Завршни рачун буџета града за 2014.

Расправа о ПРЕДЛОГУ ОДЛУКЕ О ЗАВРШНОМ РАЧУНУ БУЏЕТА ГРАДА БЕОГРАДА ЗА 2014. ГОДИНУ и о ПРЕДЛОГУ ОДЛУКЕ О ИЗМЕНИ И ДОПУНИ ОДЛУКЕ О ЛОКАЛНИМ КОМУНАЛНИМ ТАКСАМА ЗА ТЕРИТОРИЈУ ГРАДА БЕОГРАДА. 17. седница, 8.6.2015.

Даме и господо одборници, видим да су некима политички говори дозвољени а некима нису. Ми смо овде Скупштина Града, сви смо ми представници листа одређених политичких странака и наравно да говоримо политичке говоре. Зато смо и изабрани, зато смо овде. Али, трудићу се да се држим цифара и конкретних података из завршног рачуна.

Завршни рачун је важна одлука, коју Скупштина Града усваја, једна од пар најважнијих, уз усвајање буџета, да видимо како је тај буџет извршен.

Мало сам непријатно изненађен што седници не присуствује ни градоначелник, нико из његовог Кабинета, ни заменик, ни чланови Већа, са извињењем једне чланице, која је присутна. Али, због присутних одборника да кажемо неку реч о завршном рачуну и дамо му на значају као важној тачки, коју Скупштина Града једном годишње усваја.

И господин Милосављевић и господин Божовић пре мене доста тога су већ рекли о овом завршном рачуну и ономе шта у њему пише. Он је написан на начин како се то иначе ради. Доста је то обиман текст, доста је неразумљив, тешко је у њему пронаћи оно што је значајно и оно што би одборницима, па и грађанима на прави начин могао да каже шта се то радило у току 2014. године. Али, ево, да кренемо од оног суштинског, од онога о чему су и претходници говорили.

Дакле, на крају 2014. године констатовано је да су приходи и примања били релативно, с обзиром на ситуацију, у границама предвиђеног, значи 96,5% су извршени приходи Града, али извршени расходи и издаци свега 86,8% од плана. Дакле, није све што је планирано спроведено. Значи, 15% планираног није спроведено и то је створило на крају године, на дан 31. децембра јако велики вишак, односно суфицит на рачунима Града и у тим плановима од чак 7.000.000.000 динара, што је 10% буџета. Значи, огромна сума, а није уобичајено да на крају године остане толики суфицит.

Оно чему се тежи је да то буде уравнотежено и ако се изврши план у смислу прихода, да се све што је планирано изврши у смислу расхода, па да крај године дочекамо са нулом, што је наравно, јако тешко у оваквом систему као што је Град. И раније се догађало да остане суфицит, али не овако велики. Шта је разлог овога?

Ово већ показује да извршна власт у Граду, градска управа није довољно добро радила, није успела да спроведе свој план. Да ли је у питању проблем са спровођењем јавних набавки, заиста закон је јако закомпликован и практично се показује да је јако тешко почети са радовима, са садашњим Законом и јавним набавкама, таквим какав је.

Да ли је у питању био лош план, преамбициозан, лоша процена, можда неспособност неких који су задужени за спровођење планова, можда њихов нерад – али у сваком случају оволики вишак, оволики суфицит показује да рад градске управе и извршне власти у Граду није био на задовољавајућем нивоу и да много тога што је требало да буде урађено, што је обећано грађанима Београда, што је наведено у нашим плановима у 2014. години није спроведено. Средства нису искоришћена.

У питању није уштеда. Да је у питању уштеда могли бисмо да кажемо грађанима – ево, враћамо вам сада те паре, смањићемо вам порез на имовину или нешто слично, али не можемо јер се паре преносе у следећу годину и оне ће бити утрошене, искрено се надам на те пројекте и планове који су били планирани.

Оно што је овде интересантно јесте да видимо у којој области се догодио толики суфицит? Шта то Скупштина Града, односно град Београд није успео да уради, а планирано је у 2014. години, који су то послови? То можемо да пронађемо, а није баш лако пронаћи, на 113. страни. Ако окренете 113. страну, па негде при дну каже се „за изградњу зграда и грађевинских објеката у оквиру економске класификације 511 планиран је износ од 11.252.000.000, а извршено је 7.400.000.000 или 65,8% планираних средстава“. Значи, то је скоро 4.000.000.000 суфицита у тој економској класификацији, у тој области.

Доле у тексту имате у тексту шта се ради под том економском класификацијом, о чему се ту ради? Видите да се радило на одржавању и санацији улица и путева, за постављање саобраћајне сигнализације на уличној мрежи, модернизацији саобраћајне опреме, изградњи тротоара, постављању саобраћајних пасарела, изградњи аутобуских стајалишта и окретница, реконструкцији улица и тргова, изградњи стамбеног простора, адаптацији установа културе, санацији и изградњи здравствених установа, одржавању јавне расвете, санацији предшколских установа, основних и средњих школа, установа из области социјалне заштите.

Значи, то је област где град Београд није успео да изврши своје планове, где град Београд није успео да уради оно што је планирано и где је сада остао вишак. Касни се са пројектима, касни се са јавним набавкама, касни се са послом. То није нешто чиме ова власт може да се похвали. То није нешто што ми као Скупштина Града, која контролише градоначелника, Градско веће, извршну власт, који нису ту и вероватно их и не занима шта ми мислимо, али ми у име грађана то не можемо да подржимо и да похвалимо.

Значи, ово за прошлу годину је јако лоше. Искрено се надам да ће се ове године показати неки бољи резултати.

Нашли сте суфицит који је био дупло мањи од овога у 2013. години.  4.000.000.000 у односу на 7.000.000.000 није баш добро.

Интересантно је и по питању прихода. Град Београд је приходовао скоро онолико колико је и планирано. Ту нисте закаснили, ту није ништа подбацило, ту је преко 95%, али да погледамо и одакле ти приходи?

Скренућу вам пажњу да окренете 84. страну. На дну те стране, последњи пасус говори о приходима од пореза на имовину. Порез на имовину је порез који грађани, власници некретнина плаћају Граду као порез на имовину, знате да се плаћа у четири годишње транше. Недавно су тек пристигла решења за 2015. годину. Шта пише у том пасусу? Ту пише да је у 2014. години град Београд остварио приходе од пореза 65,4% више него у 2013. години. Да поновим, у 2014. години град Београд је наплатио од грађана 65,4% више за порез на имовину него у 2013. години.

У 2015. години,као што видимо из решења која стижу, изгледа да ће се догодити нешто слично. Дакле, и у 2015. години, а то ћемо видети следеће године када дође завршни рачун, имаћемо повећање наплаћеног пореза у односу на 2014. годину. Докле то може да иде? Ово је оглобљавање грађана Београда, узимање превише новца за порез на имовину.

Порез на имовину је специфична врста пореза. Њега плаћате на нешто што је ваш стан или ваша кућа где ви живите. Неки издају, али већина живи у њима. То вам не даје никакав приход.

Ако вам порез стално расте, ви у једном тренутку нећете моћи да га платите, а пензије падају, плате падају и грађани долазе у једну непријатну ситуацију. Друго је ако се повећава порез од зараде, па расте зарада и расте порез, порез на профит, па се то може издржати, па чак и ПДВ. Не одете у продавницу нешто не купите јер је ПДВ превисок, али морате негде да живите. Непрекидно, упорно, драстично повећавање овог пореза, јер 65% у 2014. у односу на 2013. годину је заиста превише, а то на жалост, није ограничено само на једну годину, догађа се и у 2015. години.

Као што се сећате, ми смо ограничили могућност да по поједином обвезнику порасте порез на имовину на 80%. То се односи на обвезнике који не воде пословне књиге. Такво ограничење је било и у прошлој години. Значи, није баш искоришћено до максимума, није порасло 80%, порасло је 65,4%, а колико ће бити у овој години, то ћемо тек да видимо?

Осврнуо бих се и ја на ту табелу, која почиње на педесетим странама. То је буџетска резерва. Имамо две врсте буџетске резерве које постоје и прописане су законом – стална буџетска резерва и текуће буџетска резерва. Господин Балша је говорио о тој текућој буџетској резерви.

Што се тиче сталне буџетске резерве, она је специфична. Предвиђена је Законом о буџетском систему, да служи за ванредне околности. Значи, она се чува на име учешћа локалне власти у отклањању ванредних последица, ванредних околности и наведене су – земљотрес, поплава, суша, пожар,клизишта, и да не идем даље. Значи, под број 2 је поплава.

Прошле године смо имали поплаву у Обреновцу, у Београду, највећу у историји. У сталној буџетској резерви смо имали 5.000.000 динара баш за те сврхе, а овде пише да та средства нису уопште искоришћена. Та средства су вишак. Имали смо 5.000.000 у сталној буџетској резерви за случај поплава и нисмо их искористили. Оставили смо их и сада су та средства вишак. Када ћемо да их искористимо, ако нисмо прошле године?

СЛОБОДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ (С МЕСТА):

То су безначајна средства.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Господине Милосављевићу, рекли сте да су то безначајна средства. Верујте, 5.000.000 динара за грађане Обреновца нису безначајна средства. Било је могућности да се то искористи.

Када говоримо о томе, можда после можете да ми објасните – колико је град Београд дао Обреновцу као помоћ за поплаве и из којих фондова, јер то је доста тешко истражити, тешко је то пронаћи.

На страни 111, та текућа буџетска резерва не служи за то, господине Милосављевићу, служи ова стална. Каже се „за помоћ општинама које су поплављене у 2014. години“, то је на средини 111 стране, „издвојено је 5.100.000 динара“, очигледно не из буџетске резерве. То су неки трансфери нижим нивоима власти. Значи, трансфери општини Обреновац.

„Општини Обреновац 1.600.000 динара“. Значи, толики трансфер је Општина добила од Града као трансфер вишег нивоа власти нижем нивоу власти,то пише на 111 страни. Видимо да кажете да је 5.000.000 безначајно, али овде пише да сте Обреновцу дали 1.600.000 динара.

Има нешто интересантно на страни 113. На средини те стране има један пасус у коме пише „за санацију штета насталих услед поплава у мају 2014. године на економској класификацији 484, а то је накнада штете за повреде или штету насталу услед елементарних непогода или других природних узрока планирана су средства од 30.000.000 динара“. Даље пише „Средства нису реализована јер се нису стекли услови за исплату“. Зашто нису реализована? Ваљда су се стекли услови у 2014. години да се за штету насталу услед елементарних непогода средства реализују?

Подсетићу вас да смо се ми одборници одрекли наших одборничких накнада у 2014. години. То смо урадили крајем маја месеца. Посебно смо истакли на седници Скупштине, сложили смо се и то су нам овде представници извршних органа и Скупштине потврдили, да та средства неће бити само враћена у буџет Града, па да их у буџету функционери градски користе за путовања у Лисабон на утакмицу, Москву, Атину или где су све путовали или да им остане у суфициту него да ће та наша средства, којих смо се ми одборници одрекли, бити наменски употребљена за помоћ грађанима Обреновца и да ће то бити видљиво у завршном рачуну.

Ја вас молим да ми кажете где је то у завршном рачуну? Где пише где су те наше паре, ти наши милиони? Колико је то било пара?

СЛОБОДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ (С МЕСТА):

Било је 137.000.000.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Добро, само ми кажите на којој страни то пише?

Ви знате о чему ја говорим? Ја говорим о одборничким накнадама.

СЛОБОДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ (С МЕСТА):

И донације приватних лица. То је исто донација приватних лица. Све је на том рачуну.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Не, не говорим о томе. Ви говорите о оним накнадама од почетка године до маја које смо ми наводно примили, а нисмо примили него смо потписали да се те паре дају као донација приватних лица. То није 130.000.000, то је много мање. Значи, то је сабрано са неким другим средствима.

СЛОБОДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ (С МЕСТА):

То и све друго што су уплатили грађани је 137.000.000.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

Од маја месеца – јун, јул, август, септембар, октобар, новембар, децембар, ми нисмо примили те паре, односно нису оне одвојене за нас физички па да ми можемо да потпишемо да се оне дају као донација него смо се ми њих одрекли. Укинули смо Одлуку о одборничким накнадама. Те паре су остале у буџету и добили смо само усмено обећање, на добру вољу, на реч да ће те паре бити у неком посебном фонду употребљене за Обреновац. Нису. Значи, оне су једноставно убачене у буџет и ми одборници смо преварени. То је по овоме што ја овде видим, чињеница.

Знате, није то много пара, то је 17.000 по одборнику, 3.000 је била дневница по седници, плус порези и доприноси који се на то плаћају, пута 110 одборника – то је око 3.000.000 месечно, пута шест месеци. Значи, те паре су требале да буду „обојене“, сећам се израза који сам ја тада употребио, али добро, то ћете после да објасните. Заиста бих волео да нам то кажете, то је битно. Толико о сталној буџетској резерви.

Да се вратимо на текућу буџетску резерву.

Текућа буџетска резерва, која има неку другу намену, за експропријације, за сврхе за које се у току године покажу да нису биле довољне, и ту постоји табела како је трошена текућа буџетска резерва. Ту заиста може да се види и оно што је мој колега Божовић приметио, а то је да и поред тога што ова Скупштина када усваја буџет усваја и одлуку о расподели средстава између Града и градских општина и одређује општинама оквире њиховог буџета. У оквиру тих оквира, градске општине када доносе своје буџете треба да предвиде све своје трошкове и да од тога могу да функционишу.

Неке општине очигледно не успевају. Не могу да покрију све своје обавезе и не могу да функционишу без помоћи Града. То се дешава и онда Град из текуће буџетске резерве „утрчава“, улази дајући им одређену помоћ и на 60. страни имате „Помоћ општини Гроцка за покриће трошкова одржавања 47. традиционалне манифестације „Грочанске свечаности“ и то је 2.000.000 динара.

Све општине имају неке свечаности, неку славу, неки дан општине, а само Гроцкој смо дали 2.000.000 да би направили гозбу. Мислим да ова резерва није место за те ствари.

Имамо помоћ општини Лазаревац. Помоћ општини Лазаревац је 25.000.000 за трошкове превоза ученика основних и специјалних школа. Пазите, превоз ученика основних и специјалних школа је обавеза градске општине. Све градске општине то имају као своју обавезу. Када праве буџет оне треба да предвиде та средства.

СЛОБОДАН МИЛОСАВЉЕВИЋ (С МЕСТА):

То су средства пренета из претходне године.

ЗОРАН АЛИМПИЋ:

То су све општине радиле, а само Лазаревац је добио од Града 25.000.000 за ту сврху, а остале за те обавезе нису добиле.

Помoћ општини Вождовац на реализацији идејног пројекта за изградњу здравствене станице – 42.000.000. Имамо помоћ општини Раковица на име превазилажења проблема текуће ликвидности – 7.000.000 динара. Свака општина може да тражи паре на основу превазилажења текуће ликвидности. Опет помоћ општини Гроцка за измирење дугова средстава за јавну расвету – 3.500.000. То је можда случајност, али у свим овим општинама су председници из једне странке, Српске напредне странке и коме зафали, ко има проблема он добије из буџетске резерве, а остали који нису из те странке морају да ребалансирају свој буџет и морају да пронађу средства.

Заиста, оно што стварно не могу да разумем је помоћ за реализацију одређеног филма. „Тежина ланаца 2“. Малагурски продукција. Град Београд је некада финансирао кинематографију преко Секретаријата за културу и то се радило онако како треба да се ради. Расписивао се конкурс на који аутори филмова могу да се јаве и да добију новац за постпродукцију филма.

Значи, тај фонд сте скинули из разлога штедње и речено је да Београд више неће да финансира филмове. Шта се онда догађа у 2014. години? Из буџетске резерве, без конкурса, без неког транспарентног процеса, то се финансира. Зашто баш тај филм, зашто баш тај режисер? Износ је 1.000.000 динара. То је документарни филм, сумњам и да кошта више од милион динара. Значи, тај филм је „чедо“ ове градске власти. Ја вам препоручујем да га гледате. То је филм против глобализације, против НАТО-а, против Европске уније, против САД, то су све ђаволи тамо који намерно желе да униште нашу земљу. То је тај филм. На премијеру долазе припадници Двери и Радикалне странке. Не разумем, ваљда ће Малaгурски да да неки ДВД када је већ добио милион динара, па дајте то господину Вучићу да однесе то у те државе.

Не разумем зашто град Београд да финансира овакве памфлете политичке, без икакве процедуре. Нема потребе да ја о овоме говорим, јер сигурно ће и ревизор моћи да се позабави оваквим стварима. Оваква ствар мора да прође конкурс, не може овако да се даје, али то је ствар између вас и ревизора.

Страна 87 – „накнада за уређење грађевинског земљишта“, доста сам говорио о томе када је усвајан буџет и када је усвајан Програм рада Дирекције, можда је неко слушао а можда и није.

На почетку 2014. године када смо усвајали буџет предвидели смо нешто више од 10.000.000.000 динара, што је иначе мало, али рекли смо да ће то бити накнада за уређење грађевинског земљишта. Променама Програма Дирекције и ребалансима је то смањивано и смањивано, мислим да је у овом буџету за 2015. предвиђено 5.000.000.000.

Колико је приходовано на крају 2014. године? Свега 3.783.000.000 динара. То је за Дирекцију за грађевинско земљиште, за наменски фонд јако мало. То није ништа. Дирекција са тим не може да испуни своје обавезе.

Видимо и данас неке пројекте који ће касније бити на дневном реду, као што је онај у Лазаревцу, а Дирекција одговара да не може да настави изградњу водовода. Зашто је то тако?

На 87. страни имате пасус који говори о приходу од закупа грађевинског земљишта колико је планирано, колико је извршено и пише „ниже остварење овог прихода резултат је чињенице да у извештајном периоду“, а то је 2014. година, „није било нових додела земљишног закупа – на основу чега је планиран овај приход“. Шта то говори?

Сада је измењен закон. Нема више доделе у закуп на начин као што је било. Од ове године земљиште се продаје, али 2014. и претходних година пројекти у Београду су се спроводили тако што је на одговарајућим конкурсима градско грађевинско земљиште давано заинтересованим инвеститорима у закуп земљиште, да би они на том земљишту изградили одређени објекат.

Прошле године ни један инвеститор није добио земљиште да нешто гради у Београду. Град је надлежан за објекте преко 800 квадрата. Можда је нека општина доносила на мање од 800 квадрата, али од ових озбиљних објеката ништа није било.

Инвестиције у Београду у 2014. години су нула. То је стало. У Београду се више не гради. Као последица тога јесте да се више не гради ни инфраструктура. Значи, немамо пара више да градимо инфраструктуру оним темпом који смо имали раније, а и то пара што имамо због немогућности да се спроведу јавне набавке и неспособности ваших планера, имамо суфицит, нисмо урадили и преносимо у идућу годину. Катастрофа.

Значи, завршни рачун је, ако умете да га читате и ако га пажљиво читате, споменик једног најгорег периода Београда – нема нових инвестиција, нема ни једне нове доделе земљишта – неиспуњеност јер само је 60% је испуњено од планираног у области изградње инфраструктуре, значи потпуна катастрофа.

Као што је рекао наш шеф Посланичке групе, гласаћемо за овај извештај, јер је реалан, показује шта је у питању. За све што сам рекао навео сам страницу, навео сам пасус, прочитајте, погледајте, то све овде пише, нисам измислио ништа.

Пошто су везане тачке, рећи ћу нешто о комуналним таксама. Смањује се такса за баште које угоститељи испред својих објеката стављају за 50%. То је лепо, биће им лакше да раде, мање ћемо да их оглобимо и то је добро. Међутим, на 2. страни при дну, код планираних прихода каже се да се сматра да ће сада угоститељи да направе много више тих башти, односно дупло више, па да ће онда планирани приход бити у складу са планираним износом. Каже се „очекује се да ће након доношења ове одлуке већи број привредних субјеката обављати угоститељску делатност у башти, тако да ће ефекат бити неутралан, односно да ће бити исти приход“. Значи, сматра се да ће бити дупло више башти у Београду?!

То је везано и за ову тачку 7. Ту пише како то намеравате да остварите, јер баште се постављају на тротоарима, паркинзима, јавним површинама, трговима, а тај ресурс није бесконачан. Сада сте смислили да то буде и на зеленим површинама, парковима, на трави, али о томе ћемо у следећој тачки. Хвала.