам кажем, радовао сам се да ћемо на рачун Европске уније успети да обновимо толико наших оштећених објеката. Тада, значи 23. октобра 2015. када смо то усвајали било је на списку 155 објеката, вероватно се сећате, имали смо свешчице које смо добили као материјал и све те набројане објекте и вредност штете на тим објектима. То је требало да се финансира од неповратних средстава из Фонда солидарности Европске уније. Било је све то процењено на 487 милиона динара са ПДВ-ом, значи скоро пола милијарде динара је требало да добије Београд по том програму. Уместо да то почне да се ради и да се спроводи, ми сад добијамо опет без неког јасног објашњења, образложења, измене тог програма. И шта је сад овде? – Уместо 155 објеката и 500 милиона динара, овде је само 19 објеката, а укупна вредност није чак ни сабрана нити је могло пошто чак ни у овој првобитној табели није била уписана вредност свих објеката, али по мојој процени то је можда негде око 100 – 150 милиона. Значи, једно три – четири пута мање, а број објеката је 7- 8 пута мањи. Уместо 155 објеката 19?! Велика већина је отпала са тог списка и било би добро да сад имамо и неко објашњење. Зашто се то догодило? Како се то догодило? Шта није у реду било са тим нашим прошлим предлогом? Шта није у реду са тим објектима? Због чега је толика редукција? Да ли су ти објекти заиста оштећени у поплавама? Да ли је неко пронашао да они можда нису оштећени или да је то преувеличано, или су на неки други начин оштећени? Шта се десило? И основно је питање ако су ти објекти заиста оштећени, као што смо то усвојили у октобру и ако их треба поправити ко ће сад то да финансира? Ко ће сад тих 300 – 400 милиона који фале да финансира и како се догодило да ми нисмо искористили ту прилику да узмемо новац од Европске уније да бисмо извршили те поправке? Мислим да је ово веома битна тачка, битно и важно питање, негде је неко погрешио страшно, или први пут кад смо ставили 155 објеката и 500 милиона или сад када спуштамо то на свега 19 објеката и на много мање новца. Тако да, било би добро да одборници чују и неко рационално објашњење. Видим да се заменик градоначелника јавио, па му се захваљујем што ће нам мало појаснити шта се то десило, да ли су у питању односи између Града и оне Агенције за обнову, Канцеларије за обнову или Канцеларије Европске комисије? Шта је у питању? Хвала.