Зашто се повећава број градских секретаријата са 16 на 25?

Расправа поводом друге тачке Дневног реда: ПРЕДЛОГ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ОДЛУКЕ О ГРАДСКОЈ УПРАВИ ГРАДА БЕОГРАДА. 37. седница, 26. јануар 2017.

Даме и господо градски одборници, на прошлој седници наше Скупштине, која је била пре мање од месец дана, усвојили смо нову Одлуку о градској управи. Она је требало да замени ону претходну одлуку, која је иначе мењана петнаестак пута и тешко да је више ико знао на крају шта у том њеном укупном тексту пише. Међутим, та пракса редовног мењања Одлуке о градској управи на свакој седници Скупштине се очигледно наставља. Приликом доношења те нове Одлуке на прошлој седници Скупштине смо имали чак два амандмана, које је поднело само градско Веће, па је она и на тој самој седници већ два пута промењена. Ево, сад опет имамо, већ на првој следећој седници, после мање од месец дана, допуну. Није у питању нека мала нити безначајна допуна. Када смо доносили нову одлуку о градској управи, односно када је ова Скупштина доносила на прошлој седници, повећан је број градских секретаријата са 16 на 23 секретаријата. Сада се, и то је оно што је главна измена у тој Одлуци, повећава број секретаријата на 25, значи, додају се још два нова секретаријата. Питање је шта се у међувремену десило и шта се у међувремену променило? Зар нисмо могли и на прошлој седници да повећамо број секретаријата на 25? Одговор који сам добио од господина Бркљача, секретара, на Савету за локалну самоуправу пре почетка ове скупштинске седнице, је да се практично није десило ништа посебно у том смислу и да су могла ова два секретаријата да буду основана и на прошлој седници.  Ово само указује на једну  неозбиљност и један дилетантизам када се одлучује о овим одлукама, јер, ко зна, пошто се овде очигледно примењује онај чувени Паркинсонов закон, по коме се сада умножавају секретаријати, можда на следећој седници будемо имали и 27 секретаријата. Пошто је заменик градоначелника, када је говорио о претходној тачки дневног реда, рекао једну фразу, типа – ми поштујемо законе, ми никада не кршимо законе, итд. а неки пре нас (то јест вас) су наводно кршили законе, мада је тај исти господин Младеновић био и тај пре вас, сад ћу да вам кажем одмах да кршите законе. Кршите конкретно, Закон о запосленим у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, члан 77, који изричито каже да Кадровски план Скупштина локалне самоуправе доноси истовремено са одлуком о буџету. Прекршили смо као Скупштина тај члан на прошлој седници, јер Кадровски план није донет истовремено са одлуком о буџету. Сада је можда прилика да исправимо ту грешку, пошто после свега нешто мање од месец дана усвајамо ребаланс буџета, могли смо да добијемо Кадровски план, у складу са чланом 77., мада то није сасвим у складу, али, хајде, макар да исправимо, па да га добијемо сад. Међутим, немамо га ни сад. Ја питам представника предлагача: Где је кадровски план? Када ћемо га добити? Када ће ова Скупштина да поступи у складу са Законом о запосленима у аутономним покрајинама и локалним самоуправама и да изврши своју обавезу? Скрећем пажњу на чињеницу да смо донедавно имали 16, а сада ћемо имати, када се усвоји ова измена, 25 секретаријата, што значи 25 градских секретара. Оно што је интересантно у овој Одлуци је да сада и та два секретара постају заменици начелника, односно начелнице градске управе. Значи, начелница градске управе сада има 23 заменика, односно 24, пошто има оног правог заменика, господина Тодоровића. Од данас ће имати 26 заменика, ако се ја не варам? Ту се сада отвара још једно питање, на које господин Бркљач, и он сам в.д. заменик начелника градске управе, није знао да ми да тачан одговор на седници Савета, која је претходила седници Скупштине, па сам га ја замолио да у међувремену још мало погледа и припреми одговор, а то је питање: Како ће сада ти сви људи који су сада секретари да постану заменици начелника, а да не буде прекршен Закон о локалној самоуправи, или Статут града Београда? Да сада не цитирам све чланове, мада их имам овде – заменик начелника управе мора бити изабран на конкурсу, заменик начелника управе мора да испуњава одређене услове, а то значи, пре свега, да мора да буде правник, да има диплому правних наука, 240 европски преносивих бодова, да мора да има пет година искуства у струци, да мора да се јави на конкурс и онда га градско Веће, по том конкурсу, бира за заменика начелника. Да ли се свих ових 25 секретара има јавити на конкурс? Ако сам добро разумео оно што ми је господин Бркљач претходно рекао, а ја се надам да ће, у времену које му је остало, допунити ово објашњење, сви ти секретари су већ сада именовани за вршиоце дужности заменика начелника? Вршилац дужности, по Закону, на тој функцији може да буде три месеца. У року од та три месеца Веће треба да распише конкурс и да изабере редовне заменике начелника, или  ће се можда, применити неки други принцип? При том, сви ти људи који буду изабрани на том конкурсу, морају да испуњавају услове у смислу струке, значи, морају да буду дипломирани правници, што ја нисам сигуран да сви секретари јесу и да уопште треба да буду. У чему је овде проблем? У ствари, дилетантизам је показан, не само у овој Скупштини, већ и када је усвајан и креиран тај закон о запосленима у органима локалне самоуправе, јер тамо заиста пише да градски секретари треба да буду истовремено и заменици начелника. Онда се поставља питање – каква је сада улога господина Ненада Тодоровића, који је по Закону изабран да буде заменик начелника? Ово није небитно питање, зато што заменици начелника имају врло велика овлашћења у ситуацији када је начелница спречена да обавља своју дужност, када је одсутна, када је на боловању, када је на годишњем одмору, она треба некога  од тих заменика да овласти да је мења. То су сада лица која потписују одређене акте и која решавају по одређеним  правима и обавезама грађана, значи, решавају о правима грађана. Ту су могући управни спорови, значи, врло је битно ко доноси те одлуке, да ли он за то има одговарајућу стручност у складу са Законом, да ли је он изабран на конкурсу, на закону предвиђени начин, да би уопште могао да има овлашћења начелника? То су све проблеми који су сада отворени. Овде је сада прилика, када усвајамо нову одлуку о градској управи, да разјаснимо све то, да одборници градске Скупштине, који представљају грађане, знају на који ће се начин сада то спровести. Теоретски, требало би, изгледа да је тако предвиђено, пошто су тренутно секретари именовани за вршиоце дужности, тај статус може да им траје три месеца,  сада расписати конкурсе, да се сви секретари јаве на конкурс да буду заменици начелника. Али, шта ако се јаве и неки други правници? Да ли је стварно могуће да се унапред зна ко ће бити изабран на конкурсу? Онај ко је већ секретар? Чему онда конкурс? Ја постављам питање – како ће ово да се спроведе а да закон не буде прекршен? Ја ту решење не видим, а очекујем да одговор чујемо од в.д заменика начелника градске управе. Мислим да је довољно искусан и довољно стручан да разјасни како ће ово питање бити решено и како ће се доћи до одговарајућег решења, да онај ко је заменик начелника, заиста испуњава све законом прописане услове да то и буде, јер у ситуацији када мења начелницу, он има одређена права и обавезе које су јако битне за предмете који су сутра потенцијални спорови на Управном суду и питање је да ли је то баш све могуће ускладити са законима, или не? Ја се надам да сам био довољно јасан, мада ја овде у ствари питам, не објашњавам, јер ја заиста не разумем како је ово уопште могуће.